DRŽAVNA USTANOVA POSEBNOG SOJA, Goran Petrović, pomoćnik direktora za organizacione i IT poslove, Institut za ratarstvo i povrtarstvo

Sa Goranom Petrovićem, pomoćnikom direktora zaduženog za organizacione i IT poslove u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo razgovarali smo o 80 godina uspeha jedne, po svemu drugačije državne institucije, ali i perspektivi ključnih korporativnih funkcija u koje spadaju IT i controlling, formuli za uspeh u menadžmentu i kvalitetan životni balans.

Goran Petrović, Institut za ratarstvo i povrtarstvo

POSAO

Vrhunskim rezultatima istraživanja koja su našla primenu u poljoprivrednoj praksi Institut za ratartstvo i povrtarstvo se upisao na svetsku mapu naučnih institutucija. Možete li u par rečenica da predstavite ovu ustanovu?

Institut za ratarstvo i povrtatstvo je osnovan 1938. godine i uskoro slavimo 80 godina postojanja. Treba naglasiti da je Institut ustanova a ne firma i da je kroz godine menjao ime ali ne i vlasnika, a to je Republika Srbija. Danas imamo oko 600 zaposlenih, prisutni smo u preko 30 zemalja a genetika koju nudimo je prepoznata u svetu kao kvalitet. Hibrid kukuruza NS 640 je još uvek pojedinačno najprodavaniji na ovim prostorima, soja je praktično bez prave konkurencije u Evropi gde imamo najveći broj registrovanih sorti, a prema rečima našeg akademika Srbislava Denčića svaki osmi suncokret na svetu dolazi sa ovog novosadskog Instituta, što je veliki uspeh. Institut je dakle, ozbiljna naučna ustanova koja je i međunarodno cenjena.

Institut je u nadležnosti Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja Vlade Republike Srbije. Iako je u vlasništvu države, nije budžetski korisnik. Kako to izgleda u praksi?

Klasični budžetski korisnici kao što su škole dobiju sredstva od države i od toga podmiruju troškove i plate. Institut, čak 96% svojih prihoda ostvaruje prodajom sopstvenih roba i usluga u zemlji i inostranstvu, a ostalo stiže od međunarodnih i domaćih projekata na koje konkurišemo. Sami se finansiramo a postojanje konkurencije na tržištu utiče na organizacioni model i nameće neka pravila korporativnog ponašanja. Shodno vlasničkoj strukturi, 50% ostvarene dobiti uplaćujemo u budžet Republike Srbije. Po tome je Institut specifičan i ne predstavlja klasičnu državnu instituciju.

Inženjer ste informatike, diplomirani ekonomista, magistrirali ste na FON-u. Radite kao direktor službe za organizacione i IT poslove. Da li je ovo zanimljivo kao što zvuči i kako izgleda jedan radni dan?

Verujem da spadam u malu grupu srećnika koji rade posao za koji su školovani, a da ga pri tome i vole. Ja volim izazove a prvi je bio da ustrojimo sistem, jer ova služba do mog dolaska 2013. godine nije ni postojala. Danas se sastoji od nekoliko sektora i to su: IT, održavanje i investicije, ISO i BZR. To je širok spektar poslova koji na prvi pogled deluju nepovezano ali je upravo obrnuto. Služba koju vodim obuhvata ceo Institut i povezuje delove celine koji po prirodi stvari treba da budu koordinirani. Rešavamo različite zadatke, od definisanja procedura i razvoja softvera do najneverovatnijih situacija koje može samo život da smisli. Posla ima puno i zna da bude stresno, ali rezultati i napredak koji smo ostvarili daju motiv da nastavimo dalje.

Goran Petrović, Institut za ratarstvo i povrtarstvo

CONTROLLING

Controlling je nemačka filozofija, koja je u poslednjih par godina zaživela u Srbiji. Kompanije imaju sve veću potrebu za njim. Imate li uvid u controlling u Srbiji i kako sagledavate tendencije controllinga u svetu?

Nauka o menadžmentu neprestano evoluira a controlling je deo tog procesa i nezaobilazna stavka u radu savremenih kompanija. Da biste opstali na tržištu vi morate da bude proaktivni i zbog toga je controlling važan. Kada smo formirali odsek za plan i analizu izbegli smo korišćenje termina „controlling“ jer asocira na inspekciju i kontrolu. Danas je taj termin odomaćen. Ipak, ima još posla dok PDCA ciklus ne postane normalna stvar.

U Institutu radi skoro 600 ljudi. Vi ste tu već četiri godine. Da li je u tom periodu bilo većih fluktuacija zaposlenih i kakav je tim sa kojim Vi radite?

U pitanju je renomirana naučna ustanova gde ljudi žele da dođu i da ostanu. To nije lako, za istraživača prosek ocena mora da bude preko 8,50. Raditi u Institutu je stvar prestiža pa je i odliv mali, uglavnom zbog odlaska u penziju. Ja imam sreću da radim sa ljudima koji znaju svoj posao i na izvršnom nivou imam 30-tak saradnika sa kojima rešavam operativne stvari. Posebno mi je važno da radim sa dobrim ljudima, da se dopunjujemo znanjima i životnim iskustvima. Ne hvalim ih često ali sam stvarno ponosan na svoj tim, na rezultate koje smo ostvarili i međuljudske odnose koje smo izgradili.

Digitalizacija je nezaobilazna tema biznisa danas. Vi ste nedavno uradili nadogradnju postojećeg ERP rešenja. Kako je izgledao taj proces, i koje su očekivane koristi?

Poljoprivreda je biznis koji se odvija i van njive. Naše laboratorije koriste specifičnu opremu, posebno pripremljene računare i specijalizovane softvere. Istovremeno, imamo standardne poslovne aplikacije koje pokrivaju poslovanje od kombajna do knjigovodstva. ERP je srce sistema koje objedinjuje različite službe i funkcije. MS Navision koji smo uveli 2008. godine je dobro rešenje ali je projekat od početka bio problematičan i nije donosio očekivani rezultat. Zato smo 2016. godine uradili nadogradnju sistema na Dynamics NAV i sada radimo samo update. Važno je i ko vas prati u ovakvim procesima, a GoPro se kao ovlašćeni Microsoft partner pokazao na visini zadatka pa je kompleksan projekat realizovan u skladu sa planom koji smo napravili. Nova verzija softvera donosi niz prednosti, bolju integraciju, brža je i lakša za pretragu, program je vizuelno moderniji i uvodi u priču mobilne uređaje. Pored ovoga, naš IT odsek je razvio nekoliko namenskih aplikacija koje preko ERP-a povezuju oplemenjivače, laboratorije i doradu semena. Te vrste posebno rađenih softvera su po pravilu skupe a mi smo ih razvili samostalno i jako sam ponosan na naše programere.

Rešenja koja nudi IT sektor mogu da budu od velike pomoći za menadžere, kao i za controllere. Koje IT alate biste VI preporučili controllerima?

Osnovni alat je excel. Mi smo interno razvili i poseban set alata u funkciji controllinga kao ispomoć, do sledeće faze gde planiramo da uvedemo Business Intelligence. Klasičan FUK je retroaktivan, Controlling uz BI je proaktivan pristup koji omogućava praćenje obrazaca i predviđanje. Mi trenutno koristimo više alata ali težimo sistemskom rešenju koje će biti kompatibilno sa ERP-om koji imamo.

Posao controllera se neprekidno menja (Big Data, green controlling, social media controlling…). Kakve su Vaše procene, čime će se controlleri baviti za deset godina?

Nedavno sam čitao zanimljiv članak o brzini kojom se razvija veštačka inteligencija i uticaju koji će imati na sve. U članku je otvoreno pitanje da li će controlleri biti zamenjeni u potpunosti. Ja nisam ubeđen u to. Smatram da živog čoveka, sa načinom razmišljanja i donošenja odluka, veštačka inteligencija neće moći da prevaziđe ali će sigurno biti veoma moćan alat. Mislim da je to pitanje na koje treba da obratimo pažnju i sasvim sigurno će imati velikog uticaja u poslovnom segmentu.

IT se već duži niz godina smatra jednim od najtraženijih zanimanja. Controlling u poslednjih par godina postaje sve zastupljeniji i traženiji. Da li mislite da će controlling ,,preoteti“ to mesto IT-ju?

Ne verujem. Kao što smo imali pojam konvergencije medija gde je tehnologija omogućila stapanje različitih medija u jedan, tako mislim da ćemo imati i konvergenciju funkcija, gde nećete moći da vodite preduzeće ukoliko nemate dovoljno znanja iz controllinga, IT-ja, menadžmenta… Dinamika promena stalno nameće nove standarde i zato mislim da neće biti konkurencija već da će doći do neke vrste fuzije.

Neki smatraju da controller treba da ima tehnička znanja (analitičnost, rad u excelu…), dok drugi smatraju da je ključna ,,psiho-logika“ (komunikacija, rad sa ljudima…). Kako biste Vi opisali dobrog controllera? Šta je potrebno controlleru da bi bio dobar biznis partner?

Potrebni su nam ljudi koji imaju objedinjena znanja. Koji razumeju funkcionalan model organizacije i biznis logiku, znaju zakone, znaju finansije, znaju tehničke mogućnosti koje su na raspolaganju… Sve to je potrebno da bi mogli da pripreme kvalitetne informacije i pomognu donošenje pravih odluka. Istovremeno treba da su dovoljno dobri psiholozi, da znaju kako da priđu korisniku i da ga uključe. Nametnuti modeli nisu produktivni niti dugotrajni, u praksi zaživi samo ono što korisnik prihvati kao svoje.

Ljudi su postali digitalna bića (internet, mobilni, laptop, iPad…). Sa druge strane, Controlling magazin se štampa kao nekada, na papiru. Da li će digitalna tehnologija da pobedi štampanu?

Imamo hiperprodukciju koja ljude zatrpava informacijama što dovodi do popuštanja pažnje. Svi su danas instant Google doktori ali iza toga ne stoji znanje. Svi traže brza rešenja i čitaju veoma površno. Digitalno čitanje je hiperlinkovano i lako je odlutati, štampani mediji imaju moć da zadrže pažnju. Gledano tehnološki, bojim se da će digitalni mediji preovladati. Ja lično više volim magazin u štampanom izdanju.

PRIVATNO

Dan traje samo 24 h. Obavljate odgovornu funkciju, a pored toga se još uvek stručno usavršavate i trenutno pišete doktorat. Da li pored toga imate vremena za privatan život? Imate li neki zanimljiv hobi?

Trudim se da to malo slobodnog vremena koje imam pravilno rasporedim. Imam divnu porodicu koja mi je važna, deca su osnovci i stasali su da zajedno putujemo, što svi volimo. Volim da čitam jer je to trenutak kada se isključim, i to je lek za stres.

Mislite li da posao menja ljude u privatnom smislu? Koliko ste se Vi promenili kao osoba?

Sigurno da profesionalni život utiče na privatni, to je teško razdvojiti. Razdvojite ih tehnički, ali ne i emotivno. Nije uvek lako ali se trudim da porodicu i prijatelje ne opterećujem problemima koji su vezani za posao.

Vreme letnjih odmora je iza nas pa sada brojimo dane do Novogodišnjih praznika i zimovanja. Da li više volite leto ili zimu, i koja je Vaša omiljena destinacija za putovanja?

Volim da putujem, ali ne uživam u zimskim čarolijama. Više mi prijaju topliji krajevi. Najčešće letujemo u Grčkoj i tu idemo kolima da bi deci dočarali taj osećaj porodičnog putovanja koje ja pamtim iz svog detinjstva. Supruga i ja smo obišli dobar deo Evrope, bili smo u Keniji, nedavno smo bili u Barseloni. Profesionalno sam imao prilike da putujem na destinacije na Istoku, tako da, spojilo se lepo sa korisnim.

Radite u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo. Ali u IT sektoru. Da li ste možda pokušali nekada da uzgajite neko od semena koje Vaša kompanija nudi? Neko povrće, ili možda cveće?

Ja nisam, ali baka jeste. Imamo jedan dobar program koji zovemo bašta u kutijici gde ima 20 različtih kesica semena povrća i cveća. Ja sam to odneo baki koja je dobila sjajan poklon i bila prezadovoljna. Bašta odlično izgleda, ali ja lično se nikad nisam bavio tako nečim.

Ljude iz IT sektora obično zamišljamo kao nekog ko sedi za računarom i ne priča mnogo. Kakvi ste Vi kao osoba? Kako Vas vide kolege, a kako vaši najbliži prijatelji?

Volim da vidim sebe kao duhovitog čoveka ali to je zamka, sebe uvek vidimo u boljem svetlu nego što jesmo. Obavljam funkciju koja ne nosi samo privilegiju nego i odgovornost. Prema zaposlenima se trudim da budem pravičan i gledam ih kao ljude a ne kao šrafove u sistemu. U radu uvažavam svačije mišljenje ali se vodim frazom „demokratija u odlučivanju, diktatura u izvršavanju“. Dok se dogovaramo svi imaju pravo glasa, kada treba da se radi nema više mudrovanja. U privatnom smislu sa prijateljima na roštilju ili kafi, ja sam samo Goran.

Zamislite na trenutak da postoji vremeplov. U koji dan iz svoje mladosti biste se vratili da možete? Da li da ga proživite ponovo ili da uradite nešto drugačije?

Ne bih se vraćao nigde. Mislim da mi je mesto ovde i sada. Sve što sam proživeo me je formiralo kao ličnost i dovelo dovde, zato se ne osvrćem nego gledam napred i pokušavam da izborim budućnost.

I za kraj, podelite sa nama neki Vaš omiljeni citat, životnu filozofiju kojom se vodite…

„Ne postoje neosvojive tvrđave već samo loše vojskovođe“. To je vodič za moj profesionalni i životni put.

Tekst je preuzet iz Controlling magazina #13. Ceo magazin možete pročitati na ovom linku.