Da li ste znali da je produktivnost u ekonomiji skoro ista kao i produktivnost za vašim stolom?

Produktivnost meri količinu stvorene vrednosti za svaki sat koji se radi u društvu.

Verovatno znate da je količina posla koji možete da obavite u jednom danu vaša stopa produktivnosti. Produktivnost u ekonomiji je skoro ista kao i produktivnost za vašim stolom. Ali za kompanije ili čak zemlje, merenje produktivnosti je malo složenije od toga koliko ste uspeli da održite video poziv zbog građevinske buke sa ulice ili neprestanog mjaukanja vaše mačke.

Na nivou zemlje, produktivnost može značiti razliku između dobrog i ne tako dobrog životnog standarda. Za kompaniju, produktivnost može da odredi da li može da priušti povećanje plata za svoje zaposlene ili čak može da nastavi sa radom. Stagniranje ili smanjenje produktivnosti može dovesti do ozbiljnih problema za pojedince, organizacije i nacije.

Razumevanje šta je ekonomska produktivnost i kako funkcioniše je ključno za rad na njenom održavanju i povećanju. Ovde ćemo duboko zaroniti u teoriju i praksu produktivnosti.

Koje su različite vrste produktivnosti?

Već smo se dotakli produktivnosti rada. Na nivou zemlje, produktivnost rada se često izračunava kao odnos BDP-a po ukupno odrađenim satima. Dakle, ako je BDP jedne zemlje bio 1 trilion dolara i njeni ljudi su radili 20 milijardi sati da bi stvorili tu vrednost, produktivnost rada zemlje bi bila 50 dolara po satu. Rast produktivnosti rada je ključan za povećanje plata i životnog standarda i pomaže u povećanju kupovne moći potrošača.

Ekonomisti mere i druge vrste produktivnosti. Produktivnost kapitala je mera koliko dobro se fizički kapital—kao što su nekretnine, oprema i inventar—koristi za generisanje rezultata kao što su dobra i usluge. (Produktivnost kapitala i produktivnost rada se često posmatraju zajedno kao indikator ukupnog životnog standarda zemlje.) A ukupna faktorska produktivnost je deo rasta proizvodnje koji se ne objašnjava rastom rada ili kapitala. Ovu vrstu produktivnosti možete nazvati „rast vođen inovacijama“.

Kakav je odnos između ekonomskog rasta, produktivnosti rada i tržišta rada koji se menja?

Tokom proteklih 50 godina, svetska ekonomija se šestostruko povećala, a prosečan prihod po glavi stanovnika skoro utrostručen. Ovaj neverovatan napredak bio je potaknut brzim rastom stanovništva — koji je povećao broj radnika — i zdravim povećanjem produktivnosti rada.

Ali gledajući unapred, ovaj ekonomski rast bez presedana će se dramatično usporiti ako se produktivnost ne poboljša. To je zato što se rast stanovništva usporava, što znači da se radna snaga smanjuje u odnosu na ukupnu populaciju. Ako ima manje ukupnih radnika koji doprinose privredi, produktivnost svakog radnika će morati da se poveća da bi rast BDP-a ostao na pravom putu. Istraživanje McKinsey Global Instituta o budućnosti produktivnosti i rasta nakon krize COVID-19, fokusirano na Sjedinjene Države i Evropu, pokazalo je da su neke kompanije hrabro odgovorile na pandemiju, delujući na načine koji imaju potencijal da povećaju produktivnost u godinama koje su pred nama.

Ali ekonomski šok pandemije i način na koji su kompanije reagovale mogli bi da pogoršaju dugoročne strukturne zastoje na potražnji. Primetno je da oko 60% procenjenog potencijala produktivnosti potiče od kompanija koje daju prednost efikasnosti u odnosu na rast proizvodnje – na primer, putem automatizacije. Ako se povećanje produktivnosti ne reinvestira u rast koji pokreće radna mesta i prihode, rizikujemo povećanje jaza nejednakosti. Brza prekvalifikacija je ključna za izbegavanje ovoga, pomažući ljudima čiji su poslovi automatizovani da brzo pređu na drugi posao ili karijeru. Ako je taj novi posao produktivniji od prethodnog — što je čest slučaj — taj radnik pretvara „pretnju“ (izgubljeni posao) u priliku i povećanje produktivnosti za sebe i privredu.