Viva Las Vegas!, reportaža sa Kongresa controllera Amerike, Bojan Šćepanović, direktor, Menadžment Centar Beograd

Posle dvadeset i četiri sata putovanja, konačno sam došao u obećanu zemlju – Ameriku! Cilj mog putovanja je bilo predavanje Management Report As Newspapers koje sam održao na Kongresu controllera Amerike od 18. do 22. juna u Las Vegasu. A pored predavanja, tu je naravno, bilo i uzbudljivo otkrivanje grada. Ah, da, odmah da otkrijem tajnu – nisam se kockao, nisam se oženio u priručnoj kapeli, nisam se napio, nisam video Elvisa Prislija… Ja sam samo jedan „zatucani“ controller koji uživa da istražuje svet oko sebe.

j

m

IMANET je udruženje management accountanta, odnosno upravljačkih računovođa (srpski) odnosno controllera (nemački). IMANET ima preko 50.000 članova i originalno potiče iz SAD. U poslednje vreme, IMANET počinje svoju globalnu ekspanziju i to najviše u Aziji, a od pre tri godine je i u Evropi. IMANET je sličan ICV-u, s tim što je IMANET brojčano veći (ima 50.000 članova, naspram 7.000 članova ICV-a). IMANET ima i svoj sertifikat koji se zove CMA (Certified Management Accountant). O samom CMA sertifikatu možete pročitati u Controlling magazinu broj 7, gde je Aleksandar Teofilović opisao kako možete da dobijete zvanje CMA. Inače, Aca je jedini nosilac serifikata u Srbiji – eto prilike za one koji žele da uče i napreduju.

a

a

IMANET tradicionalno organizuje kongrese svake godine. Ove godine kongres je bio u Las Vegasu, trajao je pet dana i imao radni naziv Fast Forward. Veoma zanimljiv naziv, vrlo sličan nazivu srpskog kongresa („Controller za 21.vek“). Na kongresu je bilo oko 600 učesnika i bili smo smešteni u samom centru Las Vegasa („strip“) u hotelu Cosmopolitan. Hotel je sjajan (pet zvezdica, uz holivudsko preterivanje u svakom smislu), a i organizacija kongresa je bila odlična. Događaj je bio organizovan u šest velikih sala i za pet dana imali smo preko pedeset predavanja. Inače, ja sam bio jedini predavač iz daleke Evrope – prvih petnaest minuta morao sam da pojasnim gde je Evropa, a zatim, gde je Srbija… Tako je kada dolazite sa udaljenosti od 10.000 km. Nadam se, da su do kraja mog pojašnjenja shvatili da mi ne živimo u Sibiru. Zanimljivo je da je kongres otvoren u subotu, a završio se u sredu. Takođe, mnoga predavanja su počinjala u sedam sati ujutru, tako da sam se budio sa petlovima da bih stigao na vreme. Još jedna zanimljivost je vremenska razlika od osam časova, što je imalo za posledicu da sam poremetio ritam spavanja u narednom periodu.

x

x

Predavači su bili sjajni, pravi šoumeni! Struktura predavača je bila oko 40% ljudi iz prakse, 30% profesora i 30% motivacionih predavača (glumaca, bivših vojnih lica). Meni je posebno bilo zanimljivo da slušam profesore. Verovali ili ne, predavanje jednog profesora je bilo „Struktura predmeta Big data“ odnosno profesorka je objašnjavala novi predmet („Big data“) koji su uveli na fakultetu. Njihovi predavači su jasni, konkretni, vrlo praktični i zanimljivi. Da napomenem i da je većina govornika imala veliku čašu Starbucks kafe pored sebe dok je držala predavanje.

s

s

Struktura učesnika bila je dosta šarolika. Moja procena je da su to uglavnom niže rangirani zaposleni, odnosno da je bilo malo CFO-a ili headova. Učesnici su bili znatiželjni, neposredni i fokusirani na samo predavanje. Zanimljivo je i da svako predavanje nosi određeni broj poena (obično 1,5 CPE), a za godišnju resertifikaciju je potrebno sakupiti oko 20 CPE. Ukratko, na svim predavanjima je bilo prosečno stotinak učesnika. Oni su bili ležerno obučeni, u patikama ili bermudama ili eventualno u košuljama i pantalonama. Ja sam imao nameru da obučem odelo, ali bih zaista izgledao kao da sam „pao sa Marsa“.

h

n

Sadržaj kongresa je bio bogat različitim sadržajima, no glavni fokus je bio na budućnosti i promenama. Da najavim – u budućnosti nas čekaju dronovi koji će leteti iznad naših glava. Legalizacija i upotreba marihuane je već normalna stvar, a posebno će biti zanimljivi samovozeći električni automobili. Pored toga, zanimljivo je bilo videti i kako se menja entertainment industrija – da li znate da je Tejlor Svift zaradila 250 miliona dolara na prošlogodišnjoj turneji? Da mi nije bilo ćerke, ne bih ni znao ko je Tejlor Svift.

k

m

Posebno fascinantno predavanje je bilo o automatizaciji u filmu koji je trajalo pet minuta tokom kojih sam uspeo da prebrojim tridesetak robota i dva čoveka u fabrici Mercedesa u Detroitu. Zanimljivo je bilo i predavanje Bilija Bina (Billy Beane), direktora jednog američkog bejzbol tima. Bili je postao poznat posle filma Moneyball u kome ga igra Bred Pit. Bilijeva filozofija je jednostavna – „Unajmi controllera tj. geeka sa Harvarda i dobićeš igru!“. Moja preporuka da pogledate ovaj sjajan film sa Bredom Pitom u naslovnoj ulozi.

s

s

Moje predavanje bilo je Management Reports As Morning Newspapers. Ukratko, ko o čemu baba o uštipcima, a ja o izveštavanju. Objašnjavao sam o IBCS/SUCCESS pravilima, kako treba da izgleda dobar izveštaj za menadžere, kako preneti ključne poruke i tome slično. Moja porodica koja me je posmatrala bila je složna u oceni – briljirao sam na otvorenoj sceni!  Ameri su se dosta smejali – ne znam da li zbog mog tarzanskog engleskog ili zbog mojih šala – ali zaista sam ostavio sjajan utisak. Ponekad se pitam odakle mi pamet – „zamisli da brat Srbin ode u Ameriku da predaje Amerikancima o izveštavanju?“. No, ponekad treba biti hrabar i luckast i razmišljati „out of the box“.

k

m

Moj zaključak je da je američki kongres veoma sličan 4.ICV Kongresu controllera Srbije. Ok, oni su, naravno, brojčano jači (600 učesnika naspram naših 450), kongres traje više dana (4 naspram 1), imaju više predavača (50 naspram 25). No, i Amerika ima 320 miliona stanovnika, a Srbija samo sedam! Ukratko, ovo je bilo sjajno iskustvo za mene i moja namera je da ću i sledeće godine ići, ovog puta u Denver. Još samo da smislim o čemu da predajem Amerikancima…

h

k

S obzirom na to da su me mnogi pitali i o mom ličnom doživljaju Amerike, onda ću ukratko da podelim i moje impresije o samoj zemlji:

• Sve je veliko
• Holivudski bombastično
• Ljubazni i opušteni Ameri
• Odlična hrana
• 10% belaca
• Kocka na sve strane
• Bez automobila si mrtav
• Boki je mršavica među debeljucima
• Amerikanci zaista poštuju različitost (diversity)
• Postoje hoteli, ali postoje i sega-mega hoteli u Las Vegasu
• Bez 1.000 dolara ne dolazite u Las Vegas.

Sve je veliko. Amerikanci zaista prave sve veliko – bulevar sa šest traka u jednom pravcu, hotel koji ima 5.000 soba, najmanja limenka piva od jedan litar, „mala“ kafa od 350 ml.

k

k

Holivudski bombastično. Las Vegas je zaista zanimljiv za gledanje. On je „Diznilend za odrasle“. Sve je bombastično, preterano, preuveličano. Na primer, jedan hotel je osmišljen kao Venecija i ispred njega su gondolijeri koji vas voze po veštačkom kanalu. Drugi hotel imitacija je Pariza i kada uđete u hotel odjednom se nađete u tesnim pariskim ulicama, popločanim kaldrmom. Ispred hotela je i kopija Ajfelovog tornja, koja je visine oko pedeset metara. Zaista se osećaš kao da si u filmu. Ah, da – videli smo i Trampov hotel optočen zlatom.

j

j

Ljubazni i opušteni Ameri. Amerikanci su izuzetno predusretljivi. Oni odmah započinju razgovor sa vama, bez obzira da li ste u autobusu, toaletu ili na pauzi. Neposredni su, ljubazni. Ponekad su i previše opušteni. Na primer, u pauzama kongresa učesnici uzmu hranu i jednostavno sednu na pod. Čak i žene u suknjama, jednostavno sednu na pod. Opušteno, bre!

k

k

Odlična hrana. Hrana je bila neobično dobra, što se osetno primetilo i na mojoj težini. Možda je razlog što sam boravio u hotelu sa pet zvezdica, ali sam zaista uživao u sjajnoj kuhinji.

s

s

10% belaca. E, ovo je bio šok za moje „belo nasleđe“. U Las Vegasu je skoro nemoguće pronači „klasičnog“ belca. To su uglavnom Meksikanci, Latinoamerikanci, Azijati i Crnci. Ja nisam homofobičan, ali sam zaista bio iznenađen. Jednostavno, nisam navikao da ima samo 10% belaca u mom okruženju.

Kocka na sve strane. U mom hotelu je bilo 3.000 slot mašina. Svuda okolo su mašine za igranje, poker, ajnc, šta god. Ako sedneš u kafić, za šankom je monitor za igranje. Čak i na benzinskoj pumpi postoji aparat za igranje. Jednostavno, kocka je svuda!

s

s

Bez automobila si mrtav. Las Vegas je mali grad sa oko šest stotina hiljada stanovnika, ali je teško živeti u njemu bez automobila. Amerikanci su praktični, tako da se svuda nalaze ogromni parkinzi. Na primer, uzmite veliki besplatan parking kod Sava Centra i pomnožite ga sa pet. E, to je parking hotela u kojem sam boravio.

Boki je mršavica među debeljucima. Konačno sam pronašao svoju idealnu zemlju u kojoj sam sa 120 kilograma bio  mršavko. U Americi zaista ima puno gojaznih ljudi. Za neke sam se zapitao kako uopšte mogu da se kreću. Ja sam se osećao kao Tvigi među njima.

a

a

Amerikanci poštuju različitost (diversity). Ljudi u invalidskim kolicima imaju svuda pristup, čak i u luna parku. Bio sam zapanjen kada je na rolerkoster ušao lik sa invalidskim kolicima! To je, jednostavno, normalno za Amerikance. Pored toga, bio sam iznenađen da najmlađa stjuardesa u avionu ima pedeset i pet godina, a bilo je nekoliko stjuarta koji imaju preko šezdeset. Inače, leteo sam najvećom američkom avio-kompanijom Delta airlines i stjuardese su bile savršeno obučene za svoj posao. Bez obzira na godine, one ga odlično rade. Potpuno različito u odnosu na naše stjuardese koje su lepe, mlade, zgodne… i nemaju pojma o svom poslu.

k

l

Postoje hoteli, ali postoje i sega-mega hoteli u Las Vegasu. Las Vegas je, u stvari, skupina na desetine super-sega-mega hotela. E, sad, šta to znači? Uzmite beogradski hotel Crowne Plaza koji ima tri stotine soba, pomnožite broj soba sa deset i dobićete hotel u kojem sam bio smešten – inače, jedan od manjih. Pomnožite tri stotine sa petnaest ili dvadeset i dobićete „standardni“ mega hotel od 5.000 soba u Las Vegasu (Venetian, Luxor, Paris, Bellagio, Circus Circus…). Kada uđete u jedan od mega hotela u Las Vegasu, verovatno ćete potrošiti čitav dan u njegovom istraživanju. Na primer, jedan od hotela ima 8.000 zaposlenih, 300 miliona evra prometa, zauzetost soba 92% i 150 baštovana. Njihova bašta bolje izgleda od Botaničke bašte u Beogradu. Impresivno, zar ne?

Bez 1.000 dolara ne dolazite u Las Vegas. Las Vegas je ekstremno skup. Obična flaša vode je oko četiri dolara u prodavnici, a do deset dolara u hotelu. Karta za predstavu je minimalno sto dolara, a češće od sto pedeset do dve stotine dolara. Ukratko, jako, jako skupo.

k

k

Zaključak sam napisao u Uvodu ovog broja – „metar mog sela kao Amerika cela“. Amerika je sjajna zemlja, bogata, odlično organizovana. No, istovremeno je jednostavno drugačija od nas. Ne znam da li su bolji ili ne, ali su jednostavno drugačiji. Ja ostajem u svom selu – Konjarnik, Beograd, Srbija. Do sledećeg kongresa!