Šta zaposleni ne vole kod šefova?

Čak i dobri šefovi mogu da nerviraju zaposlene svojim postupcima. Problem je što nekada ni sami šefovi nisu toga svesni, a retko koji zaposleni sme da im prigovori, jer šefovi su uvek u pravu.

Kojim to postupcima šefovi stvaraju frustracije kod svojih zaposlenih?

Druženje posle radnog vremena

Svakoj kompaniji se preporučuje da, sa vremena na vreme, organizuje druženja zaposlenih zbog zbližavanja i  izgradnje timske atmosfere. Tu su i proslave uspešno završenog posla, ili značajnog datuma za firmu. Šefovi, kod kojih nije uvek prisutno razgraničenje između poslovnog i privatnog, vole da sva ta druženja i sastanke organizuju posle radnog vremena. Zaposlenima ovo može biti dodatno prihičko opterećenje, jer oni to vide kao nastavak radnog dana. U ovakvim situacijama je najbolje zaposlenima staviti do znanja da dolazak nije obavezan i da niko neće trpeti posledice ako ne dođe. Naravno, sve aktivnosti u radno vreme su obavezne.

Preterano sastančenje

Šefovi vole česte sastanke, jer tako bivaju sigurni da je sve pod kontrolom. Međutim, istraživanja pokazuju da je veliki broj sastanaka samo gubljenje vremena gde se ponavljaju stalno iste teme. Zato i zaposleni ne vole sastanke jer im oduzimaju dragoceno vreme. Nema ničeg goreg kada znate da vam se približava krajnji rok, ali ste primorani da gubite vreme na dugačkom, dosadnom i nebitnom sastanku.

Zvanje telefonom na odmoru ili vikendom

Dobre kompanije znaju da zaposleni imaju pravo na slobodno vreme i privatan život. Stoga svako pozivanje zaposlenih tokom odmora i neradnih dana loše utiče na produktivnosti i i može dovesti da oni napuste firmu.

Neodlučnost

Ono što zaposleni često zameraju šefovima je nemogućnost da čvrsto i odlučno donesu odluku. Šef uvek treba da bude sposoban da  pruži smernice i savete, a ne da ostavlja da se radnici snalaze kako znaju i umeju.  Dobar menadžer ne sme da izbegava probleme, već mora da ih rešava. U suprotnom će posao trpeti, a zaposleni će biti ozbiljno frustrirani.

Postavljanje suvišnih pitanja

Poneki šefovi, u želji da osiguraju da posao bude odrađen kako treba, počnu da guše radnike. Neprestano zapitikivanje: „Kako ide?“ ili „Dokle si stigao?“ ili „Ne zaboravi na ovo?“ „Jesi li uradio ovo?“ zaposlene čini prilično nervoznim. Stiče se utisak da šef nije zadovoljan njihovim poslom i da oni ne mogu da urade osnovne stvari. Šef, umesto da se skoncentriše na druge poslove, preterano kontroliše zaposlene, što dovodi do pada produktivnosti u celom odeljenju.

Nepoznavanje posla

Nije retka situaciju da šef nikada nije radio posao koji trenutno obavlja njegov podređeni, pa često ne može da zna o čemu se tu tačno radi. Iz tih razloga šef može davati nerealne rokove ili postavljati nemoguće zahteve. Zaposleni je onda na ivici nerava, jer zna da je nešto nemoguće uraditi, ali ne zna kako da to šefu objasni.  Dobar šef treba da zna kako je biti u koži zaposlenog, da ga uvek sasluša i maksimalno proba da razume.

Izvor: www.radniodnos.com