- Finansijski Snowboard - http://www.mcb.rs/blog -

Rad sa mladim talentima kao inspiracija, Fabrizio Renzi, CFO, FCA Srbija

Kragujevac je prilično izmenio svoju ličnu kartu od kada je Fiat otvorio fabriku u ovom gradu. Prvi čovek Fiat Srbija Fabrizio Renzi već dve godine uspešno se nosi sa mnogim poslovnim izazovima, a bez razvijenog controllinga, kaže, to sigurno ne bi bilo moguće. Naročito ako se ima u vidu specifičnost auto industrije u današnjim vremenima.

Fabrizio Renzi, CFO, FCA Srbija

Fabrizio Renzi, CFO, FCA Srbija

Vi ste već dve godine u Srbiji. Koji vam je prvi utisak kada pomislite na Kragujevac i Srbiju?

Živim u Beogradu i svake nedelje putujem na posao u Kragujevac. Svaki put kada dođem ispred glavnog ulaza u fabriku pomislim kako je bilo izazovno ponovo pokrenuti auto industriju u ovom regionu tako brzo i koliko kompanija bi u saradnji sa lokalnim vlastima moglo da postigne iste uspešne rezultate u tako kratkom roku.

Automobilska industrija je veoma dinamična (VW i CO2, Tesla automobili, M&A…). Na koji način planirate razvoj poslovanja, a posebno razvoj novih proizvoda?

Kao i drugi konkurenti u auto industriji, i mi stalno pratimo tehnološki razvoj kako bismo dostigli i zadržali visoke standarde kvaliteta naših vozila. To je jedini način da se opstane u ovom veoma konkurentnom sektoru. Što se tiče budućnosti auto industrije, verujem da niko u ovom trenutku ne može da predvidi buduće promene, kao i to kada bi one mogle da se dogode. Ono što mogu da primetim jeste da, iako se ovaj sektor smatra za jedan od tehnološki najnaprednijih, nastavljamo da koristimo isti sistem goriva koji je napravljen pre više od jednog veka. Prema tome, vrlo je verovatno da će se buduće promene odnositi i na pronalaženje alternativnih sistema goriva.

Srbija je mala zemlja, dosta drugačija od Italije. Šta Vam se u Srbiji najviše dopada? Koje su sličnosti, a koje razlike između Srba i Italijana?

Srpski mentalitet je bliži italijanskom više nego što to ljudi misle. Porodične vrednosti, hedonizam, nacionalni ponos, volja za rastom i razvojem samo su neki od ideala koje Srbi i Italijani dele. Primetio sam da je srpski mentalitet veoma otvoren za ovu kulturu i način rada, ljudi su veoma prijateljski nastrojeni i topli, i to mi se dopada. Ukratko, Srbi i Italijani se veoma dobro slažu.

Biti CFO u automobilskoj kompaniji je izazovno. Kako izgleda jedan Vaš tipičan radni dan?

Imenovan sam za finansijskog direktora FCA Srbije nakon dugogodišnjeg rada u kompaniji, pre svega u oblasti proizvodnje. Konkurentnost auto industrije obavezuje nas da nikada ne odustajemo. Ukratko, rekao bih da je naš moto „konstantno poboljšanje“. Poboljšanje je neophodno u svim sektorima našeg rada, ne samo po pitanju kvaliteta i troškova, već i po pitanju bezbednosti, zaštite životne sredine… Ovo je princip koji primenjujem svakog radnog dana. Ovde u Srbiji imam i jedan dodatni zadatak, a to je da promovišem rast lokalnih talenata u finansijskom sektoru. Iskreno govoreći, to je deo posla u kom najviše uživam i volim da provodim vreme u razgovoru sa mladim zaposlenima u mom timu. Prilika da obučavam buduće rukovodioce je veoma važna i za FCA i za Srbiju kao zemlju u razvoju.

Fabrizio Renzi, CFO, FCA Srbija

Fabrizio Renzi, CFO, FCA Srbija

 

CONTROLLING

Vi imate preko dvadeset jedne godine iskustva u controllingu, a najviše u fabričkom controllingu. Možete li da nam predstavite neke zanimljive projekte na kojima ste radili kao controller?

Osvrćući se na prethodno pitanje, „koliko je izazovan automobilski sektor“, želim da napomenem da je FCA grupa pokrenula WCM (World Class Manufacturing) projekat kako bi održala svoje visoke standarde, a ja sam bio uključen od samog početka, pre nekih deset godina. Cilj ovog projekta jeste poboljšanje svih oblasti poslovanja, ne samo cene i kvaliteta, već i bezbednosti, logistike, ljudskih resursa i životne sredine. Celokupna metodologija na kojoj počiva ovaj projekat fokusirana je na sistematsko identifikovanje i eliminisanje gubitaka u procesu proizvodnje. Pomoću ovih alata, procenjujemo da gubici predstavljaju oko 40% naših troškova, bez dodate vrednosti našim krajnjim proizvodima, i u stanju smo da definišemo hiljade projekata godišnje kako bismo eliminisali uzroke toga. U vezi sa tim, sa zadovoljstvom mogu da kažem da je pre samo jedne do dve nedelje fabrika u Kragujevcu dobila Srebrnu medalju, što znači da je srpska fabrika postala jedna od najboljih FCA fabrika na svetu.

Controlling je nemačka filozofija ostvarivanja ciljeva. Koliko se razlikuje controlling u Italiji od ovog u Srbiji?

Nisam imao mnogo prilika da uporedim naše primere sa lokalnim, jer sam od samog početka bio uključen u poboljšanje, implementaciju i konsolidaciju naše organizacije i naših sistema controllinga nakon početne faze, tako da, kao što se može očekivati, mnogi problemi su ostali iza nas. Prema mom mišljenju, FCA može da postane uzor, pogotovo u polju industrije, pa čak i primer koji će drugi kopirati i koristiti u budućnosti. Kad smo već kod toga, želeo bih da u budućnosti započnemo sistematsku saradnju sa lokalnim univerzitetima, posebno sa onim u Kragujevcu, i to ne samo u oblasti inženjerstva/tehnike, već i u oblasti finansija i naprednih sistema controllinga. Verujem da je i ovo doprinos FCA vašoj državi: povećanje nivoa obrazovanja.

Proizvodnja automobila je složen proces, za koji je neophodan i odličan controlling sistem. Kako je controlling organizovan u Fiat-u? Koliko controllera radi u Fiat Auto Srbija?

Imao sam priliku da sarađujem sa drugim proizvođačima automobila i bio sam uključen u izradu mnogih standarda, ne samo u Italiji već i u drugim državama. Prilično sam siguran da je controlling sistem u FCA grupi jedan od najnaprednijih, najefikasnijih i najtačnijih, posebno po pitanju procesa proizvodnje. U poslu u kom se „obrće“ oko osam miliona evra dnevno, uključujući materijale i druge troškove, u mogućnosti smo da u realnom vremenu pratimo cenu svake stavke, svaki proces i mašinu, a u slučaju gubitaka ili grešaka, u stanju smo da odmah reagujemo i rešimo problem. Moj tim ima šesnaest controllera, od kojih je deset u fabrici u Kragujevcu i u potpunosti su posvećeni pružanju podrške timu za proizvodnju. Preostalih šest je zaduženo za kontrolisanje lokalnih komercijalnih i korporativnih aktivnosti.

Controlleri su biznis partneri menadžeru. Koliko Vam controlleri pomažu pri odlučivanju? Šta, po Vama, čini dobrog controllera?

 Uloga controllera se mnogo promenila tokom poslednjih decenija.

Pre više godina, od njih se samo tražilo da dostave cifre i da izveštavaju rukovodstvo o finansijskim fenomenima, ali nisu bili praktično uključeni u proces donošenja odluka. Od skora, od controllera se traži da imaju proaktivniju ulogu. U doba u kojem se dešavaju brojne i česte promene u svim poslovnim sektorima, od controllera se traži da doprinose konstantnim modifikacijama i adaptacijama načina poslovanja. Njihov konačni cilj više nije da dostave izveštaj već da ponude rešenja i nove ideje rukovodstvu, kako bi poslovanje zadržalo profitabilnost na kraći i duži rok. Osim ovoga, danas su fleksibilnost i brzina dve obavezne karakteristike dobrih controllera.

Controlleri daju dosta izveštaja menadžerima. Koje sve izveštaje dobijate od controllera? Koji su glavni KPI koje pratite?

Danas, zahvaljujući naprednim sistemima koje koristimo, u stanju smo da primimo ogromne količine informacija i podataka. Controlleri treba sami da procene i odluče koje od njih će da koriste, u zavisnosti od konteksta i situacije. Uopšteno govoreći, smernice naše kompanije uključuju niz ključnih indikatora, standardizovanih za sve fabrike. Ovaj vid standardizacije nam omogućava da izmerimo učinak svake proizvodne jedinice, kao i da uporedimo svaku proizvodnu jedinicu sa drugima, lociranim u različitim delovima sveta.

 

LIČNO

Svaki menadžer vapi za slobodnim vremenom. Kako Vi provodite slobodno vreme? Imate li neki zanimljiv hobi?

 Svo slobodno vreme provodim sa svojom porodicom. Želeo bih da naglasim da sam prvi italijanski menadžer koji je odlučio da se preseli u Srbiju sa porodicom. Tu odluku sam doneo kada sam otkrio da je vaša zemlja gostoljubiva i otvorena. Nakon početnog perioda adaptacije, sada uživamo živeći u Beogradu. Uopšteno govoreći, volim sve vrste sporta, pogotovo tenis. Vikendom uživam u trčanju i vožnji bicikla pored reke ili u nekom od parkova u gradu.

Italijani su poznati kao veliki šarmeri, sa mnogo duha i energije. Kako bi jedan Italijan opisao Srbe?

 Rekao bih da Italijane karakterišu snažne emocije, koje oni otvoreno ispoljavaju. Ako tome dodate bogat, melodičan jezik i brz izgovor, jasno je zašto se za Italijane kaže da imaju mnogo duha i energije. Što se tiče šarmera koje ste spomenuli, ne bih tako opisao sebe, ali slažem se da su mnogi Italijani veliki šarmeri. Postoji mnogo primera za to, od ljudi na ulicama italijanskih gradova pa do poznatih ličnosti. Kao što sam već rekao, mislim da imamo veoma sličan mentalitet i mislim da bi se Italijani složili sa mnom da su Srbi veoma srdačni i prijateljski nastrojeni.

U životu je potrebno biti i optimista. U čemu nalazite izvor pozitivne energije?

Spokoj u krugu moje porodice je moj svakodnevni izvor pozitivne energije. Činjenica da možete da računate na porodicu, koja je tu za vas kada morate da se nosite sa gužvom na poslu ili da započnete “avanturu” izvan vaše države, daje veliki podsticaj za dobro obavljanje svog posla. Osim toga, stvaranje konkurentne, ali i pozitivne, fer i korektne radne atmosfere pune podrške, aspekt je koji ne treba da se zanemari jer to čini vaš život boljim.

Italija je čuvena po fenomenalnoj hrani: pize, lazanje, taljatele, paste… Koji dobar italijanski restoran biste nam preporučili u Beogradu i Kragujevcu?

Volim deo Beograda blizu reke i volim mnogo restorana u tom delu grada. Communale je dobar italijanski restoran i predstavlja dobar spoj ukusne hrane i prijatne atmosfere. U Kragujevcu, osim u neke italijanske restorane, volim da sa lokalnim kolegama odem u jedan tradicionalni srpski restoran, ali molim vas ne pitajte me kako se zove. Možda će biti dovoljno ako samo kažem „kafana“.

Novogodišnji praznici su blizu. Šta biste poželeli našim čitaocima za Novu godinu?

Želim svima srećnu 2016. godinu i nadam se da će mir pobediti u svim delovima sveta. Što se tiče posla, najiskrenije želim da se ova uspešna poslovna priča koju smo započeli u Srbiji nastavi još dugo i da nam 2016. godina donese samo dobre vesti.

Autor teksta je Fabrizio Renzi, CFO, FCA Srbija.

Tekst je preuzet iz Controlling magazina 06.