- Finansijski Snowboard - http://www.mcb.rs/blog -

Menadžer – produktivan ili zauzet? Vladimir Stojković, menadžer prodaje, EURO GAS

Mnogi menadžeri slede ideju zauzetih osoba i mešaju marljiv sa prekovremenim radom. Oni misle ako rade 15 sati dnevno da su prokleto dobri menadžeri. Ali, da li je zaista tako?

Poznato je da pojedini menadžeri nemaju saosećanja, a ljudi koji nemaju saosećanja nemaju sposobnost da pokrenu ljude. Menadžeri koji mogu stvoriti atmosferu zajedničkog rada stiču poštovanje i poverenje, preuzimaju vođstvo. Oni ne preuzimaju kontrolu nad zaposlenima, već kontrolu nad procesom.

vladimir stojković

Vladimir Stojković

Loši menadžeri su preambiciozni i agresivni, rade sve što je potrebno da bi se pomerili na korporativnoj lestvici. Drugi se učaure na svojoj poziciji bez veštine i volje da bolje rade svoj posao. Mnogi će reći da je poznato kako izgleda dobro upravljanje (čvrsta ruka i visoki glas), međutim kompanije će i dalje ulagati u takve menadžere sve dok se ne primeti da posao stoji ili da su performanse lošije.

Siguran sam da je selekcija sa aspekta psihološkog stanja osobe jedna od najbitnijih svari u odabiru pravog menadžera. Zauzeti menadžeri kriju svoju sumnju o odredištu svog života, delujući i postupajući samopouzdano u svojim malim koracima. Sa druge strane, produktivni menadžeri dozvoljavaju da drugi vide sumnju u njihovim malim koracima jer imaju jasno odredište.

Niko nije nikada previše zauzet, ukoliko vodi računa o vremenu. Ako imamo 3 prioriteta onda imamo prioritete. Ako imamo 25 prioriteta onda imamo haos.

sales-manager-stretched

Zauzeti menadžeri mere sate aktivnosti, dok produktivni menadžeri mere rezultat. Najbolji menadžeri ne izbegavaju sukob – oni brzo i pravično rešavaju probleme. Zaposleni su pažljivi posmatrači. Oni dobro vide ko preduzima akcije kada je to potrebno, a ko ne. Zaposleni poštuju menadžere koji izlaze na kraj sa teškim situacijama, baš kao što će izgubiti poštovanje za one koji su ih konstanto izbegavaju.

Minimalizam znači pisanje konciznih izveštaja, odnosno sticati više uz manje truda. To znači da se pravila svode na minimum i da se ljudi ostavljaju da na miru rade svoj posao. Stara poslovica kaže: “Vladaj situacijom isto kao što kuvaš malu ribu”, tj. nemoj previše mešati inače će se raspasti.

Jedna od najbitnijih stvari kod stvaranja dobrog menadžera je samodisciplina. SAMODISCIPLINA je ključni element za uspeh, a ovo su neki od saveta kako postati bolji menadžer:

  1. Budimo primer svojim podređenima,
  2. Budimo precizni u definisanju ciljeva,
  3. Iskoristimo svaki trenutak da radimo sa zaposlenima i na ostvarivanju ciljeva,
  4. Znajmo u svakom trenutku gde smo i koliko nam nedostaje do cilja,
  5. Budimo realni optimisti,
  6. Fokusirajmo se na to kako da budemo bolji a ne da budemo dobri,
  7. Budimo nemilosrdno istrajni,
  8. Ispunjavajmo sve što smo obećali,
  9. Zaposleni moraju dobiti povratnu informaciju,
  10. Pustimo zaposlene da sami inovativno rešavaju probleme,
  11. Učinimo podređene boljim od sebe.
  12. Stvarajmo timski rad.

Za menadžment koji razmišlja strateški i ima viziju, ove informacije su od neprocenjive vrednosti pošto predstavljaju priliku za afirmaciju i dalji razvoj “dobrih strana” kompanije.

Happy team meeting_0

Deo menadžerskog posla je i da svakodnevno slušamo svoj tim. Biti dobar slušalac ključ je u sticanju poverenja zaposlenih i osigurava njihovu otvorenost. U protivnom, postoji šansa da propustimo neki dobar savet ili ideju. Interesovanjem da čujemo nedoumice svojih kolega možemo preduprediti stalno zapitkivanje o tome kakav rezultat od njih očekujemo. Svoj tim treba da činimo snažnim, a ne, kao što se često dešava, uplašenim.

Ukažimo poverenje tako što ćemo im dodeljivati zadatke od kojih mnogo toga zavisi. Tako će njihova motivacija porasti. Ukoliko zadaci budu usklađeni sa njihovim interesovanjima ili ekspertizom, budite sigurni da će se osećati cenjenim i potrebnim kompaniji. Moramo biti spremni da “predamo palicu” članovima tima, ali ne pre nego što tačno utrvdimo šta hoćemo od svakog pojedinca. Prepuštajmo odgovornost pametno: dodeljivanjem zadataka sa ciljevima. Precizno definisan cilj daje zaposlenom jasan smer i osećaj da njihov rad ima svrhu, a to automatski izvršenje zadatka čini lakšim.

delegation

 

Rad na odnosima sa zaposlenima razlikuje se od negovanja prijateljstava. Vodimo računa o tome koliko smo bliski sa ljudima iz profesionalnog okruženja i ne dozvolimo sebi da postanemo drugovi. Držati ljude na profesionalnoj distanci olakšava nam donošenje delikatnih odluka, kao što su delegiranje zaduženja ili kritikovanje. Ovo ne znači da sve vreme moramo biti rezervisani. Naprotiv – u dobroj atmosferi se bolje radi. Nasmejmo se šali koju čujemo od kolega, ali moramo znati gde su granice.

Nemojmo trošiti puno vremena u pričanju kako ćemo nešto promeniti već govorimo o tome šta smo uradili, naučili i šta nas inspiriše. Sanjajmo velike snove, ali započnimo ih malim koracima. Ideje bez ostvarenja su bezvredne – postignimo savršenstvo u izgradnji odličnih timova.

Postizanje vrhunskih rezultata ima više veze sa “ne” nego stalnim “da”. Pomaganje drugima da postanu uspešni čini nas još uspešnijima. Posao lidera je stvoriti nove lidere a jedini neuspeh je odustajanje.

Razlikujmo “biti zauzet” od “biti produktivan”.

Autor teksta je Vladimir Stojković, Menadžer prodaje, Euro Gas.