- Finansijski Snowboard - http://www.mcb.rs/blog -

MALA PREDUZEĆA – VELIKA ŠANSA!, SVETLANA ŽIKIĆ, CONTROLLING MENADŽER, FOND ZA MIKRORAZVOJ

Česte su tvrdnje poslednjih godina da mali biznisi kreiraju većinu poslova i da su nosioci rasta i razvoja. Političari, makar deklarativno, podržavaju osnivanje i razvoj MSME sektora (mikro, mala i srednja preduzeća). EU institucije donose dokumenta kojima daju preporuke i iniciraju politike koje bi države trebalo da primene u definisanju svojih politika i strategija, ali i obezbeđuju programe i izvore sredstava putem fondova za finansiranje ovog sektora. Preorjentacija na mikro i male biznise posledica je deindustrijalizacije u EU koja se, usled preseljenja proizvodnje na druge kontinente, desila nakon devedesetih, posebno nakon finansijske krize 2008.godine

Svetlana Žikić 2

Svetlana Žikić, Controlling menadžer, Fond za Mikrorazvoj

Praksa u EU je pokazala da su MSME znatno fleksibilniji, brže i lakše se pokreću, ali i gase, ili tranzitiraju na nove poslove. Fleksibilnost privrednih subjekata sve više je neophodna, posebno u uslovima krize i recesije. Potrebno je da deo privrede ima potencijal novog i dodatnog zapošljavanja, potencijal rasta i osvajanja novih aktivnosti i tržišta. Istraživanja su pokazala da deo mikro i malih preduzeća ima veću sklonost ka investiranju. Da bi takva sklonost, kao i ostale pozitivne predispozicije malih biznisa došli do izražaja, neophodno je poslovno okruženje koje podstiče i pruža podršku. To je u Srbiji, i pored donošenja detaljnih petogodišnjih strategija razvoja ovog sektora nakon 2003 godine, na niskom nivou, za razliku od mnogih EU zemalja.

Kako se Srbija rangira na osnovu nekoliko indikatora koje prati Eurostat i koje je usvojio naš Republički zavod za statistiku? U nastavku je nekoliko indikatora.

Broj preduzeća prema njihovoj veličini

Često se ovo ističe kao bitna referenca značaja MSME sektora. Udeo mikro i malih privrednih subjekata u Srbiji je u nivou sa drugim EU zemljama. U Srbiji je 99% svih registrovanih privrednih subjekata u skupini MSME. Kako se kod nas posebno vodi registar preduzetnika u APR, imamo posebnu statistiku preduzetnika i mikro preduzeća, dok Eurostat to vodi sumarno. Zbog brojnosti subjekata potrebna je posebna pažnja države.

prva

Tabela 1: Statistika broja preduzeća

Statistika zaposlenosti

Kada pogledamo strukturu po veličini preduzeća, ne zaostajemo u odnosu na druge evropske zemlje. Zaposlenost u mikro preduzećima u EU je u proseku 30%, i od toga je okvirno trećina samozaposlenih lica – pandan našim preduzetnicima, dakle oko 10% svih zaposlenih. Situacija u Srbiji ide više u prilog preduzetnika nego mikro preduzeća. Nisu ni sve mikro i male firme sklone preduzetništvu i inovacijama, niti teže rastu. Preduzetništvo se vezuje za inovacije i ambicije ka razvoju biznisa. Često su novi samozaposleni to postali mimo svog izbora, usled nezaposlenosti, ali i iz želje da rade samostalno. Većina samozaposlenih ne planira da razvija biznis, ali zapošljava sebe i/ili još nekoga iz porodice. Oni treba da budu podržani, drugim merama i instrumentima u odnosu na inovativne aktivnosti. Ovde glavnu ulogu, imaju različiti socijalni programi, ali i mikrokreditiranje. Istraživanja su potvrdila da, posebno u uslovima krize, mikro i mali biznisi kreiraju najveći deo novih zaposlenja i kada se posmatra neto efekat zapošljavanja.

druga

Tabela 2: Statistika zaposlenih

Statistika bruto dodate vrednosti (BDV)

BDV govori o efikasnosti ekonomije, i daje sličnu sliku uloge mikro i malih preduzeća. Mikro preduzeća doprinose dodatoj vrednosti privrede od 12% do 25% u zemljama EU. Udeo mikro sektora u Srbiji je 22%, mada su naše apsolutne vrednosti BDV značajno niže u poređenju sa zemljama slične veličine. U svakom slučaju, sektor mikro preduzeća formira BDV od 3,3 milijarde evra, odnosno, zajedno (mikro i mala preduzeća) od 5 milijardi evra. To upućuje na potrebu za merama koje bi na ovaj sektor povoljno uticale i obezbedile njegov rast, imajući u vidu nisku baznu osnovu.

treca

Tabela 3: Statistika BDV

Posmatrajući tri indikatora, vidimo da i u EU i u Srbiji, preko 90% pravnih lica su mikro preduzeća i preduzetnici – samozaposleni, koji zapošljavaju blizu trećine svih zaposlenih i ostvaruju u proseku 20% bruto dodate vrednosti. Ako dodamo i mala preduzeća, kod zaposlenosti i BDV, imamo još po 15% udela. Sve ovo upućuje na značaj politike prema ovom sektoru, koja proizilazi iz ciljeva, strategija i planova državnih institucija, s obzirom da postoji prostor za rast.

Polazni dokument za politiku prema SME sektoru u EU je Small Business Act (SBA). SBA predstavlja okvir sa ciljem da unapredi preduzetništvo, pojednostavi regulative i poslovno okruženje, ukloni barijere i omogući razvoj sektora i rast konkurentnosti ekonomija. Sve to očekujući za rezultat rast održivog zapošljavanja i ostalih makroekonomskih pokazatelja. Jedan od prioriteta ovog dokumenta je pristup izvorima finansiranja za ukupan SME sektor i preduzetnike.

Srbija, takođe, od 2003 godine donosi petogodišnje strategije za razvoj SME sektora i preduzetništva. Imamo strategiju za period od 2008-2013, sa dobro postavljenim ciljevima, ali ne i vidljivim rezultatima. Poslednja je doneta početkom 2015. i to je Strategija za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015-2020 godine. Prepoznati su problemi egzistencije i prepreke razvoja ovog sektora, postavljeni jasni ciljevi i utvrđene mere, pre svega u vezi sa unapređenjem poslovnog okruženja, pristupa izvorima finansiranja, razvoja ljudskih resursa i jačanja održivosti i konkurenosti. Strategiju prati i Akcioni plan za 2015. i 2016. godinu. Država, dakle, stvari dobro definiše na papiru, i sada i u prethodnim strategijama. Kada se fokusiramo na izvore finansiranja, imamo skenirano stanje o nepovoljnoj ponudi bankarskih kredita, nekorišćenja mogućnosti garantnih šema koje pružaju fondovi EU, kao i da ne postoje fondovi preduzetnog kapitala ili ulaganja biznis anđela, što su inače izvori finansiranja za inovativna preduzeća sa potencijalom brzog rasta.

Prepoznato je i mikrofinansiranje, kao alternativa za mikro i male koji nemaju pristup bankama, ističući da je razlog za slabu zastupljenost ovog izvora finansiranja nedostatak zakonske regulative. Akcionim planom definisan je rad na ovom zakonu a vremenski rok je 2016. godina. Na žalost, Program ekonomskih reformi Vlade do 2018., koji je nedavno objavljen, ne uključuje meru utvrđenu Strategijom i stvari ograničava na daljim analizama na kojima će raditi narednih godina. Na ovom primeru vidimo nedovoljnu koordinaciju, nedostatak volje, sporost i nedostatak svesti da su stvari povezane i da se mora raditi sinhronizovano i na više koloseka. Slično situacija je i kod venture capital (fondovi rizičnog kapitala) gde je prisutna neodgovarajuća zakonska regulativa.

Ovim primerom naglašavam da postoji prepoznavanje nedostataka na strani regulative, kao i iznošenje namera za unapređenje, ali se jako brzo odustaje od aktivnosti. Tako naše strategije ostaju neispunjene. Dakle, politike koje ciljaju zapošljavanje, ne treba da targetiraju firme na osnovu veličine, već na osnovu tendencija i potencijala rasta. Mali procenat novoosnovanih preduzeća preživi i raste, a samo takvi imaju pozitivan efekat na zaposlenost. U Evropi je svega 4% mikro i malih preduzeća kreiralo preko 50% neto zaposlenja. Finansiranje treba da sledi, a ne da kroji pokretanje poslova.

Autor teksta je Svetlana Žikić, Controlling menadžer, Fond za Mikrorazvoj.

Tekst je preuzet iz Controlling magazina 07.