Kako izgleda najbolji sektor finansija?

Uporedna analiza otkriva kako vodeći finansijski direktori upravljaju svojim odeljenjima.

Šta jedna odlična finansijska funkcija radi drugačije? Troši 17% manje vremena na prikupljanje podataka a 25% više vremena na njihovo analiziranje. Pravi prognoze i budžete za kraće vreme no što je prosečnim finansijskim odeljenjima potrebno da to urade. Najbolje finansijske funkcije takođe koštaju 40% manje od prosečnih (mereći troškove kao procenat prihoda).

I mada bolje finansijske funkcije ne plaćaju nužno više da angažuju ljude za kratkoročne potrebe, one gledaju unapred kako bi utvrdile kakve će im veštine biti ubuduće potrebne i prave planove za razvijanje tih veština unutar kompanije.

Ali evo iznenađenja: najbolje finansijske funkcije ne preopterećuju svoje kompanije prekomernim brojem kontrola. Umesto toga, uspostavljene kontrole koje već imaju su integrisane i veća je verovatnoća da su automatizovane.

PricewaterhouseCoopers je napravio uporednu analizu finansijskih funkcija više od 200 kompanija (tri četvrtine anketiranih imaju sedište u Velikoj Britaniji a većina ostalih u SAD) i objavio ključne rezultate u izveštaju pod naslovom „Kako da vaše preduzeće preuzme inicijativu: Uporedna studija delotvornosti finansija za 2012. godinu“. Nalazi ove firme se zasnivaju na finansijskom poslovanju na nekih 2.500 zasebnih lokacija u 90 zemalja. „To je zasnovano na nizu posebnih projekata uporednih analiza koje vodimo“, objašnjava direktor PwC Andrew McCorkell, koji vodi program uporedne analize delotvornosti funkcija. „Za svakog od klijenata čije podatke navodimo verovatno smo sproveli šestonedeljni projekat da zaista prodremo u srž onoga što rade“.

McCorkell kaže da ima malo razlika između, recimo, evropskih finansijskih funkcija koje su deo britanskih matičnih kompanija i onih koje su deo američkih korporacija, mada poslovanja u američkom vlasništvu imaju veću „usredsređenost na određene oblasti procesa. Nesumnjivo je da su tu razliku izazvale stvari kao što je Sarbanesov i Oxleyev zakon“.

On kaže da postoji veća razlika između finansijskih funkcija najvećih kompanija iz indeksa FTSE 100 i njihovih američkih ekvivalenata i onih koje nemaju takve razmere. „Organizacije nas veoma često pitaju: ,Kakvi su zahtevi jedne FTSE 100 ili ekvivalentne kompanije i kako treba da razvijamo svoju finansijsku funkciju da bismo odgovorili na te zahteve?’“

Brojčani podaci

Najbolje finansijske funkcije – one u najvišem kvartilu – imaju devedesetodnevni ciklus budžetiranja, u poređenju sa 120 dana kod prosečnih funkcija. Ciklusi prognoziranja su za najbolje 7 dana a za prosečne 19 dana.

Te dužine ciklusa kod prosečnih kompanija „previše su velike da bi mnogo vredele u današnjim promenljivim uslovima“, kaže se u izveštaju. Podaci su očigledno kritični: 80% kompanija kaže da se pouzdaju u preciznost svojih prognoza a ipak samo 45% veruje da su one „bitno tačne“.

Kod boljih kompanija je vreme potrebno za finansijsku funkciju u 2011. godini bilo ravnomerno raspodeljeno, dok je te godine odnos kod prosečnih kompanija bio 60 prema 40 između prikupljanja i analize podataka. Najbolje kompanije prave i znatno manje izveštaja: redovnim preispitivanjem upravljačkih informacija koje su firmi zaista potrebne, one prave oko trećinu od broja izveštaja koje prave prosečne firme.

Kod najboljih kompanija 19% finansijskog osoblja se bavi „ulogama sklapanja poslovnih partnerstava“, u poređenju sa samo 13% kod prosečnih kompanija. Međutim, nesumnjivo i dalje ima još toga što treba postići: „Više od 80% anketiranih aktivno promoviše sklapanje partnerstava sa organizacijom ali samo oko 50% njih smatra da finansijska funkcija igra aktivnu ulogu u uticanju na poslovnu strategiju“, kaže se u izveštaju. „Ostali smatraju da im je prvenstvena uloga da obezbeđuju analitičku podršku firmi“.

Upravljanje talentima je ključni strateški prioritet za 80% rukovodilaca firmi koji su anketirani za ovaj izveštaj, ali su najuspešniji učesnici utrošili više nego dvostruko više na „učenje i razvoj“.

Mada praktično sve ispitane kompanije imaju specijalizovane funkcije za upravljanje rizikom, samo oko polovine njih (obično kompanije iz indeksa FTSE 100) imaju uspostavljene sisteme za delotvorno praćenje rizika, upravljanje njima i obaveštavanje cele firme o rizicima. Štaviše, u najboljim kompanijama je automatizovano samo 17% ključnih kontrola — a ta brojka pada na samo 10% kod prosečnih kompanija. Međutim, ta razlika znači da najbolje firme imaju, na primer, stope grešaka u obradi dugovanja prema dobavljačima koje su 45% niže nego kod prosečnih firmi.