- Finansijski Snowboard - http://www.mcb.rs/blog -

ILI GRADIŠ CRKVU, ILI TUCAŠ PROKLETI KAMEN – JOVO STOKIĆ (DIREKTOR KONSALTINGA), MENADŽMENT CENTAR BEOGRAD

Nakon što formulišemo strategiju koja je u skladu sa našom vizijom, misijom i vrednostima postavlja se logično pitanje – „A šta sada?“ Mnoge kompanije investiraju dosta vremena i novca u formulisanje strategije i nakon toga se zaustave, pa na kraju i ne dođe do implementacije. Zašto se to dešava?

Kriza u Ukrajini, nema se vremena, vanredni izbori, nema se para, daj da zatvorimo ovaj kvartal kako treba, lako ćemo se kasnije baviti strategijom…“

Ovo su samo neki od mogućih odgovora na pitanje zašto se strategija ne implementira.

Proces implementacije strategije je daleko komplikovaniji od kreiranja same strategije. U procesu formulisanja strateije najviše je angažovan top-menadžment, što je i logično, jer kako kaže Njegoš:

„Ko na brdu, ak imalo stoji više vidi no onaj pod brdom“.

 Untitled

Međutim, kada se top-menadžeri usaglase oko toga gde vide kompaniju za pet ili deset godina, onda sledi implementacija strategije koja uključuje mnogo, mnogo više ljudi. U stvari, uključuje sve zaposlene! Naravno, viši rukovodioci su zaduženi za planiranje i kontrolu, ali ostali zaposleni su ti koji će neposredno da izvršavaju strategiju i potrebno je da je dobro razumeju, kao i njihovu ulogu u procesu implementacije. E, sada zamislite kompaniju od 10.000 zaposlenih. Kakve su šanse da će svih 10.000 ljudi razumeti šta tačno treba da urade kako bi njihova kompanija bila tamo gde želi da bude za 10 godina? Mnogi neće ni razmišljati o strategiji ili će im biti svejedno da li će se strategija uspešno implementirati ili ne, jer jednostavno ne vide neku ličnu korist od toga („A gde sam tu ja?“). I to je potpuno razumljivo.

Top-menadžment će svakako biti motivisan, što je i prirodno, jer ako ništa drugo, ako ne realizuju strategiju onda će ostati bez bonusa jer neće ispuniti ciljeve koje su sami postavili, a možda za nekoliko godine neće više ni imati isto radno mesto ako se strategija ne sprovede u delo. Oni jednostavno vide direktnu korist od uspešne implementacije strategije. Oni učestvuju u izgradnji jedne divne crkve. Ali šta raditi sa ostatkom ekipe koja ne vidi viši cilj i oseća se kao da tuca kamen?

Untitled

Upravo tu na scenu stupa Balanced Scorecard koji nam pomaže da strategiju prevedemo u operativne ciljeve, da te ciljeve jasno iskomuniciramo svima (kupcima, dobavljačima, upravnom odboru, investitorima i naravno zaposlenima) i da zaposlene motivišemo da daju sve od sebe kako bi se strategija uspešno implementirala.

Komunikacija i edukacija zaposlenih o misiji, viziji, vrednostima i strategiji je prvi korak za uspešnu implementaciju strategije, i tu nam Balanced Scorecard nudi strateške mape kako bismo svima jasno i vizuelno objasnili:

Strateška mapa će na jednom mestu da prikaže sve ciljeve i mere, odnosno daće jednu sveobuhvatnu sliku onoga što organizacija želi da ostvari. Nakon toga, kroz sisteme formalne komunikacije zaposlenima objašnjavamo šta se tačno od njih očekuje, naglašavamo koliko je zapravo njihova uloga važna i šta oni dobijaju od svega toga. Tada će većina znati šta treba da radi, zašto to radi i koja je njihova uloga. Na primer, operater na mašini će razumeti da mora da investira više vremena kako bi naučio da radi na novoj mašini, jer samo tako kompanija može da proizvodi kvalitetniji proizvod. Kvalitetniji proizvod znači da ćemo imati srećnije kupce. Srećniji kupci – više para u kasici. Više para u kasi – naći će se neki dinar i da se meni poveća plata. Zvuči jednostavno, zar ne?

Neki zaposleni će jasno razumeti šta treba da rade i zašto nešto treba da rade, ali i dalje neće biti motivisani. I tu možemo da iskoristimo Balanced Scorecard i da povežemo ciljeve zaposlenih sa ciljevima kompanije. Ovde nam BSC nudi nekoliko opcija:

Kada zaposlenima jasno prikažemo gde želimo da budemo, kako ćemo tamo da stignemo, kakva je njihova uloga i koju korist oni imaju od implementacije strategije, zaposleni će da dolaze na posao motivisani i spremni da ostvarujući strateške ciljeve kompanije, kako bi realizovali i svoje lične ciljeve.

I za kraj, jedna zanimljiva priča o motivaciji zaposlenih. Jack Klinck, bivši predsednik kompanije IMS Group, nije bio zadovoljan implementacijom strategije u svojoj kompaniji i rešio je da uzme stvar u svoje ruke. Odštampao je stratešku mapu IMS-a, stavio je u džep od sakoa i krenuo nasumično od poslovnice do poslovnice. Kada bi ušao u poslovnicu, prišao bi nekom od zaposlenih, dao mu stratešku mapu i postavio mu tri pitanja:

  1. „Da li znaš šta je ovo?“
  2. „Da li možeš da mi objasniš ovaj dokument?“
  3. „Kako će ono što si radio, pre nego što sam te prekinuo, imati uticaj na ostvarivanje jednog ili više ciljeva koje si video na dokumentu?“

Većina nije znala odgovor na ova tri pitanja, ali to nije ni važno. Ono što jeste, to je činjenica da je, nakon što je Jack obišao nekoliko poslovnica, među zaposlenima krenula priča (e-mail, viber, sms…) kako je neko počeo da obilazi kancelarije i propituje zaposlene o strateškim ciljevima. Nakon nekoliko dana svi su bili spremni da „čoveku u skupom odelu“ odgovore na ova tri pitanja.

Zato, kada sutra krenete na posao, dobro razmislite koji su ciljevi vaše kompanije i kako ono što radite doprinosi tome da se ti ciljevi ostvare. Nikada ne znate koga ćete sresti. I, učestvujte u građenju divne crkve.

Upravo tu na scenu stupa Balanced Scorecard koji nam pomaže da strategiju prevedemo u operativne ciljeve, da te ciljeve jasno iskomuniciramo svima (kupcima, dobavljačima, upravnom odboru, investitorima i naravno zaposlenima) i da zaposlene motivišemo da daju sve od sebe kako bi se strategija uspešno implementirala.

Komunikacija i edukacija zaposlenih o misiji, viziji, vrednostima i strategiji je prvi korak za uspešnu implementaciju strategije, i tu nam Balanced Scorecard nudi strateške mape kako bismo svima jasno i vizuelno objasnili:

Strateška mapa će na jednom mestu da prikaže sve ciljeve i mere, odnosno daće jednu sveobuhvatnu sliku onoga što organizacija želi da ostvari. Nakon toga, kroz sisteme formalne komunikacije zaposlenima objašnjavamo šta se tačno od njih očekuje, naglašavamo koliko je zapravo njihova uloga važna i šta oni dobijaju od svega toga. Tada će većina znati šta treba da radi, zašto to radi i koja je njihova uloga. Na primer, operater na mašini će razumeti da mora da investira više vremena kako bi naučio da radi na novoj mašini, jer samo tako kompanija može da proizvodi kvalitetniji proizvod. Kvalitetniji proizvod znači da ćemo imati srećnije kupce. Srećniji kupci – više para u kasici. Više para u kasi – naći će se neki dinar i da se meni poveća plata. Zvuči jednostavno, zar ne?

Neki zaposleni će jasno razumeti šta treba da rade i zašto nešto treba da rade, ali i dalje neće biti motivisani. I tu možemo da iskoristimo Balanced Scorecard i da povežemo ciljeve zaposlenih sa ciljevima kompanije. Ovde nam BSC nudi nekoliko opcija:

Kada zaposlenima jasno prikažemo gde želimo da budemo, kako ćemo tamo da stignemo, kakva je njihova uloga i koju korist oni imaju od implementacije strategije, zaposleni će da dolaze na posao motivisani i spremni da ostvarujući strateške ciljeve kompanije, kako bi realizovali i svoje lične ciljeve.

I za kraj, jedna zanimljiva priča o motivaciji zaposlenih. Jack Klinck, bivši predsednik kompanije IMS Group, nije bio zadovoljan implementacijom strategije u svojoj kompaniji i rešio je da uzme stvar u svoje ruke. Odštampao je stratešku mapu IMS-a, stavio je u džep od sakoa i krenuo nasumično od poslovnice do poslovnice. Kada bi ušao u poslovnicu, prišao bi nekom od zaposlenih, dao mu stratešku mapu i postavio mu tri pitanja:

  1. „Da li znaš šta je ovo?“
  2. „Da li možeš da mi objasniš ovaj dokument?“
  3. „Kako će ono što si radio, pre nego što sam te prekinuo, imati uticaj na ostvarivanje jednog ili više ciljeva koje si video na dokumentu?“

Većina nije znala odgovor na ova tri pitanja, ali to nije ni važno. Ono što jeste, to je činjenica da je, nakon što je Jack obišao nekoliko poslovnica, među zaposlenima krenula priča (e-mail, viber, sms…) kako je neko počeo da obilazi kancelarije i propituje zaposlene o strateškim ciljevima. Nakon nekoliko dana svi su bili spremni da „čoveku u skupom odelu“ odgovore na ova tri pitanja.

Zato, kada sutra krenete na posao, dobro razmislite koji su ciljevi vaše kompanije i kako ono što radite doprinosi tome da se ti ciljevi ostvare. Nikada ne znate koga ćete sresti. I, učestvujte u građenju divne crkve.

Tekst je preuzet iz Controlling magazina #10. Ceo magazin možete pročitati na ovom linku.