Third party logistic outsorcing u FMCG-u: Da ili ne
Želja za povećanjem profitabilnosti, perfomansi kompanija, fokusiranje na svoju osnovnu delatnost, stvaranja prednosti u odnosu na konkurenciju dovela je do toga da je outsourcing kao pojava aktuelna u modernom svetu poslednjih trideset godina, pre svega na polju logistike, IT-ja, HR-a, …
3PL (Third party logistics) predstavlja, po jednoj od definicija, funkciju gde vlasnik robe (kompanija Klijent) outsourcuje (predaje na upravljanje) više razlicitih elemenata svog lanca snabdevanja 3PL kompaniji (Logističaru), gde se podrazumeva da je 3PL kompanija sposobna da za klijente obavlja poslove transporta, carinjenja, skladistenja, order-pickinga, Value added servisa i distribucije robe. U skraćenom i učestalijem obliku kao 3PL outsourcing se podrazumeva outsourcing skladištenja, order-pickinga, Value added servisa i distribucije robe. U modernoj logistici na osnovu toga je nastao deo poznat kao Contract logistics (Ugovorna logistika), specijalizovan za držanje lagera i distribuciju robe svojih klijenata.
3PL Outsourcing kao i sve ostalo na prostore ex Yu je došao sa ,,izvesnim” zakasnjenjem od par decenija, u zavisnosti od države do države. Taj proces outsourcinga drastično je ubrzan poslednjih nekoliko godina, najvise pod uticajem svetske ekonomske krize. Zbog toga su ,,cost cutting” i ,,outsourcing” – izrazi koje ćete ovih dana, a i sledećih meseci i godina u zavisnosti od pozicije pričati ili slušati u svojoj kompaniji, kompanijama sa kojim saradjujete, na svakom koraku i svaki dan.
U zelji da što vernije prikazemo temu ovog teksta proći cemo kroz jednu kraću SWOT analizu 3PL outsourcinga.
Smanjenje troškova, odnosno povećanje profitabilnosti je ubedljivo najveća i najsnažnija prednost 3PL outsourcinga. Veoma je bitno da kompanije koje planiraju outsourcing svoje logistike naprave detaljnu analizu logističkih troškova. Ne redak slucaj je da kompanije tvrde kako imaju detaljne troškove, ali pitanje je da li je tako. Troškovi logistike se obicno vode na nekoliko troškovnih centara, neki su delimično i troškovi logistike i drugih sektora, neki troškovi i ne postoje, a neki se ne vode i ne mogu se izmeriti ( npr. bavljenje top menadžmenta kompanije problemima u isporukama robe, zalihama, radnicima – a ne prodajom ili marketingom). Samim tim je velika prednost 3PL outsourcinga dobijanje jasnih i kontrolisanih troškova logistike.
Fokusiranje i usmerenost kompanije na osnovnu delatnost je nesto što je gotovo iste vaznosti kao i povećanje profitabilnosti, jer daje kompaniji ogromnu snagu u odnosu na konkurenciju, da se razvija i širi bez balasta logistike. Kompaniji ostaje ,,samo” da svoju robu proizvodi i prodaje što više, bolje i brže, a provajder ima obavezu da svu tu prodatu robu isporuci krajnjim kupcima.
Smanjenje broja radnika i povećanje profitabilnosti po zaposlenom je takodje izuzetno važno, jer umesto svih vozača, magacinskih radnika i administracije kompanija dobija jednog ,,novog radnika” – logističkog provajdera sa kojim ima da razgovara isključivo o kvalitetu pružene usluge i realizaciji KPI ciljeva, umesto da se bavi potrošnjom goriva, gumama, stanjem zaliha, …
Pored svega ovoga i ostale prednosti nabrojane u SWOT analizi kao šanse nisu nista manje znacajne. Smanjenje potrebe investiranja i poboljšanje cash flow-a u današnje vreme nelikvidnosti daje kompaniji potrebnu sigurnost i stabilnost.
Brze i kvalitetnije isporuke sa logističkim provajderom su nesto sto apsolutno omogućava rast prodaje i bolji imidz kod krajnjih kupaca. Danas ozbiljni logisticki provajderi vrše isporuku robe u roku od 24 časa u odnosu na pristizanje naloga na celoj teritoriji zemlje, bez obzira da li je rec o velikim kupcima ili tradicionalnom kanalu prodaje. To je nesto što provajderi usled sabiranja zahteva i tehnologije rada mogu da ostvare, dok sopstvena logistika to nije u mogućnosti da ostvari.
Kada pričamo o nedostacima i potencijalnim rizicima outsourcinga svakao da je najveći rizik gubitak autonomije, odnosno zavisnost od provajdera. Ovaj razlog i manja mogucnost kontrole procesa je jedan od ključnih razloga zasto mnoge kompanije na prostoru ex Yu i dalje imaju sopstvenu logistiku. Podela informacija sa provajderom i potencijalno nedovoljno dobar nivo usluge provajdera su pretnje koje svakako jedna ozbiljna kompanija mora da ima u vidu kada razmišlja o outsourcingu logistike.
Obzirom na sve razvijenije logističko tržište, ozbiljnim ugovorom, jasno definisanim nivoom usluga (SLA), KPI ciljevima i garancijama za uslugu i poverljivost informacija ovi rizici se mogu svesti na prihvatljivi poslovni nivo.
Zaključak i preporuke ostavljamo menadžmentima kompanija, kojima će ovaj tekst, nadamo se, biti od koristi. Ono što je interesantno napomenuti jeste odnos outsourcovanih logističkih operacija i logističkih operacija sopstvenih logistika u SAD i na prostoru ex Yu. Iako ne postoje egzaktni podaci procena je da je taj odnos u SAD 70% / 30% u korist 3PL outsourcinga, dok na prostoru ex Yu imamo obrnutu situaciju, sa tek nesto više od 20% outsourcovanih operacija. Toliki disbalans je prouzrokovan samim tržstima, razvijenostima zemalja ali i nivoom razvijene logistike i logističkih provajdera.
Autor teksta je Nikola Todorović, direktor sektora skladišta i distribucije, Milšped
Autor
Gost
3 Komentara
Bravo! Eto jednog lepog teksta.
Razlog mog komentarisanja je, što se između redova provlače dve istine koje samo želim da naglasim:
1. Domaće (posebno proizvodne) kompanije, nažalost, N-E-Z-N-A-J-U koliki su im stvarni logistički troškovi (a često ni šta su to), pa ne mogu lako da se odrede prema davaocu logističkih usluga.
2. Ponuda 3PL usluga na tržištu Srbije je počela da se razvija poslednjih par godina ali i dalje je vrlo siromašna. Pre skoro 10 godina sam radio u proizvodnoj kompaniji sa sopstvenom logistikom i bezuspešno tražio 3PL provajdera. Danas se bavim savetovanjem i tek sada postoje 2 provajdera u Srbiji koja bi mogla preuzeti tadašnji posao.
Mislim da 3PL provajderi moraju biti mnogo agresivniji u svojoj edukativnoj ulozi i otvoreno objasniti budućim klijentima na čemu se zasniva njihova uloga i benefiti. Kolaboracija!
I uz to, napomena o jeziku: svaki čitalac (potencijalni klijent 3PL provajderu) koji zna šta su “KPIs”, “value added services”, “cost-cutting”, “order-picking” itd… verovatno zna i šta je “3PL outsourcing” pa mu ovakav tekst nije novina. Tačno je da je nama lakše da kažemo “picking” nago “odvajanje robe za otpremu prema porudžbini”, ali ako želimo domaćeg klijenta na listi, moramo ga edukovati. Da li 3PL provajderu treba klijent koji nezna šta je “cut-off” a potpisao je SLA?
Da ne budem shvaćen pogrešno, nisam zastupnik pošto-po-to srpskih izraza Ћирилицом, ali tu i tamo treba reći šta je šta.
Dokaz: Moja sestra koja se bavi finansijama (i prati ovaj blog) radi u firmi koja ima “outsourced” 3PL, me je pozvala da joj rastumačim neke termine u ovom tekstu.
U svakom slučaju, čestitke za tekst, jer je na dobar način prezentovana problematika posla, bez preterane pompe tipa: “Kupite naše usluge!” Tek na kraju, kada se ugleda logo, tekst dobija marketinšku funkciju. Odlično.
U zdravlje!
Vezano oko inostranih/domaćih reči, zaista je teško napraviti kompromis. Neki inostrani izrazi su toliko “odomaćeni” (npr. KPI, EBITDA…) i zaista je besmisleno prevoditi ih.
Najgluplji izraz koji sam čuo je “izbalansirana tablica rezultata” (Balanced Scorecard)
Е мени је најглупљи израз кога сам чула – да морамо променити мајндсет (Вучић, иначе воли да прича и о рисирч анд девелопменту!) само чекам да се одомаће и учине истраживање и развој и ментални склоп потпуно излишним.
Иначе, генерално када је економија у питању постоји проблем у непознавању појмова причам о суштинском непознавању која се у неким случајевима закамуфлира скараћеницама по угледу на американце, да би се засенила простота.
Шаљиви поздрав