Psihologija u menadžmentu: Optimizam i pesimizam – dve strane istog novčića

Moderna nauka više ne posmatra optimizam i pesimizam kao osobine sa kojima se rađamo već kao mentalni sklop koji usvajamo u zavisnosti od situacije. Naravno, možete posmatrati život kroz stroge okvire racionalnosti ali bez pesimizma ili optimizma nećete daleko odmaći.

Sigurno vam se hiljadu puta desilo da hodate ulicom duboko uronjeni u svoje misli, namrštenog čela i stinutih usana, mentalno projektujući buduće događaje i sa mislima u glavi koje se roje, poput: “Kako ću sutra reći to i to na sastanku?” ili “Da li će sutrašnja prezentacija proći dobro ili da napravim novu?” U Tom momentu ćete sresti poznanika koji će vam reći: “Šta ti je pobogu, razvedri se malo!” Moja prirodna reakcija na to bi bila da se još više namrštim. Srećna sam ili umereno srećna kao i bilo ko drugi i ne volim kad se od mene traži da budem pozitivna. Ponekad osmeh nije ono što situacija zahteva.

MISLITE POZITIVNO

Ipak, u poslednjih nekoliko godina imamo utisak kao da nam se iznova naređuje da “mislimo pozitivno”. Stručnjaci, doktori, psiholozi, istraživači ljudske prirode, svi oni nas obaveštavaju kako optimizam pozitivno utiče na zdravlje, kako nam pomaže daživimo duže i kvalitetnije pa čak i smanjuje rizik od moždanog udara. Savetnici različitih korporacija izjavljuju kako optimistični zaposleni bolje i više rade. Istraživači pozitivne psihologije objavljuju da osobe koje imaju optimističan pogled na život imaju više prijatelja, srećnije su i zadovoljnije od svojih pesimističnih kolega.

• “Došlo je dotle da ljudi zaista počinju da osećaju pritisak da misle i govore optimistično“, primećuje Kejd Mesi, profesor na Jejl univerzitetu.

Njegovo istraživanje pokazuje da, kada treba da daju predikciju za neko finansijsko ulaganje ili ishod operacije, ljudi imaju tendenciju da daju previše optimistične prognoze. Ono što je zanimljivo jeste da se svi žale što ne mogu da daju još bolja predviđanja. Nekako jasno dolazimo do činjenice da svi posmatramo optimizam kao čarobnu pilulu koju možemo popiti šta god da nas zaboli. Ali laboratorijska istraživanja pokazuju da optimizam i pesimizam nisu fiksirane tačke posmatranja stvarnosti, već mentalni sklop koji možemo da usvajamo u zavisnosti od situacije. Takva vrsta ciljanog korišćenja optimizma ili pesimizma može biti mnogo korisnija od politike “sve je bajno, sve vreme”. Psiholozi se čak usuđuju da dovedu u pitanje prevlast optimizma kao željenog stanja.

•  “U Americi je optimizam već dostigao status sličan kultnom”,kaže Aron Saket, psiholog sa univerziteta St. Tomas.

Duboka vera koju imamo u pozitivno mišljenje nije samo naivna već i ne uspeva da obuhvati svu kompleksnost ljudske motivacije. Decenijama unazad se smatralo da su optimizam i pesimizam jednostavno urođene osobine: stabilni i relativno nepromenljivi delovi naše psihološke strukture. I kao takve ih je lako izmeriti i istražiti jednostavnim testovima dok je strategijski pesimizam ili optimizam mnogo teže detektovati baš zato što zavise od određenih situacija. Iako ih je teže uloviti ova vrsta ciljanog optimizma i pesimizma sada ulazi u naučni fokus jer ta vrsta psihološke fleksibilnosti ima mnoge prednosti.

STIGMA PESIMIZMA

I dok nam se uporno savetuje da budemo pozitivni, sa druge strane čeka smrknuto lice pesimizma. U Americi pesimizam ima prosto stigmatičan karakter. Prema jednom istraživanju, traženo je od ispitanika da pročitaju opise dvoje ljudi, jednog pesimiste i jednog optimiste i da zamisle susret sa njima. Ispitanici su zaključili da bi im se optimista sigurno dopao i da bi voleli da budu prijatelji sa njim, dok to ne važi za pesimistu jer bi najverovatnje bilo previše depresivno biti u njegovom društvu.

Za većinu ljudi, pesimista je namrgođen, polupatetični gubitnik sa večitim olujnim oblakom iznad glave. Ali to nije obavezno tako. Uspešni ljudi često koriste pesimizam kako bi bili pripremljeni i motvisani za buduće događaje. Jednostavno, stvari nisu crno bele, nije optimizam dobar a pesimizam loš iako nas uče tako već godinama. Pre će biti da su obe stvari funkcionalne i da od obe možemo imati koristi. Profesor Mesi kaže da su optimizam i pesimizam osećanja vezana za budućnosti koja nam pomažu da upravljamo svojim očekivanjima i akcijama koja nas teraju unapred.

NEPREDVIDIVA STVARNOST

Baš zato što je svet oko nas nemoguće tek tako analizirati i secirati kako bismo dobili jasne prognoze budućih događaja, mi konstantno projektujemo scenarije, kako mi zamišljamo da će se stvari odvijati i bojimo buduće događaje tamno ili svetlo, puno nade ili strepnje. Ali zašto naša predviđanja ne mogu da budu neutralna, ni optimistična ni pesimistična nego jednostavno realna? Zato što pesimizam i optimizam nisu greške u našem programu koja nam daju iskrivljenu sliku već nam poboljšavaju pesrpektivu, što prost realizam ne bi mogao. Oba načina viđenja budućih događaja mogu da deluju kao odlični motivacioni alati. Kada biste zaista realno procenjivali koliko vam vremena ili rada treba za novi projekat, možda ga nikada ne biste preuzeli. Ali snažna pokretačka moć optimizma vas drži taman toliko da vaša predviđanja transformiše u realnost. lsto tako i pesimizam ima pokretački potencijal. Ništa nas neće naterati da tako brzo reagujemo kao pretnja koja se nadvija nad nas.

David Armor, profesor psihologije sa Jejla kaže:

• “Emotivne komponente pesimizma i optimizma su ono što ih čini tako moćnima. Možemo gledati unapred i anticipirati u objektivnim kategorijama ali pesimizam i optimizam uvode osećanja a upravo nas ona guraju jače od bilo koje racionalne poluge.”

Ova osećanja imaju i sekundarnu funkciju: pomažu nam u vezi sa drugim emocijama koje mogu da se ispreče donošenju odluke. Na primer, optimizam može delovati kao bafer zona za anksioznost, jer nas preplavi osećajem da možemo uticati na događaje, potirući sumnje i strahove koji nas u suprotnom mogu paralisati. Optimizam je takođe veoma važan u trenucima kada stvari ne idu kako treba jer nam omogućava da izbegnemo iznurena stanja depresivne pasivnosti: optimizam je naš čamac na naduvavanje posle brodoloma.

• “Pozitivne pretpostavke vezane za buduće događaje nam dozvoljavaju da tolerišemo stresne situacije koje bi u suprotnom bile nepodnošljive,”dodaje Armor.

Na primer, da započinjete svoj posao, bili biste spremni da mesecima i možda godinama po 18 sati dnevno radite samo zato što verujete da će se to jednog dana isplatiti. Možda ipak deluje da je pesimizam čudan izbor kao emotivni pomagač, ali on nam takođe pomaže u baratanju našim očekivanjima. Kada na skali spuštamo naše predikcije (“Ovo verovatno neću moći da uradim”) praktično se izolujemo od razočaranja kada se stvari ne odvijaju kako treba.

• “Pesimizam je strategija kojom se štiti ego,” primećuje Aron Saket.

“Ako na poslu optimistično verujete da ćete dobiti unapređenje i veću platu, čeka vas veliki udar na samopouzdanje kada ih ne dobijete. Ali ukoliko usvojite pesimističan stav po tom pitanju onda vas situacija neće emotivno ostetiti jer ste je na neki način i predvideli.” Pesimizam vam takođe dozvoljava i stanje blaženog olakšanja kada uprkos njegovom odbrambenom sistemu dobijemo ono sto želimo. Kako kaže Saket: “Optimisti nikada ne dožive osećaj slatkog iznenađenja”.

PREDNOSTI OPTIMIZMA

Ključno za ciljanu upotrebu pesimizma i optimizma jeste uskladiti ih sa situacijom. Ukoliko tražite nov posao, važno je da istrajete i priključite se na generator optimizma. Studija iz 2010. godine koju je radio Kejd Mesi nam govori da ce se brže zaposliti osobe koje usvoje optimističan stav. Kako to da u ovom slučaju optimizam ima tako snažan efekat? Mesi objašnjava da je to zato što dozvoljava ljudima koji traže posao i da se produktivnije razračunavaju sa razočarenjima i odbijanjem. Oni se neće razočarati kada nađu na negativan odgovor jer biraju da veruju da će se sve završiti kako treba i da će sve biti u redu. U ovom slučaju, optimizam im daje snagu i izdržljivost da nastave dalje, dok bi ih pesimizam naterao da odustanu. Optimizam, takođe, podstiče ljude da razmišljaju fleksibilnije i kreativnije jer postoji osnovna pretpostavka da će “stvari doći na svoje mesto”, što vam onda i dozvoljava da samo pronađete način da se to zaista i desi. Pesimista bi tu zaglavio i ne bi mogao da dođe do rešenja.

Još jedna situacija u kojoj je prednost staviti naočare sa ružičastim staklima jeste kada se spremate na veliki poduhvat koji je visoko rizičan ali nosi i veliku nagradu: započinjete sopstveni posao ili želite da proizvedete nešto što ste sami smislili ili dizajnirali. Realno gledano, male su šanse za uspeh, više od polovine poslova propada tokom prvih pet godina, dok su zavodi za patente prepuni odbijenih aplikacija. Ipak, ljudi koji započinju takve stvari moraju da veruju da će baš njihov projekat pobediti uprkos malim šansama.

Optimizam motiviše ljude da rade što je napornije moguće na ostvarivanju ciljeva sa slabim šansama za uspeh i ublažava stres od stalno prisutnog rizika. Istraživanja pokazuju da su osobe koje imaju svoje samostalne poslove sklonije optimizmu i izvlačenju pozitivnih zaključaka na osnovu veoma ograničenih podataka. Isto tako, pronalazači i istraživači mnogo više naginju visokom stepenu samopouzdanja i optimizmu od prosečne populacije. Više od polovine ispitanika u istraživanju iz 2007. godine na Univerzitetu u Torontu nastavilo je radove na svojim projektima i nakon što su od stručnjaka dobili mišljenje da su njihovi projekti nemogući za realizaciju.

Istraživanja pokazuju da postoji još jedno polje gde optimizam može biti odličan motivacioni alat: dijete. I u ovom slučaju, šanse su opet protiv nas. Studije sa UCLA iz 2007. pokazuju da dve trećine ljudi koji drže dijete tokom naredne četiri godine povrati ili poveća svoju prvobitnu težinu. U tim sumornim prognozama optimizam može biti zgodno oruđe i podstrekač. Optimizam u nama rađa ideju da je naša ciljana težina potpuno ostvariva i osnažuje našu rešenost da se odupremo izazovima kao što su slatkiši i grickalice. Sprovedenim istraživanjem došlo se do podataka da više izgleda za uspeh imaju oni koji sebi postavljaju više ciljeve i koji se sa većim samopouzdanjem bace na držanje dijete. Prema rečima Arona Saketa, optimizam ima aspekt samoispunjenja, tj. pozitivna očekivanja dovode do pozitivnih ishoda.

PREDNOSTI PESIMIZMA

Pitamo se sada: šta su prednosti pesimizma? Kada je on koristan? Iznenađujuće je – ali on može biti najkorisniji kada zapravo imamo najmanje razloga da budemo pesimistični. Kada smo u nečemu već bili uspešni i imamo realistična očekivanja da ćemo u tom poslu opet postići dobre rezultate, možemo upasti u stanje preteranog samopouzdanja i uljuljkanosti sopstvenim dobrim izgledima. Tada na scenu stupa pesimizam koji nas gura da se potrudimo više i da uradimo bolje, praktično nas izbaci iz tog stanja potpune samouverenosti. Ovaj fenomen koji psiholozi zovu defonzivni pesimizam podrazumeva da ćemo mentalno praviti scenarije u kojima ćemo projektovati sve ono što može da krene nizbrdo u određenoj situaciji. Na taj način nas podstiče da uradimo sve kako bismo takav scenario sprečili. Ljudi koji često koriste ovaj vid pesimizma su skloni da detaljno proučavaju sve podatke koji su relevantni za neku buduću situaciju i da planiraju nekoliko poteza unapred. Tako da, ono što vidimo ispred nas nije tužan, pesimističan čovek sa sumornim pogledom na svet, već dinamičan i često vrlo uspešan pojedinac koji koristi pesimizam kao motivacioni faktor.

Pesimizam često može biti vrlo produktivna strategija kada se radi o ulaganjima, dugoročnom finansijskom planiranju i obezbeđivanju egzistencijalne sigurnosti. Na primer, istraživanja pokazuju da su Amerikanci danas vrlo pesimistični po pitanju ekonomske krize ali da ih taj pogled na budućnost tera da prave pametnije izbore po pitanju svojih ulaganja i trošenja.

Pesimizam nas takođe i priprema kada treba da primimo neke loše vesti. Kejt Svini, profesorka sa Riversajd univerziteta kaze da nas pesimizam u neku ruku priprema da prihvatimo lošu vest. Mi ćemo se i dalje osećati potrešeno nakon što smo primili vest, ali ne onoliko koliko bi se osećali da nismo ni sanjali da će se nešto negativno dogoditi. Pesimizam nas je naterao da mentalno već prođemo kroz razne aspekte tog negativnog događaja i na taj način ublažimo udar.

RAVNOTEŽA

Otklon od opšte prihvaćenog kreda da je optimizam najbolji lek za sve je nastao kao reakcija na pozitivnu psihologiju koja je tokom devedesetih godina prošlog veka kao toplo ćebe prekrila pojedince ali je i uticala na kulturna i socijalna kretanja. Barbara Erenrajk u svojoj knjizi Zaslepljeni svetlošću: Kako je pozitivno mišljenje potkopalo Ameriku, zagovara ideju da se društvo mora ozbiljno zapitati nad svojim skoro bezumnim optimizmom. Ona u knjizi krivi “tiraniju pozitivnog mišljenja” i “nesmotren optimizam” za ratove koje Amerika vodi već deceniju kao i za ekonomski krah.

Profesor Seligman, jedan od ključnih igrača u postavljanju optimizma na pijedestal nakon uspešnih eksperimenata tokom sedamdesetih, sada preispituje svoje stavove. U svojoj poslednjoj knjizi Flourish, on kaže da ne treba da tražimo sreću u životu već stanje dobrobiti. Po njegovom mišljenju, čovekov život se sastoji iz četiri dela i samo je jedan od njih pozitivno mišljenje dok su ostali osećaj ispunjenosti, povezanost sa onim što radimo i dobri odnosi sa okolinom. Ali Seligman i dalje tvrdi da su prednosti optimizma ogromne ali da on mora biti uparen sa osećajem za realnost i sa proverljivošću rezultata. Tajna čini se opet leži u umerenosti. U našoj sposobnosti da budemo svesni situacije i da pokušamo da pokrenemo mehanizme optimizma ili pesimizma u skladu sa situacijom. Pokušajmo da pronađemo mudar način da nas ova osećanja svojim prednostima dovedu do cilja.

Tekst je preuzet iz časopisa Psihologija, ZIMA 2012.