POGLED NA BIZNIS KROZ DRVENI RAM

POGLED NA BIZNIS KROZ DRVENI RAM

Campaign-Pray-Eyewear-photography

Jedan pravnik i jedan arhitekta do prošle godine ništa nisu znali o stolariji kad su počeli da proizvode drvene ramove za naočare i njihov unikatni proizvod danas predstavlja novi modni trend u Srbiji i tržištu regiona. Po završetku fakulteta llija Demenesku (arhitekta) i lstok Radovanov (pravnik) vratili su se u Zrenjanin i osnovali firmu Pray Eyewear.

d

ilija i istok

d

Za godinu dana koliko postoji njihova firma, napravili su 600 naočara, od toga 350 prodaju u Srbiji, ostalo izvoze u susedne zemlje: Crnu Goru, Hrvatsku, Makedoniju i imali su porudžbine iz Amerike, Nemačke, Norveške i Austrije gde su prodali po nekoliko modela. Mladi preduzetnici (26 i 27 godina) kažu da im nije bilo lako na početku, da su pravili početničke greške, štaviše izgubili uloženi novac, ali da se na njihovom primeru pokazalo da upornost donosi dobre rezultate.

d

pray eyeware

d

I prilično su zadovoljni prodajom i prihodom od oko 60.000 evra, od čega su gotovo sve uložili u proizvodnju, sajt i marketing. Sa alatima im nije lako, jer da proizvode nameštaj znali bi tačno šta im treba, na primer, cirkular i tri burgije, dok je njihova pro­izvodnja specifična i zahteva preciznije alate.

Nova ekonomija: Da bi neko otvorio firmu smatra se da treba da ima znanje u određenoj industriji. Koliko je vama bio pro­blem to što ste počeli da radite nešto novo i nepoznato i zašto ste odlučili da radite nešto potpuno suprotno od vaše branše?

Istok Radovanov: Ništa nismo znali u početku o ovom poslu, jer sam ja završio Pravni fakultet i dve godine radio kao advokatski pripravnik. llija je studirao arhitekturu. Nakon završetka studija vratili smo se u Zrenjanin  i odlučili da počnemo sa proizvod­njom drvenih naočara. Firmu smo osnovali pre godinu dana, a ideju smo imali pre četiri godine, kad smo pričali o tome da kupimo neke naočare za sunce i čuli da Ray Ban ima neke naj­novije drvene naočare u ponudi. Tako smo se zainteresovali i odlučili da napravimo drveni ram. Kasnije se ispostavilo da te koje smo mi videli nisu bile drvene,  nego plastične sa nekim šarama drveta. Odmah smo hteli da napravimo prvi ram, ali pošto nismo iz te oblasti i ništa nismo znali o stolariji, napravili smo ih tek posle nekoliko godina. U početku nam je bilo, pre svega, interesantno da napravimo drveni ram i to smo uradili najvise zato sto je bio veliki izazov. Naravno, sav materijal (drvo i stakla) koji nam je bio potreban za proizvodnju nismo mogli da kupujemo kao fizička lica, pa smo osnovali preduzeće. Po­sle smo se obučavali kako se obraduje drvo, kako se seče i taj proces učenja proizvodnje je trajao dugo. U početku problem nam je predstavljalo naše neznanje, nismo ništa znali ne samo o stolariji, nego ni o tome kako se vodi firma, malo docnije smo “pohvatali konce”, sad već pravimo i neke nove modele.

f

prayeyewear1

f

NE: Koliko vam je bilo potrebno novca na početku, koliko je za takvu proizvodnju trebalo uložiti?

Radovanov: Na početku smo uložili oko tri hiljade evra, pri­ tom smo imali dosta nepotrebnih troškova, kupovali smo stvari za koje se na kraju ispostavilo da nam nisu uopšte potrebne. Tako smo sigurno dve hiljade evra uzalud potrošili. Naša pro­izvodnja je specifična, neki alati treba da se izrađuju samo za naše potrebe i ako se pogreši jedan milimetar, taj alat ne odgo­vara, što nam se desilo nekoliko puta na početku. Novac nam je odlazio praktično zbog takvih grešaka. lpak, uspevali smo da napravimo nekoliko komada, pa ih prodamo i onda nastavimo sa radom, tako smo do sada gotovo sve što smo zaradili in­vestirali u proizvodnju. Možda je i bolje što nismo u početku raspolagali sa velikim kapitalom, možda bismo više izgubili kupujući pogrešne alate i opremu. Verovatno postoje još neke mogućnosti koje nam mogu olakšati posao, za koje ne znamo. I dalje učimo.

NE: Koliko je ljudi angažovano u proizvodnji i kako izgleda taj proizvodni proces u kojem ste spojili zanat sa modernom teh­nologijom?

Radovanov: Naša proizvodnja je spoj stare zanatske tehnike i moderne tehnologije, jer se isecanje tih ramova, projektova­nje i  dizajniranje  radi  u  posebnim  dizajnerskim  programima, a sama proizvodnja i  materijali koje koristimo, lepljenje, smir­glanje, radi se starom zanatskom tehnikom. U proizvodnji je tokom letnje sezone angažovano  nekoliko  ljudi, planiramo do leta da angažujemo nove ljude. I moram da kažem, da smo slu­šali savete koje smo dobijali u početku, nikad ne bismo napra­vili naočare. Zapravo, tražili smo mišljenje najboljeg stolara u Zrenjaninu da mu objasnimo šta mi hoćemo da uradimo i koji nam je rekao, kad nas je saslušao, da nikad nećemo uspeti to što smo zamislili.  Dosta je  bilo takvih  komentara da nećemo uspeti, jer se ni kao klinci nismo igrali u stolarskoj radionici. Ali, mislim da je upornost najvažnija i na našem primeru se poka­zalo da nema veze šta smo po profesiji i čime smo se do tada bavili. Jednostavno, raspitivali smo se, čitali na netu i sami učili.

f

Campaign-Pray-Eyewear

f

NE: Koje materijale koristite i  koje drvo je najbolje za obradu?

Radovanov: Na početku, koristili smo burmanski tik, koji se koristi za izradu luksuznih enterijera jahti, brodova. Pošto je to prilično skupo drvo, više ga ne nabavljamo zbog cene, jer kubik košta oko 7.000 evra, pa smo zbog cene drveta morali da ga izbacimo iz ponude. Neko drvo je tvrđe i teže za obradu pa ga je onda teško zalepiti, a opet ako je suvo onda puca, ili ako je mekano može u toku šmirglanja lako da se upropasti. Trenut­no, koristimo američki i evropski orah, wenge, jasen, brezu. Sve vrste nabavljamo u Srbiji, dok stakla koja koristimo proizvodi jedna slovenačka firma.

NE: Vaša ideja proizvodnje u kojoj se koriste prirodni materijali povezana je sa ekologijom, jer promovišete ujedno i jedan eko­loški proizvod, šta vam je cilj?

Radovanov: Drvene naočare su ekološki proizvod i nastoji­mo da ukažemo na vezu između čoveka i prirode. Ove godine planiramo da krenemo sa kampanjom povezanosti čoveka i prirode, da organizujemo izlete u prirodi kako bismo podstakli ljude da više obraćaju pažnju na prirodne lepote Srbije. Mislim da su ljudi postali umorni od grada i naš slogan “see through nature” odnosi se na motiv da je priroda sastavni deo duhovnog identiteta.

f

kolekcija naocara

f

NE: Trendovi se često menjaju, za vrlo kratko vreme jedne na­očare postanu “demode”, da li pratite modne trendove i kako je tržiste reagovalo na vaš proizvod?

Radovanov: Tržiste je reagovalo odlično i ljudi su prihvatili naočare sa drvenim ramom. lnače, trudimo se da ne pratimo trendove, više smo za klasiku jer ono što je bilo moderno pre 20 ili 30 godina, ispostavilo se da i danas ljudi to nose. Naš plan je bio da izvozimo u inostranstvo pošto je cena naših naočara otprilike kao i nekog drugog poznatog brenda i nismo očekivali da će biti toliko interesovanje kupaca na domaćem tržištu. Zai­sta nismo očekivali da će ljudi iz Srbije odmah dobro reagovati, ne toliko zbog standarda i cene, koliko smo se iznenadili što su odmah prihvatili novi brend. U modu se vraćaju neki ramovi, ali mi gledamo da napravimo ono što se nama dopada i ne jurimo trend. Na primer, ako su “in” naočare sa dijamantima ili neke šarene, nas to ne zanima. Mi smo odabrali prirodne materijale i osim drvenih ramova od nedavno pravimo i ramove od kamena.

NE: lmate li porudžbine iz inostranstva?

Radovanov: Nekoliko puta se desilo da ljudi naruče iz ino­stranstva preko našeg sajta i onda smo se susreli sa proble­mom kako poslati jedan komad u Ameriku. Srbija je zatvoreno tržište, jer još uvek nije uveden “PayPal” za firme, prodaja preko sajta za inostranstvo nam predstavlja veliki problem. Ako neko traži 500 komada, to nije teško poslati, zapakujemo i pošalje­mo, ali je problem jedan komad poslati, dakle pojedinačno u neku zemlju sveta. Ako se, recimo, šalje preko kurirske službe, ispostavi se na kraju da treba poštarinu platiti 100 evra. Tačno je da “Pošta Srbija” ima prilicno povoljnu uslugu, ali pošiljka putuje 40 dana za Ameriku.

g

proizvodnja naočara

g

NE: Nije dakle  problem proizvesti  nešto, nego kako distribui­rati?

Radovanov: To su stvari koje nas i dalje nerviraju, mi se obra­timo “PayPal”-u, oni nas prebace na banku, banka na Narodnu banku i oni opet na “PayPal” i to je začarani krug u kojem se vrtimo već godinu dana. lsto tako, poznajemo ljude koji se bave malom proizvodnjom i imaju isti problem kako da pošalju poje­dinačno neki proizvod na strana tržišta. I takve prepreke dosta nas koče, više bismo bili prisutni na stranom tržištu, ali ovako nije moguće kad porudžbina putuje tri do četri nedelje.

NE: Da li ste pokušali da uđete u neki optičarski lanac u Srbiji?

Radovanov: U Srbiji i u regionu na nekoliko prodajnih mesta mogu se kupiti naše naočare. lnače, u Srbiji postoje dve velike optičarske kuće koje nabavljaju sve poznate brendove i proda­ju manjim optikama u Srbiji, to tako funkcioniše. Još uvek ni­smo spremni na takav korak, ali uveliko razmišljamo o tome. Nedavno smo razgovarali sa njima o ponudi, ali se nismo još dogovorili.

NE: Da li su velike njihove marže?

Radovanov: Mi imamo našu cenu i ne može na našem sajtu da stoji jedna cena, a u optici da bude duplo više. Dakle, mi njima treba da damo naočare po takvoj ceni da kad se uračuna PDV i troškovi, cena u optici bude ista kao i naša. Trudimo se da proširimo prodaju u više gradova, pa ćemo ubuduće razmišljati o tome. lmamo u planu uskoro da radimo i dioptrijske naočare i onda ćemo svakako pregovarati sa optičarima. U svetu smo, inače, vidali naočare sa drvenim ramom koje koštaju između 200 i 1.500 evra.

d

Campaign-Pray-Eyewear-photography

d

NE: Ovu godinu državni zvaničnici proglasili su za godinu pre­duzetništva i kako se približava izborna kampanja, preduzet­ništvo postaje sve važnije. Da li verujete da će se nešto uraditi kako bi se stvorili bolji uslovi za otpočinjanje malog biznisa?

Radovanov: Prošle godine pokušali smo na nekoliko konkur­sa kod fondova za razvoj da dobijemo novac, tačnije konkurisali smo za podsticajna sredstva Pokrajinskog fonda i nismo dobili ništa. Da smo dobili novac, proširili bismo proizvodnju i zapo­slili nove ljude, bilo bi nam lakše. Nismo sad ni fokusirani da tražimo neku finansijsku pomoć, nego nastavljamo da radimo kao do sada, ali za nove firme bi takva pomoć bila značajna. Je­dini konkurs na kojem smo prošli jeste kod kompanije “Philip Morris” od koje smo prošle godine dobili bespovratnu pomoć za nabavku mašina u iznosu od 220.000 dinara. Predstavnici te kompanije su nas pozvali prošle godine da nas obaveste da smo ušli u uži izbor i došli su kod nas da obiđu radionicu i pro­vere kako radimo.

NE: Koje su mere najpotrebnije za podršku preduzetništvu, koje predlažete?

Radovanov: Čuli smo za primere u razvijenim zemljama, u Norveškoj i Austriji, za koje smatramo da su odlični. Recimo, u tim zemljama preduzetnik prvih godinu dana ne plaća poreze državi. U Norveškoj postoji model da preduzetnici probno rade dve godine, ne plaćaju državi ništa i ako uspeju na tržištu, onda posle funkcionišu kao registrovana firma koja plaća takse i po­reze. Kad bi se takva mera uvela kod nas, doprinela bi da ljudi više otvaraju firme i da se smanji rad na crno i siva ekonomija.

NE: Kako izgleda privreda na lokalu? Zrenjanin je nekada bio veoma razvijen grad.

Radovanov: Svake godine primećujem da sve više ljudi odlazi iz grada, ne čini mi se da ima nekih poboljšanja u pogledu lo­kalnog ekonomskog razvoja. U Zrenjaninu postoji industrijska zona, gde su prisutne velike kompanije, ali ti investitori isklju­čivo dolaze na osnovu subvencija po radnom mestu od nekoli­ko hiljada evra. Nisam primetio da neko od mladih ljudi otvara neku proizvodnu firmu, mala i srednja preduzeća koja su pri­sutna u gradu uglavnom postoje već odavno.

d

pray naocare

d

NE: Koliko ulažete u firmu, u marketing? Javne ličnosti ste uključili u kampanju, Ivana Španović reklamira vaše naočare.

Radovanov: Gotovo sve što smo zaradili za godinu dana, oko 60.000 evra, uložili smo u materijale, reklamu, sajt, video-klipove. Bez ulaganja nema rezultata, to se zna, nije neka mudrost.

NE: Na tržištu se prodaju i neki drugi brendovi sa drvenim ra­mom, kakva vam je konkurencija?

Radovanov: lma preprodavaca drugih brendova, viđali smo na tržištu drvene naočare, ali nisu toliko autentične te koje se masovno proizvode u inostranstvu. I ne gledamo na njih kao na veliku konkurenciju, barem što se tiče kvaliteta. lmamo pred­nost što proizvodimo nešto novo na domaćem tržištu. Pored toga sto je važno imati nešto novo i unikatno, taj proizvod mora da bude interesantan tržištu, jer neko može da ima neki jedin­stven proizvod, ali da uopšte nije zanimljiv potrošačima.

Izvor: Nova Ekonomja

Autor

Gost 


Napiši komentar

Newsletter pretplata

Autori Tagovi
  • Aleksandar Duković (4)
  • Aleksandar Nedeljković (1)
  • Aleksandar Nešić (1)
  • Aleksandar Pejčić (1)
  • Aleksandar Predić (2)
  • Aleksandar Teofilović (3)
  • Aleksandra Dutina (2)
  • Aleksandra Janković (1)
  • Aleksandra Paunić (1)
  • Aleksandra Đorđević (2)
  • Almir A. Budalica (19)
  • Ana Petonjić (1)
  • Ana Petrović (1)
  • Andreas Graf (1)
  • Andrej Beslać (1)
  • Andrej Kuku (1)
  • Andrija Pavlović (2)
  • Anja Atanasijević (1)
  • Anja Dadasović (1)
  • Biljana Dimitrijević (1)
  • Biljana Dukovic (1)
  • Biljana Masić (6)
  • Bjarte Bogsnes (1)
  • Bogdan Kravić (1)
  • Bojan Grahovac (1)
  • Bojan Pavlović (1)
  • Bojan Radoš (2)
  • Bojan Radun (1)
  • Bojan Šćepanović (302)
  • Bojana Pejčić (26)
  • Bojana Radović (1)
  • Bojana Vesić Anić (1)
  • Bojana Vesić Antić (1)
  • Branislav Lončar (3)
  • Branislav Vujović (1)
  • Branislav Zobenica (1)
  • Cmilja Tucaković (1)
  • Dalibor Pajić (1)
  • Daniela Laketic (31)
  • Danijela Medić (1)
  • Danijela Popović (1)
  • Danijela Resimić (1)
  • Danijela Tuco (1)
  • Darko Bjelić (2)
  • Darko Samardžija (1)
  • Darko Vlajkovic (27)
  • David Momčilović (1)
  • Davor Sakač (1)
  • Dejan Marković (1)
  • Dejan Đorđević (1)
  • Dejana Manić Kavgić (2)
  • Denis Trbović (3)
  • Desa Ćuk (1)
  • Dimitrije Stojanović (1)
  • Vojislav Marjanović (3)
  • Dragan Radosavljević (2)
  • Dragan Ranisavljević (1)
  • Dragan Vještica (3)
  • Dragana Gondžo (1)
  • Dragana Guzina (1)
  • Dragana Lukić (1)
  • Dragana Nerandžić (1)
  • Dragana Ovčarov (1)
  • Dragana Stojanović (2)
  • Dragana Đorđević (1)
  • Draško Marković (1)
  • Dražan Planinić (1)
  • Dušan Krejaković (1)
  • Excel genije! (151)
  • Fabrizio Renzi (1)
  • Goran Petrović (1)
  • Goran Popović (4)
  • Goran Slijepčević (1)
  • Goran Vasić (1)
  • Goran Vujasinović (1)
  • Gorana Golubovic Vuksanovic (1)
  • Goranka Radojčić (2)
  • Gordana Jankov (1)
  • Gostujuci autor (514)
  • Ilija Vujović (1)
  • Irina Zdravković (2)
  • Istok Pavlović (1)
  • Ivan Anđelković (1)
  • Ivan Bešker (1)
  • Ivan Ćirković (1)
  • Ivan Dačković (1)
  • Ivan Kostadinović (1)
  • Ivan Veselinović (3)
  • Ivan Đurić (1)
  • Ivana Dagović (1)
  • Ivana Jevtić (1)
  • Ivana Milić (1)
  • Ivana Popović (1)
  • Ivana Savović (1)
  • Ivana Višnjić (3)
  • Ivana Vlahović (1)
  • Jasenka Stekić (1)
  • Jelena Jovanović (1)
  • Jelena Lečić Mirčetić (1)
  • Jelena Radovanac (1)
  • Jelena Ristić (1)
  • Jelena Stojmenović (1)
  • Jelena Vučković (1)
  • Jovan Gligorijević (1)
  • Jovan Krstić (1)
  • Jovana Kondić (2)
  • Jovana Stanojčić (1)
  • Jovo Stokić (2)
  • Katarina Ćevriz (2)
  • Kristina Bojović (1)
  • Ksenija Karić (1)
  • Lazar Džamić (1)
  • Leo Pandžić (2)
  • Lidija Latinović (1)
  • Ljubomir Skupek (1)
  • Lucija Vesić (1)
  • Maja Mrkalj (1)
  • Maja Nikčević Rmandić (1)
  • Maja Petrović (1)
  • Maja Šobot (1)
  • Maja Verlašević (1)
  • Maja Zikic (1)
  • Mari Glavonjić (2)
  • Marija Đurović (1)
  • Marija Kostić (1)
  • Marija Rokvić (1)
  • Marija Švigir (32)
  • Marija Tatarević (3)
  • Marijana Krička (1)
  • Marina Mitić Jekić (1)
  • Mariora Andraš Tomić (1)
  • Marko Agatonović (2)
  • Marko Bekić (1)
  • Marko Devrnja (1)
  • Matjaž Fajfar (2)
  • Milan Listeš (2)
  • Milan Maglov (1)
  • Milan Manić (1)
  • Milan Marković (1)
  • Milan Milenković (1)
  • Milan Radivojevic (1)
  • Milan Simić (1)
  • Milan Zaletel (1)
  • Milan Đorđević (1)
  • Mile Mitrović (47)
  • Milena Janjić (3)
  • Milena Nikolov (1)
  • Milena Radosavljević Đorić (1)
  • Milena Rajić (1)
  • Milenko Dželetović (1)
  • Milica Altgelt (1)
  • Milica Ivic (1)
  • Milica Đorđević (1)
  • Miloš Cvetković (7)
  • Miloš Jauković (1)
  • Miloš Jeličić (2)
  • Miloš Nedeljković (1)
  • Miloš Pucarević (1)
  • Miloš Puzić (1)
  • Miloš Simić (1)
  • Miloš Vasić (1)
  • Miloš Zeković (1)
  • Miona Živkov-Ivanišević (4)
  • Mirjana Pašalić (2)
  • Jelena Jovanović (5)
  • Mladen Ranković (1)
  • Natalija Jegdić (1)
  • Natalija Mihajlović (1)
  • Natalija Pešić (2)
  • Natalija Popovic (1)
  • Nataša Kuzmanovski (1)
  • Nataša Stamenković (2)
  • Nataša Žikić Buha (1)
  • Nebojša Vlatković (1)
  • Neda Čičarević Tepić (1)
  • Neda Jovanović (1)
  • Nemanja Knežević (1)
  • Nemanja Nikolić (3)
  • Nenad Dlačić (1)
  • Nenad Kovačević (1)
  • Nenad Radunović (1)
  • Nenad Trajkovski (1)
  • Nevena Radovanović (1)
  • Nevena Vračar (1)
  • Nikola Avram (1)
  • Nikola Cvijanović (1)
  • Nikola Petreski (1)
  • Nikola Stokić (2)
  • Nikola Turkan (1)
  • Nikša Vušurović (1)
  • Olga Mirković (1)
  • Olivera Dostanić (1)
  • Olivera Krneta (1)
  • Olivera Nikodijević (1)
  • Petar Ćurčić (1)
  • Petar Popović (1)
  • Petar Živković (3)
  • Predrag Krasojevic (7)
  • Predrag Kudra (1)
  • Predrag Micić (1)
  • Predrag Petrović (5)
  • Rade Hajder (1)
  • Rade Radanović (2)
  • Rade Stojisavljević (1)
  • Radomir Petronijević (1)
  • Rajko Vasojević (1)
  • Roland Seeliger (1)
  • Sandra Rapo (1)
  • Sanja Jevđenijević (1)
  • Sanja Mrđanov (2)
  • Saša Stamenković (1)
  • Silvia Tomić (1)
  • Slavica Vučetić (1)
  • Slavica Vujičić (1)
  • Slaviša Lečić (2)
  • Slavko Vujnovic (7)
  • Slobodan Anić (2)
  • Slobodan Radoičić (1)
  • Slobodan Roksandić (1)
  • Slobodan Žepinić (1)
  • Snežana Glavonjić (1)
  • Snežana Trajkovski (1)
  • Snježana Pivaš (1)
  • Sonja Nenić Andreev (1)
  • Srdjan Grbić (1)
  • Srđan Grubić (1)
  • Srđan Pavlović (1)
  • Stefanija Georgieva (8)
  • Stevan Ćomić (1)
  • Svetlana Mirković Borčić (1)
  • Svetlana Pajić (1)
  • Svetlana Žikić (2)
  • Tamara Dragašević (1)
  • Tamara Lazić (3)
  • Tamara Matović (2)
  • Tatjana Bolpačić (22)
  • Tatjana Jovanović (1)
  • Tatjana Lukić (2)
  • Tijana Anđelić (1)
  • Tijana Drljević (1)
  • Tijana Rauš (1)
  • Tomislav Mimica (1)
  • Tomo Djekovic (1)
  • Vedran Babik (1)
  • Vedrana Božić (2)
  • Vedrana Vukša (1)
  • Velibor Ilić (1)
  • Veljko Stanojković (1)
  • Veljko Žarić (1)
  • Veroljub Zmijanac (1)
  • Vesna Stojanvić (1)
  • Violeta Kovačević (1)
  • Vladan Buha (1)
  • Vladan Matović (1)
  • Vladimir Petković (2)
  • Vladimir Popović (1)
  • Vladimir Stojković (1)
  • Yeghishe Avagyan (1)
  • Žaklina Teofilović (2)
  • Žarko Milovanović (1)
  • Žarko Savić (1)
  • Željko Ćulibrk (1)
  • Željko Vidojević (1)
  • Živka Mutlak (1)
  • Živorad Radovanović (1)
  • Zoran Blagojević (1)
  • Zoran Daljević (1)
  • Zorica Dinić (1)
  • Zorica Popović (1)
  • Đorđe Koprivica (2)
  • Đorđe Milinković (1)
  • Đorđe Živanović (1)
  • Najnoviji Broj Controlling Magazina

    Controlling magazin #12

    Tema:
    "SUPPLY CHAIN"

    Autori:
    Preko 60 autora: Actavis, Elektromreža Srbije, BASF, Uniqa osiguranje...

    Preuzmi elektronsko izdanje