Mi imamo strategiju, jer imamo viziju!, Nevena Vračar, Menadžer za strategiju i razvoj, Delta Holding

„Ukoliko se i za pet godina i dalje budete bavili istim biznisom, kojim se i sada bavite, bićete potpuno izvan biznisa“ – Filip Kotler

Svaka kompanija trebalo bi da ima definisanu strategiju, tj. plan za budućnost. To je planiranje usmereno na dostizanje vizije, koja razlikuje kompaniju od njenih konkurenata na pozitivan način. Ona obuhvata opšti pravac, kao i mnoge detaljnije aktivnosti koje se dešavaju u kompaniji. Strateški uspeh zavisi od posedovanja jedinstvene i jasne vizije, kao i od rada pratećih aktivnosti koje su potrebne da bi se ostvarila vizija.

Ako se neko previše fokusira na aktivnosti, često se gubi vizija. Takođe, ako je fokus na viziju suviše intenzivan, onda se operativne stvari zanemaruju. Jednostavno rečeno, korporativna strategija je u suštini definisanje puta kojim bi trebalo da se ide i stigne do onoga što želimo da postignemo.

Nevena Vračar, Menadžer za strategiju i razvoj, Delta Holding

Pre početka izrade strateškog plana, menadžment mora precizno da odgovori na pitanja:

1. Šta radimo?
2. Zašto to radimo?
3. Ko, odnosno kako ćemo to da uradimo?
4. Do kada bi trebalo da se završi?

Ključni deo svakog strateškog plana jeste definisanje tri glavna pojma koji daju preciznu sliku o kompaniji, a to su:

• Misija. Ona definiše svrhu postojanja kompanije.
• Vizija. Artikuliše kuda idemo, odnosno gde želimo da stignemo, a plan nam govori kako stvarno idemo tamo. Počinjemo sa planiranjem rada tek nakon što smo se složili o viziji.
• Vrednosti. One čine operativnu filozofiju ili principe koji upravljaju unutrašnjim ponašanjem organizacije prema svojim klijentima, partnerima i akcionarima.

Sam početak izrade strateškog plana zasniva se na izradi vremenskih odrednica, ljudi, sponzora projekta, kao i svih odgovornih osoba koje će u okvirima svog biznisa da sprovedu određene aktivnosti. Strategija je dokument koji ne ide toliko u „dubinu“ i detalje. Svakako da ju je samim tim i teže definisati, jer da biste odredili ciljeve koje će vaša kompanija ostvariti u periodu od narednih pet godina, morate jako dobro da poznajete sve detalje biznisa kao i sve što utiče na njegov dalji razvoj i unapređenje (tržište, konkurencija, makroekonomska kretanja…).

Strateško planiranje ne sme da bude samo formalno pisanje plana i još jedan dokument koji će vam stajati na polici! Strateško planiranje mora da angažuje celokupno rukovodstvo, a ono bi trebalo da stvori viziju koju će da živi cela kompanija. Redovni godišnji razgovori sa zaposlenima svih hijerarhijskih nivoa na kojima se revidiraju ciljevi i predlažu ideje čini samo strateško planiranje transparentnijim. Ovakav rad pomaže da se izbegne mit o stvaranju strategije „iza jednih vrata“, a to je suština, jer zaposleni su ti koji sprovode strategiju i žive viziju kompanije.

Postoji mnogo izazova kod strateškog planiranja. Najveće zamke kod pisanja strateškog plana su:

• Strateški plan ne obezbeđuje nezavisno sagledavanje kompanije i tržišta
  • Ljudi uključeni u  izradu SP nisu u stanju da objektivno analiziraju vrednosti kompanije i situaciju na tržištu
  • SP može da sadrži odluke koje dugoročno nisu baš od najboljeg interesa za kompaniju
• Ne postoji jasno vlasništvo nad procesom
  • Ljudi nevoljno preuzimaju odgovornost nad procesom
  • Odsustvo procesa onemogućava podršku za dalje širenje kompanije
  • Kao rezultat, proces traje duže nego što je predviđeno, što može da ometa svakodnevni rad ljudi i da skreće pažnju menadžmenta
• Strateški plan je “vizionarski” dokument
  • Strateški plan jedino obezbeđuje pregled na visokom nivou i sadrži strateške ciljeve koji su suviše opšti da bi se izvršili
  • Implementacija predložene strategije može da bude predstavljena na različite načine i teško je definisati sledeće aktivnosti
  • Razumevanje finansijskih implikacija nije cilj u ovom slučaju

Takođe, postoje i “zlatna pravila” koja je poželjno usvojiti prilikom izrade strateškog plana:

• Kombinacija nezavisnog sagledavanja i dobrog poznavanja kompanije je najbolja praksa
  • Odluke moraju biti bazirane na činjenicama
  • Partneri kompanije trebalo bi da dobiju objektivnu sliku pozicije kompanije, na osnovu analize strateškog  plana
• Jasna podela odgovornosti i uključenost menadžmenta obezbeđuje čvrstu bazu za izvršenje strategije
  • Odgovornost mora biti jasno dodeljena članovima tima na samom početku procesa
  • Ključna je uključenost menadžmenta, jer pruža čvrstu podršku projektu i omogućava uvođenje misije i vizije u kompaniju.
• Strateški plan je konkretan i zasnovan na činjenicama, on predstavlja prevođenje konkretnih strateških ciljeva u finansijske implikacije
  • Definisani strateški ciljevi prevedeni su u petogodišnju finansijsku prognozu, uzimajući u obzir tržišna kretanja i kompanijsko okruženje.
  • Strateški plan bi trebalo da sadrži ograničen broj strateških ciljeva, poželjno je da oni budu merljivi.
  • Dokument bi trebalo da ima strukturu i da bude napisan na način razumljiv eksternim strankama.

U kompaniji Delta Holding svi lideri imaju obavezu i odgovornost da identifikuju najveće izazove, odnosno kritične tačke i da osiguraju ostvarenje ciljeva. Nakon što članovi njihovog tima odrede akcione planove koji imaju najviše šansi da dostignu cilj, neophodno je i da menadžment uradi reevaluaciju tog cilja, kako bi se oni i ostvarili. Lideri bi trebalo da razmišljaju o budućnosti. Iako oni ne mogu da predvide budućnost, oni mogu da razmotre mogućnosti. Neke mogućnosti su češće od drugih. Čak i kada je veličina promena nepoznata, smer promena može svakako da bude jasan. Suština strategije je da se napravi plan koji će nam služiti kao smernica na putu ka ostvarivanju zacrtanih ciljeva.

I na kraju, šta bi bila formula za uspeh?

POSTIGNUT CILJ = ULOŽEN TRUD + POGODAK U METU

Autor teksta je Nevena Vračar, Menadžer za strategiju i razvoj, Delta Holding.

Tekst je preuzet iz Controlling magazina 06.