“Controlling – nežan a snažan pogled u budućnost”, Intervju sa Andreas Grafom finansijski direktor Vip Mobile Srbija

“Svedoci smo vremena u kome se javlja potreba za ulaganjem posebnih napora u cilju postizanja što veće i što bolje efikasnosti poslovanja i upravo u tom domenu umeće controllinga je od velike važnosti”, kaže, između ostalog, na početku razgovora za magazin Controlling Andreas Graf, finansijski direktor kompanije Vip mobile Srbija

Slovi za izuzetno uspešnog čoveka. Rođen je i školovan u Beču, a pohađao je Univerzitet za ekonomiju. Isprva je studirao komercijalne nauke, a potom je prešao na studijski program za Međunarodne ekonomske odnose kao asistent. Godine 1998. započeo je karijeru u kompanjii A1 i bavio se poslovima controllinga različitih odeljenja, poput Ljudskih resursa, Korisničkog servisa i Tehnologije. Tri godine kasnije odlazi u hrvatski Vipnet, na poziciju direktora Sektora za controlling. Nakon povratka u centralu Telekom Austrija Grupe u Beču, Graf 2011. godine preuzima funkciju Grupnog direktora za Controlling sa zaduženjima u svih osam zemalja u kojima Grupa posluje, uključujući i poslovanja u vezi sa fiksnom telefonijom.

Razgovor sa gospodinom Grafom rađen je na kraju radnog dana u atmosferi koju je upravo on obeležio, pre svega, ležernošću i susretljivošću. Znalački i posvećeno govorio je o controllingu, svojim iskustvima i saznanjama, Vip-u…

Andreas Graf, CFO, Vip mobile Srbija

Na osnovu svog uspešnog iskustva, šta izdvajate kao temeljne tačke i ključne instrumente controllinga?

Controlling je suštinska podrška sistemu, koja uključuje pitanja koordinacije, integracije. Sve počinje od strateškog planiranja. Važna je vizija i shodno njoj strategija, koji su krugovi a koji pravci razvoja, a u odnosu na to razvijaju se i ciljevi… Menadžer donosi odluku a controller je nosilac procesa. Za strategiju je veoma važno da se sagleda balans svih činilaca, ciljeva i mera kojima se prate. Jedan od tradicionalnih instrumenata je operativni budžet. U važne instrumente ubrojio bih i specifičan pristup, koji podrazumeva nastojanje da se pronađe najbolji način kako da se kompanija gradi od nule, od početka, odnosno nastojanje da se postigne distanca od dotadašnjih iskustava. Nije reč o negiranju prethodnih saznanja i iskustava. Nikako, jer ona su utkana u znanje i sposobnosti. Reč je o tome da ona ne treba da budu vrsta ograničenja, smetnja novim viđenjima i vidicima.

Da li bi za controlling, kao relativno novu kategoriju u upravljanju i poslovanju, mogli da kažemo da je prevashodno usmeren ka sagledavanju i registrovanju, pre nego ka usmeravanju, navigaciji?

Controlling svakako podrazumeva da se stvari registruju, sagledaju iz raznih uglova i dimenzija, ali treba da teži navigaciji ili makar da to ima u vidu. Mi imamo značajno iskustvo u controllingu. U Austriji, konkretno u Telekomu Austrija, sa tim smo započeli1996. godine. U novim kompanijama koje smo potom razvijali, razume se, primenjujemo tu praksu i iskustva. Na primer, kada smo počeli sa radom u Srbiji, krenuli smo oslanjajući se na jedanaest godina iskustva stečenih u Austriji, odnosno preneli smo to ovde. Između ostalog, to je značilo da nismo pravili početničke greške, a na neki način bismo mogli reći da smo ovde radili i bolje nego tamo.

Kakav je status controllinga u Vip-u i šta je ključna odlika vašeg controllinga?

Controlling je vrlo dobro prihvaćen u kompaniji. Između ostalog, ljudi koji se u Vip-u time bave znaju koliko je važno znanje o oblasti, sektoru, poslu, biznisu na koji je usmeren, odnosno u okviru koga deluje (na primer, controlling u prodaji). Obraćaju posebnu pažnju na potrebne uvide i poznavanje stvari koje im omogućavaju da se približe drugim jedinicama. Važno je dobro poznavanje pomenutih i još nekih sadržaja, ukratko, dobro poznavanje svih segmenata datog posla omogućava controlleru da bude dobar, nazovimo to sparing partner menadžeru, da mu svojim pitanjima, napomenama i uvidima bude od suštinske ako ne i presudne važnosti u donošenju odluka.

Kako vidite odnos controller – menadžer?

Mogli bismo reći da je dobar menadžer osposobljen da ujedno bude i controller, što bi značilo da ima povratni mehanizam. Poenta posla menadžera je da ostvari ciljeve, odnosno da donosi dobre odluke koje će ga voditi u takvom smeru. Na tom putu neretko može da nailazi na razne probleme. Controller, odnosno njegove analize, tu su dragocene. U svakoj firmi postoje različiti delovi i shodno tome različiti metodi, procesi… ali poenta je da controller svoj način razmišljanja utka u menadžerov sistem donošenja odluka.

Koliko ima controllera u Vip-u i kako su organizovani?

Kompanija u Srbiji ima oko 900 zaposle-nih, od čega je jedanaest-dvanaest controllera. Postoji centralni controlling i funkcionalni controlling u sektoru finansija, u sektoru tehnike, razvoja, investicija i u drugim sektorima. Najveći fokus je na marketingu i prodaji, kao i na tehnologiji. Mi kao kompanija imamo visoke troškove, npr. investicija u kupovinu opreme (Capex). Controlling je u toj vrsti posla važan na poseban način. Na primer, controller u istraživanju razvoja fokusiran je, naravno, pre svega na menadžera u tom sektoru i deluje kroz učešće na sastancima, razmatranja, analize. Svaki od njih ima svoje specifičnosti sa jedne, i svoj doprinos celini, sa druge strane.

Da li su controlleri uključeni u strateško planiranje?

Odeljenje za strategiju je upravo ono odakle dolaze ključni ljudi u svim sektorima, a controller je jedan od članova tima u odboru za strategiju.

Imajući u vidu knjigu IGC Model procesa controllinga, čiji ste i Vi autor, koliko je od tih procesa implementirano u Vip-u?

Svaki od tih procesa ima ne samo svoju važnost nego i svoju specifičnost u zavisnosti od prirode posla kojim se bave. Od strateškog i operativnog planiranja, preko prognoziranja, obračuna troškova, izveštavanja (menadžera), do upravljanja rizicima, controllinga funkcija, podrške menadžmentu i unapređenju organizacije, odnosno sistema.

Veliku pažnju posvećujemo i praćenju odstupanja između planiranog i ostvarenog. To može da se radi na nedeljnom, na mesečnom nivou… U našem slučaju taj vremenski ritam je nešto duži. Imamo blizu dva miliona korisnika, a oni ne menjaju svoje ponašanje tako brzo. Sa tim brojem korisnika i značajnim tržišnim učešćem od 20,6% Vip mobile je već neko vreme veoma ozbiljan učesnik na tržištu i u prilici je da postavlja stvarne izazove pred svoje konkurente. Ovi rezultati takođe ukazuju na to da su nas korisnici zaista prihvatili i da smo uspeli da ponudimo stvarnu alternativu i inovativne usluge.

Imate li neki savet, preporuku za kompanije u Srbiji?

Svakako bih preporučio bolje planiranje i praćenje cash flowa. Mislim da je to nedovoljno prisutno u Srbiji. Ti izveštaji o toku gotovine su jako dobri pokazatelji, jer zbirno prikazuju sve prilive i odlive gotovine tokom perioda. Ova projekcija može da se radi i za različite segmente i za ceo period koji je pokriven biznis planom.

Kako vidite profil idealnog controllera?

Analitičan i samostalan, a istovremeno je i u dobroj komunikaciji sa drugima. Loša je pretpostavka da controller samo sedi za računarom i kuca tabele u Excelu. Samo manji deo posla controllinga je sedenje za računarom. Većina posla je rad sa ljudima, sa menadžerom. Dakle, važna je i socijalna inteligencija, SAP softver, odnosno softver za knjigovodstvo može da se nauči, ali mora da se zna i šta su ključne stvari, koja i kakva važna pitanja ćeš da postaviš menadžeru. Jedna od ključnih stvari koja razlikuje controllera od računovođe je, da tako kažemo, pogled u budućnost. Računovođe su okrenute ka prošlosti a controller je usmeren na sutrašnjicu.

Recimo da je biznis partner ključna reč. Dakle, radimo zajedno a ne potenciramo greške kod onog drugog. Ključni izazov za controllera jeste da prihvati zajedničku odgovornost za rezultate zajedno sa menadžerom, kao i da snagom argumenata odbrani svoje stavove i utiče na ponašanje drugih.

Ples

Vip ima jedan od slogana koji glasi “Hajde da pričamo druge priče”, pa hajde onda da kraj razgovora obeležimo neobičnijim pristupom; ako je tango tužna misao koja se pleše, šta je controlling?

To je ples misli u glavi.

Rezultati poslovanja

Andreas Graf je agenciji Beta rekao da u kompaniji Vip mobile procenjuju da će korisnici, osim klasične glasovne komunikacije, provoditi sve više vremena na internetu i da će se time povećati internet saobraćaj.

Prema podacima Republičke agencije za telekomunikacije, u Srbiji je u 2012. godini broj postpejd pretplatnika porastao na preko 3,7 miliona. Graf je istakao da je Vip spreman da uskoro investira u uvođenje novih tehnologija, uključujući i mrežu četvrte generacije (LTE), kao i mnoge napredne usluge.

Ta telekomunikaciona kompanija, kako je dodao, očekuje od srpske administracije da uradi svoj deo posla i stvori uslove da bi to moglo da se desi u kratkom vremenskom periodu i uz optimalno korišćenje svih resursa. Po njegovim rečima, Vip je i dalje najveći grinfild investitor u Srbiji, sa ulaganjima od preko 800 miliona evra od 2007. godine, uključujući i naknadu za licencu.

Samo tokom 2013. godine uložili smo 52,7 miliona evra, u velikoj meri u našu HSPA plus mrežu, povećanje pokrivenosti i napredna IT rešenja, dok smo samo tokom četvrtog kvartala uložili preko 11 miliona evra”, istakao je direktor Vip mobile-a Andreas Graf. Prihodi Vip mobile u Srbiji su u 2013. godini porasli za 14 odsto, na 20,7 milijardi dinara (oko 182,6 miliona evra), a kako je Graf naveo, u prošloj godini povećao je učešće na srpskom tržištu na 21,1 odsto, sa 17,6 odsto, koliko je iznosilo 2012. godine.

Autor teksta je Andreas Graf, CFO u kompaniji Vip mobile Srbija
Tekst je preuzet iz Controlling magazina 01