Prvi među jednakima na putu do uspeha, Zoran Blagojević, Predsednik izvršnog odbora, Wiener Stadtische Osiguranje A.D.O. Beograd

Njegovi junaci iz mladosti su Jim Morrison, Džoni Štulić i Dejan Savićević, zato što nisu pristajali na uobičajenost. Zoran Blagojević, CEO kompanije Wiener Städtische koja je lider na tržištu osiguranja u Srbiji, kaže da je sagledavanje celokupne slike o uspešnosti poslovanja jedne kompanije nemoguće bez dobro razvijenog controllinga i da je on naročito važan za osiguravajuće kuće.

U odnosu na Evropu, osiguranje je u Srbiji slabo razvijeno. Kakve su Vaše procene u vezi sa razvojem tržišta osiguranja u Srbiji u sledećih deset godina?

Tržište osiguranja u Srbiji se već više od deceniju posmatra kao tržište sa velikim potencijalom za rast. I pored toga, nizak životni standard naših ljudi i neprepoznavanje koristi koje osiguranje nudi, doveli su do toga da i dalje zaostajemo ne samo za razvijenim zemljama, nego i onim u okruženju. Njegova osnovna karakteristika je loša struktura – malo učešće životnog osiguranja u poređenju sa neživotnim osiguranjem, odnosno visoko učešće obaveznog osiguranja u segmentu neživotnih osiguranja (iznad 40%). Zato smatram da će se, u narednom periodu, najveći porast dogoditi upravo u segmentu životnog osiguranja. Uz to, zdravstveno i penzijsko osiguranje tek treba da pokažu pravi potencijal, kao i kolektivna osiguranja, koja su sada slabo zastupljena. Takođe, naša vlada intenzivno radi na usaglašavanju zakonodavnih propisa sa propisima Evropske unije, a postepeno će se ići i na liberalizaciju tržišta. Sve ovo rezultiraće daljim zaoštravanjem konkurencije. Svi ćemo morati više da se trudimo, menjamo, povećavamo efikasnost, podignemo nivo servisa prema korisnicima naših usluga, ne bi li se prilagodili novim uslovima poslovanja. Ovo ne treba posmatrati kao nešto loše, već kao mogućnost da svoje poslovanje dalje unapređujemo, što će svakako doprineti da na tržištu osiguranja opstanu samo ozbiljni igrači, oni koji će klijentima omogućiti kvalitetniju uslugu.

Wiener Städtische osiguranje jedna je od vodećih kompanija na tržištu osiguranja Srbije. Koje bi bile Vaše preporuke zakonodavcima?

Već duži vremenski period osiguravajuće kuće u Srbiji pokušavaju da dogovore sa državom poreske olakšice koje bi blagotvorno uticale na promociju životnog osiguranja, a kojim bi se stanovništvo motivisalo da ulaže u ovaj vid dugoročne štednje. To bi osiguravačima povećalo obim posla, pa bi se čitav sektor osiguranja aktivnije uključio u kupovinu državnih hartija od vrednosti i obezbeđivanje povoljnih izvora finansiranja državi, koje je moguće usmeriti u infrastrukturne projekte. Ovi infrastrukturni projekti dalje bi povećavali zaposlenost, a samim tim i prihode od poreza državi. Tako se poreskim olakšicama ne bi smanjio prihod u državni budžet, nego naprotiv – povećao, i to u daleko povoljnijem privrednom okruženju. Korist bi imali i država, i građani, a i osiguravajuće kuće. Dodatni problem jesu upravo dugoročne hartije od vrednosti. Na razvijenim tržištima, čak 98 odsto premije prikupljene kroz životno osiguranje plasira se kroz ovaj finansijski instrument, a u Srbiji gotovo da ga nema. Zato bi u narednom periodu bilo neophodno da država kreira ambijent za razvoj finansijskog tržišta. Naredni korak mogao bi da bude zakonsko izjednačavanje uplata u dobrovoljne penzijske fondove i uplata za životno osiguranje, kada ih vrši poslodavac, jer obe kategorije jesu izdvajanje sredstava za starost. I naravno, uređenje stanja na delu tržišta osiguranja od autoodgovornosti u skladu sa potrebama korisnika naših usluga.

Vi ste prvi čovek kompanije sa 1.200 zaposlenih. Šta mislite, kako bi Vas zaposleni opisali kao menadžera?

To biste, ipak, morali njih da pitate. Veoma je teško i nezahvalno da se govori o sebi, ali nadam se da me gledaju kao kolegu koji je uvek spreman da im pomogne. Mislim, odnosno nadam se, da nemaju strah od mene, barem većina, i da se ne ustručavaju da mi se obrate za sve što ih interesuje. Trudim se da budem jasan u davanju informacija, kao i da ih dajem pravovremeno, ne bi li im olakšao da posao urade u rokovima i kvalitetno. Svi smo mi deo tima koji radi na ostvarivanju zajedničke vizije kompanije i zadatih ciljeva. Iskreno se trudim da delujem na taj način i želeo bih da me saradnici tako i vide, kao jednog od njih, njihovog kolegu.

„Život bez brige“ je vaš slogan. Da li ste Vi osigurani? Koliko osiguranja imate?

Naša svakodnevnica ispunjena je raznim brigama, a veliki deo njih možemo donekle da rešimo kroz osiguranje. Ipak, svest o značaju osiguranja, nažalost, nije dovoljno razvijena kod naših ljudi. Ne razmišlja se mnogo unapred, već se brige o budućnosti uglavnom stavljaju „pod tepih“. Kao čovek koji je ceo svoj radni vek proveo u ovoj delatnosti, veoma sam svestan koristi i benefita koje osiguranje sa sobom nosi. Zato sam osigurao ne samo sebe, već i članove svoje porodice, kao i neke materijalne vrednosti koje posedujem. Trenutno, članovi moje porodice i ja imamo deset polisa osiguranja.

Zoran Blagojević, Predsednik izvršnog odbora, Wiener Stadtische Osiguranje A.D.O. Beograd

CONTROLLING

Wiener Städtische osiguranje ima razvijen Sektor controllinga. Kakva je Vaša saradnja sa njim?

Komunikacija sa Službom controllinga je svakodnevna i intenzivna. Mogu slobodno da kažem da je naša saradnja odlična, ali i da je godinama građena. To je mesto na kojem mogu da dobijem gotovo sve informacije. Imam potpuno poverenje u njih, kao i razumevanje za njihov posao. Trudim se da im budem uvek dostupan, a i oni mogu da potvrde da su moja vrata uvek otvorena za njih, bez potrebe da se prethodno najavljuju.

Controlling je nemačka filozofija ostvarivanja ciljeva: ciljevi, planovi i kontrola. Koliko je controlling, po Vama, zaživeo u Srbiji?

U Srbiji, controlling je zaživeo sa dolaskom stranih kompanija, a posebno u prethodnih pet-šest godina. Svaka firma koja se ozbiljno bavi biznisom morala bi da ima ovu službu. To posebno važi za osiguravajuće kuće. Razlog je specifična organizaciona struktura, koja je sa jedne strane orijentisana ka obezbeđivanju prodaje osiguranja kroz složenu prodajnu mrežu, a sa druge strane ka rešavanju odštetnih zahteva i kontrolu troškova. Da bi se stekla celokupna slika o uspešnosti poslovanja, neophodno je da se prikupe sve informacije: o premiji, štetama, troškovima i drugim elementima poslovnog rezultata i to na nivou organizacionih jedinica i po vrstama posla, a sve to obezbeđuje nam Služba za controlling. Tek onda sam u stanju da objektivno sagledam situaciju i da donesem prave odluke radi ostvarenja postavljenih ciljeva.

Controlling započinje od strateškog planiranja. Kako se odvija proces strateškog planiranja u Wiener Städtische osiguranju?

Strateško planiranje je ozbiljan i dugotrajan proces. Proces godišnjeg i srednjoročnog planiranja započinje još pred kraj prve polovine godine i traje do kraja godine. U njemu učestvuju sve relevatne službe i sektori, kao što su: aktuarska služba, underwriting, prodaja, marketing, reosiguranje, finansije i logistika, a tim povodom organizujemo i radionice. Takođe, mi tesno sarađujemo i sa ostalim članicama Vienna Insurance Group, sa kojima delimo know-how.

Svake godine, pravi se plan za naredne tri godine, koji je usaglašen sa definisanim strateškim ciljevima Grupe, odnosno naše Kompanije. Važan deo strateškog planiranja jeste i definisanje aktivnosti i mera koje će omogućiti da se ostvare željene vrednosti KPI-eva. Koordinaciju celokupnog procesa, uz sagledavanje eksternih faktora i komunikaciju sa internim nosiocima procesa planiranja, obavlja Služba za controlling.

Controlleri često prave izveštaje. Šta, po Vama, čini dobar izveštaj?

Naša služba Controlilnga pravi najrazličitije izveštaje – dnevne, mesečne, kvartalne, godišnje, kao i one po zahtevu, i to kako one koji su namenjeni internoj upotrebi, tako i one koje su usmereni ka Grupi, odnosno trećim stranama. U njima se nalazi veliki broj korisnih informacija, a koje se razlikuju po dinamici i strukturi. Svakako, da bi izveštaj bio dobar i koristan, on mora da bude razumljiv i pravovremen. Takođe, od izuzetne važnosti je i da se izdvoji bitno od nebitnog, jer nije samo važno da se sve brojke slože, već da se sagleda šira slika, uticaj neke pojave, trend. Većina izveštaja bavi se praćenjem prethodnog perioda koji nam služi da kroz prošlost, ali i sadašnjost, sagledamo budućnost.

Zoran Blagojević, Predsednik izvršnog odbora, Wiener Stadtische Osiguranje A.D.O. Beograd

PRIVATNO

Menadžeri imaju sve manje slobodnog vremena. Kako Vi provodite slobodno vreme? Da li imate neki zanimljivi hobi?

Pre svega, nastojim da svoje slobodno vreme koristim na što kvalitetniji način. Nemam ga dovoljno, ali vreme provedeno sa porodicom i prijateljima predstavlja način da obnovim energiju koja mi je potrebna za naredne poslovne korake. Nažalost, zimski period je za mene lično manje interesantan, budući da sam uglavnom zainteresovan za aktivnosti koje su vezane za boravak u prirodi. Međutim, čitanje je dostupno tokom cele godine.

Kada smo bili mali, gledali smo partizanske filmove i velike heroje (Bata, Prle, Valter…). Koji je Vaš omiljeni junak iz detinjstva i šta ste od njega naučili?

Generacija kojoj pripadam je odrastala uz tu vrstu heroja. Ali ne samo uz njih, već i uz heroje sporta i muzike. Prle je lik koji je meni bio inspirativan, ali takođe i Jim Morrison, Branimir Džoni Štulić, Dejan Savićević. Čini mi se da je svima njima zajedničko da nisu pristajali na uobičajenost. Težili su nečem drugačijem.

Često čujemo rečenicu „U moje vreme se bolje živelo…“. Kada biste imali vremeplov, u koje vreme biste voleli da se vratite?

Teško mi je i da zamislim da se vratim u neko prethodno vreme, imajući u vidu izazove kroz koje sam prolazio u vremenu koje je sledilo nakon toga. Ako mogu da maštam, voleo bih da vreme koje sada živimo karakteriše mir, viši nivo spokojstva i želja za upoznavanjem različitosti, kako je to bilo u vreme moje mladosti.

Uskoro dolazi Nova godina. Šta biste poželeli našim čitaocima za Novu godinu? A šta sebi?

Naravno svima, ali i sebi, pre svega bih poželeo dobro zdravlje i ličnu sreću. Ali želim da naglasim da je za pronalaženje puta do lične sreće nužno zaviriti unutar sebe i spoznati šta nas istinski usrećuje. Nadam se da ćemo, ukoliko u tome budemo iskreni, shvatiti da imamo mnogo razloga za istinsku radost u događajima koje nas svakodnevno okružuju.

Autor teksta je Zoran Blagojević, Predsednik izvršnog odbora, Wiener Stadtische Osiguranje A.D.O. Beograd.

Tekst je preuzet iz Controlling magazina 06.