Šta je inflacija i kako se izboriti sa njom?

Inflacija je postepeni gubitak kupovne moći, koji se ogleda u širokom rastu cena roba i usluga.

Inflacija se odnosi na široki rast cena roba i usluga širom privrede tokom vremena, narušavajući kupovnu moć i za potrošače i za preduzeća. Drugim rečima, vaš dolar (ili bilo koja valuta koju koristite za kupovinu) danas neće ići tako daleko kao juče. Da biste razumeli efekte inflacije, uzmite uobičajenu potrošnju i uporedite njenu cenu iz jednog perioda sa drugim.

U zdravoj ekonomiji, godišnja inflacija je tipično u rasponu od dva procentna poena, što ekonomisti smatraju signalom stabilnosti cena. Može biti i pozitivnih efekata inflacije kada je u granicama: na primer, može da stimuliše potrošnju, a time i da podstakne potražnju i produktivnost, kada se ekonomija usporava i treba joj podsticaj. Nasuprot tome, kada inflacija počne da nadmašuje rast plata, to može biti znak upozorenja da se ekonomija bori.

Inflacija najdirektnije utiče na potrošače, ali i preduzeća mogu osetiti uticaj. Evo kratkog objašnjenja razlika u tome kako inflacija utiče na potrošače i kompanije:

• Domaćinstva ili potrošači gube kupovnu moć kada se povećaju cene stvari koje kupuju, kao što su hrana, komunalije i benzin.
• Kompanije gube kupovnu moć i rizikuju da se njihove marže smanje kada cene inputa koji se koriste u proizvodnji, kao što su sirovine kao što su ugalj i sirova nafta, intermedijarni proizvodi kao što su brašno i čelik, i gotove mašine, budu povećane. Kao odgovor, kompanije obično podižu cene svojih proizvoda ili usluga kako bi nadoknadile inflaciju, što znači da potrošači apsorbuju ova povećanja cena. Za mnoge kompanije, trik je uspostavljanje ravnoteže između podizanja cena kako bi se nadoknadilo povećanje troškova inputa, dok se istovremeno osigurava da oni ne porastu toliko da potiskuju potražnju.

Kako se meri inflacija?

Statističke agencije mere inflaciju tako što prvo utvrđuju trenutnu vrednost „korpe“ različitih dobara i usluga koje troše domaćinstva, koja se naziva indeks cena. Da bi izračunale stopu inflacije, ili procentualne promene, tokom vremena, agencije upoređuju vrednost indeksa tokom jednog perioda sa drugim, na primer iz meseca u mesec, što daje mesečnu stopu inflacije, ili iz godine u godinu, što daje godišnji stopa inflacije.

Na primer, u Sjedinjenim Državama, Biro za statistiku rada te zemlje objavljuje svoj indeks potrošačkih cena (CPI), koji meri cenu artikala koje gradski potrošači kupuju iz svog džepa. CPI je raščlanjen po regionima i izveštava se za zemlju kao celinu. Indeks cena za ličnu potrošnju (PCE) – koji je objavio Biro za ekonomsku analizu američke vlade – uzima u obzir širi spektar rashoda potrošača, uključujući zdravstvenu zaštitu. Takođe je ponderisan podacima dobijenim putem poslovnih anketa.

Koji su glavni uzroci inflacije?

Postoje dva osnovna tipa, ili uzroka, inflacije:

• Inflacija potražnje – nastaje kada tražnja za dobrima i uslugama u privredi premašuje sposobnost privrede da ih proizvodi. Na primer, kada se potražnja za novim automobilima oporavila brže nego što se očekivalo od naglog pada na početku pandemije COVID-19, intervenciona nestašica u snabdevanju poluprovodnicima otežala je automobilskoj industriji da održi korak sa ovom obnovljenom potražnjom. Posljednja nestašica novih vozila rezultirala je skokom cijena novih i polovnih automobila.
• Inflacija koja potiskuje troškove – nastaje kada rastuća cena ulaznih dobara i usluga povećava cenu finalnih dobara i usluga. Na primer, cene roba su naglo skočile tokom pandemije kao rezultat radikalnih promena u tražnji, obrascima kupovine, troškova usluga i percipirane vrednosti u sektorima i lancima vrednosti. Da bi neutralisale inflaciju i minimizirale uticaj na finansijske performanse, industrijska preduzeća su bila prinuđena da razmotre povećanje cena koje bi se prenelo na svoje krajnje potrošače.

Kako inflacija utiče na cene?

Kada dođe do inflacije, kompanije obično plaćaju više za ulazne materijale. Jedan od načina da kompanije nadoknade gubitke i održe bruto marže je podizanje cena za potrošače, ali ako se povećanja cena ne izvrše pažljivo, kompanije mogu oštetiti odnose sa kupcima, smanjiti prodaju i oštetiti marže. Matrica izloženosti koja procenjuje koje su kategorije izložene tržišnim silama i da li se tržište naduvava ili deflacira, može pomoći kompanijama da donesu odluke na osnovu informacija.

Urađeno na pravi način, vraćanje troškova inflacije za dati proizvod može ojačati odnose i ukupne marže. Postoji pet koraka koje kompanije mogu preduzeti da bi se prilagodile (prilagođavanje, razvoj, ubrzanje, planiranje i praćenje) inflaciji:

• Prilagodite popuste i promocije i ponovo razmotrite druge aspekte prodaje koji nisu povezani sa osnovnom cenom, kao što su produženi rasporedi proizvodnje ili doplate i naknade za isporuku za porudžbine u gužvi ili male količine.
• Razvijte umetnost i nauku promene cena. Ne pravite opšte promene cena; radije, prilagodite akcije određivanja cena da bi se uzela u obzir izloženost inflaciji, spremnost kupaca da plate i atributi proizvoda.
• Ubrzajte donošenje odluka desetostruko. Uspostavite „savet za inflaciju“ koji uključuje posvećene međufunkcionalne, fokusirane na inflaciju donosioce odluka koji mogu da deluju spretno i brzo na osnovu povratnih informacija kupaca.
• Planirajte opcije osim cena da biste smanjili troškove. Koristite „inženjering vrednosti“ da biste ponovo zamislili svoj portfolio i obezbedili alternative za povećanje cena koje smanjuju troškove.
• Nemilosrdno pratite izvršenje. Stvorite centralni tim za podršku koji će se baviti curenjem prihoda i rigorozno upravljati učinkom.

Osim određivanja cena, razne komercijalne i tehničke poluge mogu pomoći kompanijama da se nose sa povećanjem cena na inflatornom tržištu, ali drugi sektori mogu zahtevati prilagođeniji odgovor na cene.

Koja je razlika između inflacije i deflacije?

Deflacija nastaje kada ukupan nivo cena u privredi opada, a kupovna moć valute raste. Može biti vođen rastom produktivnosti i obiljem dobara i usluga, smanjenjem agregatne tražnje ili padom ponude novca i kredita.

Generalno, umerena deflacija pozitivno utiče na džeparac potrošača, jer su u mogućnosti da kupe više sa manje novca. Međutim, deflacija može biti znak slabljenja ekonomije, što dovodi do recesije i depresije. Dok inflacija smanjuje kupovnu moć, ona takođe smanjuje vrednost duga. U periodu deflacije, s druge strane, dug postaje skuplji. Pored toga, potrošači mogu da se zaštite u određenoj meri tokom perioda inflacije. Na primer, potrošači koji su izdvojili svoj novac u investicije mogu videti da njihova zarada raste brže od stope inflacije. Tokom epizoda deflacije, međutim, investicije, kao što su akcije, korporativne obveznice i ulaganja u nekretnine, postaju rizičnije.

Kada se dovedu do svojih ekstrema, i inflacija i deflacija mogu značajno i negativno uticati na potrošače, preduzeća i investitore.