Šta je Blockchain?

Blockchain je bezbedna baza podataka koja se deli preko mreže učesnika, gde su ažurne informacije dostupne svim učesnicima u isto vreme.

Blockchain je jedna od glavnih tehnoloških priča u protekloj deceniji. Čini se da svi pričaju o tome – ali ispod površinskog brbljanja ne postoji uvek duboko jasno razumevanje šta je Blockchain ili kako funkcioniše. Uprkos svojoj reputaciji neprobojnosti, osnovna ideja iza Blockchain je prilično jednostavna i ima veliki potencijal da promeni industrije odozdo prema gore.

Blockchain je tehnologija koja omogućava bezbedno deljenje informacija. Podaci se čuvaju u bazi podataka. Transakcije se evidentiraju u knjizi računa koja se zove glavna knjiga. Blockchain je vrsta distribuirane baze podataka ili knjige – jedan od današnjih vrhunskih tehnoloških trendova – što znači da je moć ažuriranja Blockchaina distribuirana između čvorova ili učesnika javne ili privatne računarske mreže. Ovo je poznato kao tehnologija distribuirane knjige (DLT).

Blockchain omogućava trajno, nepromenljivo i transparentno snimanje podataka i transakcija. Ovo omogućava razmenu svega što ima vrednost, bilo da je to fizički predmet ili nešto manje opipljivo.

Blockchain ima tri centralna atributa.

1. Blockchain baza podataka mora biti kriptografski sigurna. To znači da da biste pristupili ili dodali podatke u bazu podataka, potrebna su vam dva kriptografska ključa: javni ključ, koji je u osnovi adresa u bazi podataka, i privatni ključ, koji je lični ključ koji mora biti autentifikovan od strane mreže.
2. Blockchain je digitalni dnevnik ili baza podataka transakcija, što znači da se dešava potpuno onlajn.
3. Blockchain je baza podataka koja se deli preko javne ili privatne mreže. Jedna od najpoznatijih javnih Blockchain mreža je Bitcoin Blockchain. Svako može otvoriti Bitcoin novčanik ili postati čvor na mreži. Drugi blokovi mogu biti privatne mreže. Oni su više primenljivi na bankarstvo i fintech, gde ljudi moraju tačno da znaju ko učestvuje, ko ima pristup podacima i ko ima privatni ključ bazi podataka. Druge vrste blok lanca uključuju konzorcijumske blok lancane i hibridne blok lancane, od kojih oba kombinuju različite aspekte javnih i privatnih blokova.

Kako funkcioniše Blockchain?

Dublje istraživanje može pomoći u razumevanju kako funkcionišu Blockchain i drugi DLT-ovi.

Kada se pristupi podacima na Blockchain-u ili se menjaju, zapis se čuva u „bloku“ zajedno sa zapisima o drugim transakcijama. Sačuvane transakcije su šifrovane putem jedinstvenih, nepromenljivih zapisa, poput onih kreiranih pomoću SHA-256 algoritma. Novi blokovi podataka ne zamenjuju stare; dodaju se zajedno tako da se sve promene mogu pratiti. A pošto su sve transakcije šifrovane, zapisi su nepromenljivi — tako da mreža može prepoznati sve promene  i odbiti ih.

Ovi blokovi šifrovanih podataka su trajno „uvezani” jedan za drugi, a transakcije se snimaju uzastopno i neograničeno, stvarajući savršenu istoriju revizije koja omogućava vidljivost prošlih verzija Blockchain-a.

Kada se novi podaci dodaju u mrežu, većina čvorova mora da proveri i potvrdi legitimnost novih podataka na osnovu dozvola ili ekonomskih podsticaja, takođe poznatih kao mehanizmi konsenzusa. Kada se postigne konsenzus, kreira se novi blok i pričvršćuje se za lanac. Svi čvorovi se zatim ažuriraju tako da odražavaju knjigu lanca blokova.

U javnoj Blockchain mreži, prvi čvor koji verodostojno dokaže legitimnost transakcije dobija ekonomski podsticaj. Ovaj proces se naziva „rudarstvo“.

Teorijski primer koji će vam pomoći da ilustrujete kako Blockchain funkcioniše. Zamislite da neko traži da kupi kartu za koncert na tržištu preprodaje. Ovu osobu je neko ranije prevario kada je prodao lažnu kartu, pa je odlučila da isproba jednu od decentralizovanih web lokacija za razmenu karata sa omogućenim Blockchain-om koje su kreirane u poslednjih nekoliko godina. Na ovim sajtovima, svakoj ulaznici je dodeljen jedinstveni, nepromenljivi i proverljivi identitet koji je vezan za stvarnu osobu. Pre nego što posetilac koncerta kupi svoju kartu, većina čvorova na mreži potvrđuje akreditive prodavca, osiguravajući da je karta u stvari stvarna.

Kako preduzeća mogu imati koristi od blockchaina?

Istraživanja sugerišu da bi Blockchain i DLT mogli da stvore nove mogućnosti za preduzeća smanjenjem rizika i smanjenjem troškova usklađenosti, stvaranjem isplativijih transakcija, podsticanjem automatizovanog i bezbednog ispunjavanja ugovora i povećanjem transparentnosti mreže.

Smanjen rizik i niži troškovi usklađenosti – Banke se oslanjaju na procese „znaj svog klijenta“ (“know your customer” – KYC) kako bi privukle klijente i zadržale ih. Ali mnogi postojeći KYC procesi su zastareli i donose troškove od čak 500 miliona dolara godišnje, po banci. Novi DLT sistem može zahtevati KYC verifikaciju po korisniku, povećanje efikasnosti, smanjenje troškova i poboljšanu transparentnost i korisničko iskustvo.

Isplative transakcije – Digitalizacija zapisa i njihovo izdavanje u univerzalnoj knjizi može pomoći u uštedi vremena i troškova. U ugovoru o akreditivu, na primer, dve kompanije su se odlučile za rešenje bez papira i koristile Blockchain za trgovinu puterom i sirom u vrednosti od skoro 100.000 dolara. Time je proces koji je ranije trajao do deset dana smanjen na manje od četiri sata — od izdavanja do odobravanja akreditiva.

Automatsko i sigurno ispunjenje ugovora – Pametni ugovori su skupovi instrukcija kodiranih u tokene izdate na Blockchain-u koji se mogu samostalno izvršiti pod određenim uslovima. Ovo može omogućiti automatizovano ispunjavanje ugovora. Na primer, jedan trgovac na malo želeo je da pojednostavi svoje napore u upravljanju lancem snabdevanja, pa je počeo da beleži sve procese i radnje, od prodavca do kupca, i da ih kodira u pametne ugovore na Blockchain-u. Ovaj napor ne samo da je olakšao praćenje porekla hrane za sigurniju potrošnju, već je zahtevao i manje ljudskog napora i poboljšao mogućnost praćenja izgubljenih proizvoda.