„Boje, kao i karakteristike, prate promenu emocija.“ Pablo Pikaso
Da li ste se ikada zapitali koliko boja vaše garderobe utiče na utisak koji ostavljate na druge?
U poslednjoj deceniji, primetan je značajan porast interesovanja u istraživanja psiholoških efekata boja, iako prva istraživanja iz ove oblasti datiraju još iz 1810. godine. Tada je Gete objavio svoju knjigu „Teorija boja“, koju je smatrao svojim najvažnijim delom. Gete je u ovo knjizi kontroverzno boju okarakterisao kao nastalu iz dinamičke međuigre svetlosti i tame posredstvom zamućenog medija. To je zaintrigiralo mnoge autore i naučnike, koji su kasnije nastavili da se bave ovom temom.
Pretpostavlja se da neki odgovori na stimulanse u boji nastaju usled stalnog uparivanja boja i određenih koncepata, poruka i iskustava. Takođe, ljudi mogu imati biološki ukorenjenu predispoziciju za prijem stimulansa u boji, koja je ojačana i oblikovana društvenim učenjem. Pored toga, smatra se da fizički i psihološki kontekst u kojem se boja percipira utiče na njeno značenje i, shodno tome, na odgovore na nju.
Tako na primer, stimulansi crvene boje privlače više pažnje i ostavljaju utisak agresivnosti i dominacije. Crvena je boja koja aktivira energiju i primećeno je da utiče na porast krvnog pritiska i uzbuđenja. S druge strane stimulansi plave boje povećavaju percepciju uverljivosti i kvaliteta. Takođe, stimulansi zelene boje često se povezuju sa zaštitom životne sredine, zdravljem i mirom, dok stimulansi žute boje ostavljaju utisak nečega sjajnog, radosnog i toplog.
Crna i bela se neretko koriste u kombinaciji sa drugim bojama, ali to ne umanjuje jačinu uticaja njihovih stimulansa na percepciju. Crna često asocira na tamu, nešto staloženo i misteriozno, dok bela ukazuje na čistoću, monotoniju ili ljubaznost. Međutim, veoma je važno obratiti pažnju i na kulturološke aspekte, od kojih značajno zavisi percepcija boje. Iako je crna boja često percipirana kao boja koja simbolizuje smrt, u nekim zemljama sveta, poput Japana, zapravo bela boja simbolizuje smrt, zbog čega nije poželjno da je kompanije iz avio i sličnih industrija koriste prilikom kreiranja svog vizuelnog identiteta.
Psihologija boja: Kako boje utiču na ostavljeni utisak?
Međutim, boja nije važna samo prilikom odabira garderobe, već i za sve druge elemente vizuelnog predstavljanja ostatku sveta. Od pet ljudskih čula, vid ima nesumljivo najsnažniji efekat na percepciju potrošača. Kako ljudska bića imaju direktnu reakciju na boju i oblik, dizajneri koriste karakteristike boja kako bi poboljšali pamćenje i sposobnost identifikacije brendova.
Pretpostavlja se da neki odgovori na stimulanse u boji nastaju usled stalnog uparivanja boja i određenih koncepata, poruka i iskustava. Takođe, ljudi mogu imati biološki ukorenjenu predispoziciju za prijem stimulansa u boji, koja je ojačana i oblikovana društvenim učenjem. Pored toga, smatra se da fizički i psihološki kontekst u kojem se boja percipira utiče na njeno značenje i, shodno tome, na odgovore na nju.
Tako na primer, stimulansi crvene boje privlače više pažnje i ostavljaju utisak agresivnosti i dominacije. Crvena je boja koja aktivira energiju i primećeno je da utiče na porast krvnog pritiska i uzbuđenja. S druge strane stimulansi plave boje povećavaju percepciju uverljivosti i kvaliteta. Takođe, stimulansi zelene boje često se povezuju sa zaštitom životne sredine, zdravljem i mirom, dok stimulansi žute boje ostavljaju utisak nečega sjajnog, radosnog i toplog.
Crna i bela se neretko koriste u kombinaciji sa drugim bojama, ali to ne umanjuje jačinu uticaja njihovih stimulansa na percepciju. Crna često asocira na tamu, nešto staloženo i misteriozno, dok bela ukazuje na čistoću, monotoniju ili ljubaznost. Međutim, veoma je važno obratiti pažnju i na kulturološke aspekte, od kojih značajno zavisi percepcija boje. Iako je crna boja često percipirana kao boja koja simbolizuje smrt, u nekim zemljama sveta, poput Japana, zapravo bela boja simbolizuje smrt, zbog čega nije poželjno da je kompanije iz avio i sličnih industrija koriste prilikom kreiranja svog vizuelnog identiteta.