Zdrav razum ekonomije

Navigator, suvozač, ekonomska savest kompanije, zdrav razum ekonomije – samo su neki od opisa profesije controllera, od koga se u kompaniji očekuje da kao poslovni partner menadžera obezbedi kvalitetne informacije za donošenje ispravnih odluka i, istovremeno, odredi pravac u poslovnoj filozofiji shodno projekcijama o budućim kretanjima na tržištu. Ova profesija ima daleko kraću tradiciju u Srbiji u odnosu na razvijene zemlje, a prilično je mlada i prema prosečnoj starosti controllera, koje većinom čine – žene.

s

s

Kakve su trenutne vred­nosti najvažnijih po­slovnih pokazatelja u kompaniji i kako se mogu projektovati njihova kretanja u bu­dućnosti? U koje proi­zvode više ulagati, a koje eventualno napustiti, koje kupce u budućnosti izbegavati a koje privlačiti, gde razvi­jati nova trzista a sa kojih se povlači­ti, na koji način se finansirati, da li se i dalje zaduživati?Ovo su samo neka od ključnih pitanja za svaku kompaniju, od čijih odgovora zavisi njena nepo­sredna ali i dalja budućnost, a u kojoj meri će ti odgovori uspeti da obezbede stabilno poslovanje i rast u okolnostima koje je sve teže predvideti zavisi od odabira pravih među mnoštvom internih i spoljnih informacija.

Ovaj posao je samo deo nadležnosti controlle­ra, koji su u isto vreme i taktičari i stratezi. S jedne strane, oni su za­duženi da obezbede kvalitetne in­formacije za donošenje ispravnih odluka u vezi pomenutih i drugih važnih pitanja u poslovanju, a sa druge da na osnovu raspoloživih internih i spoljnih informacija odrede pravac u poslovnoj filo­zofiji kompanije, shodno projek­cijama o budućim kretanjima na tržištu.

U poslovnoj praksi, cilj contro­llinga je direktno snižavanje tro­škova, a poznavaoci ove oblasti tvrde da njegovo uvođenje omo­gućava i jasniju organizaciju kom­panije, moderno računovodstvo koje obezbeđuje sve potrebne podatke , otkrivanje poremećaja u najranijim fazama u bilo kom seg­mentu poslovanja, ali i kvalitetnije menadžerske odluke i upravljanje ljudskim potencijalima, brze pri­lagođavanje promenama i veću konkurentnost.

s

“Navođenje” poslovanja

s

Controlling je, na primer, imao veoma značajnu ulogu u razvoju nemačkih kompanija. U ovoj zemlji prva radna mesta controllera pojavila su se 1971. godine, a “oki­dač” za to je bila naftna kriza, kao i celokupna ekonomska situacija u kojoj više nije bilo jednostavno planirati poslovanje firmi za na­redne godine. U Srbiji, udruženje controllera je osnovano 2011. go­dine i trenutno broji nešto više od 220 članova.

s

s
S obzirom da kod nas ova profe­sija ima daleko kraću tradiciju ne­go na zapadnim tržištima, još nije dovoljno poznata široj javnosti. Na pitanje šta je konkretna uloga controllera u određenoj kompaniji, Milan Marković, finansijski direkor Viktorija Logistike , u odgovo­ru se poziva na poređenje izme­đu kapetana broda i navigatora.

“Controller je partner menadžeru , a slikovito rečeno ako je menadžer kapetan, controller je navigator. On mora da predvidi kako će se poslovni potezi odraziti na finan­ sije preduzeca. Dobar controller mora biti vrhunski racunovoda u svim segmentima ovog posla kako bi precizno , pravovremeno i razumljivo povezao poslovne i finansijske informacije “,

objasnio je Marković.

d

Milan Bukumirović iz kom­panije Knjaz Miloš

d
Na nedavno održanom kongre­su controllera, jedan od učesni­ka, Milan Bukumirović iz kom­panije Knjaz Miloš, controling je sažeo u rečenicu:

“Ukoliko ne znaš gde treba da stigneš, gde god da dođes na pogrešnom si mestu”.

Posao controllera je objasnio kroz pet uloga koje su ključne za kvalitetno obavljanje ove profesije. Prva uloga je “navigator”, od­nosno onaj ko “navodi” celokup­no poslovanje. Druga uloga, je “čuvar finansijskog rezultata kom­ panije”, a treća “neko ko koristi maksimum iz postojećih resur­sa kompanije”. Četvrta uloga u kojoj bi controller trebalo dobro da se snalazi je “podrška”, jer on u svakom trenutku predstavlja ozbiljnu podršku biznisu. Peta je uloga “vođe i inicijatora” mogih promena, od službe kojom ru­kovodi do odluka na nivou cele kompanije.

“Ukoliko iza svake od ovih uloga ne štoji znanje i dobra priprema, ne mogu biti ostvarenini ciljevi kompanije”,

uveren je Bukumirović, a to znanje, dodaje, mora da se dokazuje kroz sve vrste izveštaja koji se dostavljaju menadžmentu.

d

d
Njegov kolega, Bojan Šćepano­vić, predsednik Međunarodog udruženja controllera u Srbiji opi­suje ovu profesiju kroz dve ključ­ne uloge u podršci menadžmentu: kao “navigatora” i kao “suvozača”. Controlleri su, napominje i

“po­slovni partneri menadzera i eko­nomska savest kompanija , a može se reći i unutrašnji glas i zdrav razum ekonomije”.

f

Kako posao diše

f

Šćepanovićevo višegodišnje is­kustvo u ovoj oblasti pokazuje da su za njeno kvalitetno obavljanje najvažnija znanja o biznisu, logici i komunikacijama.

d

d

“Pod poslov­nim znanjima podrazumevam da controller mora da ima određeni nivoznanja o proizvodnji, prodaji, ali i o telekomunikacijima, medi­jima i mnogim drugim oblastima. Recimo, jedan od naših redovnih sastanaka održali smo u pivari, i četrdeset controllera , čiji posao ne­ma nikakve dodirne tačke sa tom delatnošću, učilo je 0 proizvod­nji piva: od kvaliteta vode, preko hmelja, do skladištenja i otpre­manja. U ovom poslu informacija nikad dosta, jer nikad ne možete biti sigurno šta vam i kada može zatrebati”,

napominje Šćepanović. On dodaje da je u ovom po­slu neophodno i dobro poznava­nje računarskih programa poput Excela i posedovanje analitičke sposobnosti, a nakon analiziranja brojki neophodno je da se poka­zatelji odgovarajuće povežu u više logičkih celina, da se razumeju uzročno-posledične veze, ili, na osnovu nepotpunih informacija predvidi realan scenario.

“Na kra­ju, potrebno je umeće da se iz dobijenih informacija izdvoje one najbitnije, potom da se sažmu i na jednostavan i razumljiv način pre­nesu menadžerima”.

Osim pomenutih segmenata, bitna su i znanja iz oblasti upra­vljačkog računovodstva, poznava­nje ljudi i njihove psihologije, kao i odlučnost da se brane argumenti za određene odluke i u situacija­ma kada to zahteva da menadžeri promene svoje mišljenje, prepri­čava Šćepanović svakodnevnicu u ovoj profesiji.

Uz ovako zahtevan posao , ne­minovno je i pitanje o zaradama. Treba napomenuti da skoro svi controlleri imaju fakultetsku diplo­mu, te da kvalitetno obavljanje po­sla u praksi zahteva bar pet godina iskustva. U Srbiji, u zavisnosti od kompanije , plate za “junior contro­llere” kreću se od 400 do 600 evra, a za one sa dokazanim rezultatima od 800 do 1200 evra. Ukoliko je u pitanju vrhunski znalac u ovoj oblasti i vođa tima, njegova zarada može biti od 1500 do 2000 evra.

Ukoliko svršeni student želi da postane controller, put nije ni malo lak, a prema preporuci iz Među­narodnog udruženja controllera, neophodno je pre toga raditi bar nekoliko poslova koji, na prvi po­gled, nemaju ništa zajedničko sa controllingom.

“Teorijsko znanje nije dovoljno za ovu profesiju. Po­četniku bih preporučio da prvo radi dve godine u računovodstvu, a nakon toga da se dve do tri go­dine usavršava u biznis sektoru – postane prodavac, radi u nabavci, logistici… Tek nakon četiri do pet godina operativnog rada, može početi da se bavi finansijskim izveštajima i da postepeno razumeva kako posao diše”,

savetuje Šćepa­nović i napominje da je u Među­narodnom udruženju controllera u Srbiji moguće završiti i akademiju controllinga, ali i pogledati besplat­ne časopise i stručnu literaturu 0 ovoj temi.

Inače, foto-robot controllera u Sr­biji danas izgleda ovako: najčešće ima fakultetsku diplomu, i to zva­nje ekonomiste. Njihova prosečna starost je trenutno oko 35 godina, a čak 66 odsto su žene.

Izvor: Biznis&Finansije