Burnout (sagorevanje) je stanje potpune fizičke ili emocionalne iscrpljenosti na poslu. To se može desiti kada ljudi pate od stresa na poslu predugo, a može se pogoršati i drugim faktorima kao što je privatan život.

Sagorevanje zaposlenih je postalo jedna od tema o kojima se najviše govori na radnom mestu, a njen uticaj je dalekosežan. Tempo rada, zahtevi i oskudni resursi mogu lako staviti zaposlene na put ka sagorevanju. Ovaj ciklus se samo ubrzao tokom pandemije COVID-19. Izgaranje utiče na zdravlje i dobrobit cele organizacije.

Svetska zdravstvena organizacija i zvanično je dodala sagorevanje na listu bolesti, opisavši ga kao „sindrom proistekao iz haotičnog stresa na radnom mestu koji nije uspešno savladan”.

Neće svi na isti način pokazati znake pregorevanja. Kao menadžer ili lider, morate biti u stanju da uočite znake ne samo kod svojih zaposlenih, već i kod sebe.

Sagorevanje na poslu karakterišu tri glavna simptoma:

• Nedostatak motivacije
• Nedostatak zadovoljstva u svom poslu
• Nedostatak vere u vašu sposobnost da završite zadatke (osećaj neefikasnosti)

Naučnici koji su prvobitno identifikovali sagorevanje kao stanje, Frojdenberger i Gejl Nort, opisali su 12 faza sagorevanja na poslu:

1. Prinuda da se dokaže
2. Radeći više
3. Zanemarivanje ličnih potreba
4. Pomeranje sukoba
5. Revizija vrednosti (rad isključujući sve ostalo)
6. Poricanje nastalih problema
7. Povlačenje 
8. Čudne promene ponašanja
9. Depersonalizacija (nemogućnost povezivanja sa drugima ili sopstvenim potrebama)
10. Unutrašnja praznina
11. Depresija
12. Sindrom sagorevanja

Efekti sagorevanja na poslu mogu da izazovu velike posledice i u vašem ličnom životu. Sagorevanje može biti ozbiljno i iscrpljujuće. Ne potcenjujte uticaj koji može imati na vaš život.

Dugotrajno sagorevanje i stres kod osobe mogu dovesti do problema kao što su nesanica, srčani problemi, klinička depresija. Burnout zaposlenih ima uticaj i na samu kompaniju. Potencijalni problemi uključuju smanjeno zadovoljstvo poslom, smanjenu produktivnost i lošiju atmosferu. To dalje utiče na veći rizik pravljenja grešaka, prekida komunikacije i povećane fluktuacije zaposlenih.

Ali takođe nemojte potcenjivati svoju sposobnost da preduzmete akcije u cilju smanjivanja i prevencije sagorevanja. Burnout nije nešto što vam se dešava samo od sebe.

ŠTA VI KAO LIDERI MOŽETE URADITI DA SMANJITE I SPREČITE SAGOREVANJE SVOJIH ZAPOSLENIH

Obratite pažnju šta je to što dovodi do sagorevanja kod vas i vaših kolega. Pričajte sa zaposlenima i slušajte šta imaju da kažu.  Ne krivite svoje radnike za situaciju u kojoj se nalaze. Ovo je problem koji može zateći bilo koga. Ako ste i sami morali da prevaziđete sagorevanje, podelite svoje iskustvo. 

Ali isto tako, ne zaustavljajte se na razgovoru. Uradite.

Preveliko opterećenje i dugo radno vreme često su glavni uzročnici sagorevanja. Ponovo pogledajte i preispitajte zadatke dodeljene zaposlenima. Kako je posao raspoređen po timovima? Može li se bolje podeliti teret? Kako bolje da podržimo jedni druge? Ovo su neka od pitanja na koja biste vi, kao lideri, mogli da pokušate da odgovorite. Menadžeri bi trebalo da stvaraju realna očekivanja i da budu svesni kada neko predugo radi punim gasom. Povremeni prekovremeni rad nije problem, ali ako vaši timovi konstantno rade više nego što bi trebalo, morate reagovati. 

Kompanije treba da nastoje da spreče sagorevanje na radnom mestu pre svega fokusiranjem na dobrobit zaposlenih i podršku menadžera.