- Finansijski Snowboard - http://www.mcb.rs/blog -

WORK SMARTER THAN HARDER! Goran Popović, Direktor pivare, Heineken.

Kada sam pisao za Controlling magazin, postavio sam pitanje – kako i zašto je „toyotizam” pobedio „fordizam”. Odnosno zašto ga i dalje pobeđuje? Odgovor je u vitalnosti filozofofije koju je doneo japanski automobilski gigant – nema mesta za gubitke!

 

Goran-Popović-Direktor-Heineken

Goran Popović, Direktor pivare, Heineken.

 

Fordizam je karakterističan po globalizaciji i ekonomiji obima – proizvodimo velike serije istog modela, a fokus je na smanjenju gubitaka, odnosno povećanju efektivnosti i efikasnosti. Toyotizam je fokusiran na eliminisanje svih gubitaka. A to je velika i suštinska razlika! Potpuno druga filozofija, kao u knjizi Jima Collinsa, „From Good to Great”.

 

Evo kratke ilustracije u razlici potencijala metode rada, efektivnosti i efikasnosti kod tri transportna sredstva.

 

UntitledSSSSSSSS

 

Ako svaki proces u svakom segmentu poslovanja posmatramo sa aspekta troškova, odnosno gubitaka, moći ćemo da optimizujemo tok procesa (ljudi, materijali, informacija i roba) na način da gubitke svedemo na nulu i zadržimo dodatu vrednost na našem proizvodu. Naravno, to nije uvek moguće, ali ta ambicija nas tera da drugačije razmišljamo. Koji su to gubici na koje treba da se fokusiramo? Postoji skraćenica TIM WOODS koja to lepo ilustruje, odnosno definiše o kojih se osam gubitaka radi.

 

Postoje razne tehnike za mapiranje procesa, od kupca do dobavljača, kao što su Value Stream Mapping ili Gemba walk. Ali, suština je da vizuelno identifikujete sve ove gubitke (aktivnosti) u procesima (AS-IS). Da postavite ambiciju da ih svedete na nulu (Zero loss) i definišete novi (TO-BE) tok procesa. Ovo su i osnovni principi Lean pristupa.

 

Screen Shot 2016-12-21 at 8.27.30 PM

 

Lean se može primeniti u svim delovima organizacije – prodaji, Supply Chain-u, finansijama, Controllingu, HR-u, Legal-u…Sada dolazimo do pitanja – kako? I tu se, nažalost, većina “uspešnih” pokušaja završi neuspešno. Osnovni princip i tehnika je da ne postoji prečica do kvaliteta i zaključaka.

 

Jump to conclusion je najveći neprijatelj. Kada nismo skupili sve relevatne informacije od nosioca procesa, nismo razumeli kako nešto funkcioniše, nismo okupili sve relevantne učesnike procesa u analizi – donosimo zaključke i preduzimamo akcije na brzinu, a one neće elimisati gubitke, već samo malo popraviti trenutnu situaciju.

 

Postoji tehnika kako treba rešavati problem – UPS (Unified Problem Solving). U primeni je važno biti dosledan, disciplinovan i ambiciozan. Samo!

 

Evo glavnih principa i mape da vam zagolicam maštu koliko je sve to jednostavno:

 

U zavisnosti od kompleksnosti problema i njegove frekvencije (hronični, sporadični) treba i odabrati najjednostavniji alat-metodologiju za njegovo rešavanje. I na kraju, evo kako izgleda kaizen u praksi primenjen na jednu svakodnevnu životnu situaciju.

 

Screen Shot 2016-12-21 at 8.29.07 PM

 

Budite ambiciozni i uživajte u izazovima rešavanja problema i eliminaciji gubitaka na najjednostaviji način…

 

Tekst je preuzet iz Kaizen™ magazina #1. Ceo magazin možete pročitati na ovom linku.