VISOKOENERGIZOVANA LOGISTIKA, Rade Stojisavljević, Direktor sektora Sales Development and Logistics Project Solutions, MILŠPED

Energija, entuzijazam i empatija, to su tri magična “E” koja opisuju Radeta Stojisavljevića, uspešnog menadžera u kompaniji Milšped. Sa 85 miliona evra prihoda, preko 1.200 zaposlenih i 100.000 m2 zatvorenog skladišnog prostora, Milšped je regionalni lider u logistici.

Kako je izgledala Vaša karijera pre Milšpeda?

Pre deceniju i po zaposlio sam se u Hemofarmu, u fabrici lekova u Vršcu. Prva pozicija na kojoj sam radio bila je šef skladišta gotovih proizvoda, a zatim sam u povezanoj firmi bio šef transporta. Rad u logistici u farmaceutskoj industriji je neprocenjivo iskustvo. Mnoge tada naučene lekcije danas su glavni principi. Okruženje, ljudi koji su me prihvatili i preneli mi znanje – sve je to bilo jedno divno iskustvo. Godine 2007. prelazim u Milšped, domaću privatnu kompaniju koja je krupnim koracima osvajala tada mlado tržište uslužne logistike. Nakon prvog razgovora znao sam da je “to to”. Promenio sam sredinu, prihvatio izazov. Kroz pozicije u uslugama skladištenja i distribucije formirao sam se u aspektu projektne prodaje, tako da sada vodim sektor Sales Development and Logistics Project Solutions (Razvoj prodaje i logističkih projektnih rešenja).

Šta podrazumeva funkcija direktor sektora Sales Development and Logistic Project Solution?

Svi važni tenderi, upiti za uslugu koja podrazumeva sinhronizaciju rada više pojedinačnih sektora (integrisana usluga) ili logistički projekti, dolaze u naš sektor. Razne analitičke metode, simulacije i projekcije odgovarajućih logističkih rešenja daju odličnu platformu za nastupanje ka potencijalnim (ali i trenutnim) klijentima. Naš prodajni tim, u sprezi sa timom ljudi iz operacija, kao i podacima iz controllinga i podrškom ostalih pratećih službi (QA, HR, EHSS…) generiše logistička rešenja koja su po pravilu optimalna ali uvek prilagođena krajnjem korisniku. To je ono što izdvaja Milšped i ono što drugi prepoznaju u njemu.

Kolika je odgovornost na Vama?

Na prvom mestu, bavim se ljudima. Gore navedene aktivnosti jasno pretpostavljaju optimalnu kombinaciju znanja i iskustva članova mog tima. Procena, razvojna mapa tih ljudi, potrebne obuke i usmeravanje je neprekidan i senzibilan proces. Formiranje tima je prva aktivnost u okviru svakog novog tendera, svakog novog projekta. To je uvek kombinacija članova mog tima i ljudi iz operacija odgovarajućih logističkih usluga, kao i iz pratećih službi. Ovo je ujedno i najodgovornija aktivnost, jer pogrešna procena u ovom koraku često je i prelomna i u mnogome određuje konačan ishod.

Vaš posao deluje prilično zanimljivo i izazovno. Kako izgleda jedan Vaš radni dan?

U prvom delu pitanja praktično ste i odgovorili – zanimljivo i izazovno! Nijedan projekat nije isti, svakom se pristupa sa različite pozicije. Iako konačna rešenja po pravilu predstavljaju miks delova već primenjenih logističkih platformi, na kraju je svako rešenje posebno i neponovljivo. Svaki dan protkan je internim i eksternim sastancima. Mnogo sati internog rada protekne od samog početka projektnog zadatka, kroz prve brojke i projekcije, preko poređenja, ispitivanja i usvajanja predloga pa do konačnog formiranja dokumentacije i prezentovanja rešenja. Kada se sve ovo provuče kroz prizmu nezaobilaznog multitaskinga, jasno je da su nam posvećenost, koncentracija i veština upravljanja vremenom preko potrebni saveznici.

Šta mislite, kako bi Vas saradnici opisali kao menadžera?

Nepredvidiv! Breme koju ova pozicija nosi drugačije je nego kod standardne upravljačke pozicije, zato što tim koji vodim po prirodi posla mora da generiše ideje, da nudi rešenja, da preskače granice i da uvek bude ispred. S druge strane, mora da bude precizan i tačan, kao i da stremi ka apsolutnoj kontroli procesa. Konačan proizvod našeg rada mora da bude neupitan. Takođe, moram i da stvorim atmosferu i uslove da kanališem ovo prvo a da kontrolišem ovo drugo – da kombinujem konvencionalne i nekonvencionalne metode upravljanja. Doziram pritisak na sve članove timova i njihove menadžere, kako bi ispoštovali zadate rokove.

Kako sarađujete sa sektorom controllinga?

Sama priroda posla neprestano nas upućuje jedne na druge. Nama su podaci kojima controlling raspolaže ključni za pokretanje analiza. Takođe, često se dešava da naš tim dođe do nekih novih podataka i indeksa, a koje kasnije vraća u contolling. Ova svojevrsna povratna sprega garantuje neprestano poliranje operativno-finansijskih pokazatelja, kao i uslove za dalji, kontrolisani rast kompanije.

Kakvo je vaše mišljenje o controllingu i controllerima? Šta mislite, koliko oni doprinose kompaniji?

U odgovoru na prethodno pitanje napravio sam dobar uvod za odgovor na ovo. Praktično, susrećem se sa posledicama rada controllera, sa proizvodima njihovog rada. Stukturno, vidim controlling kao neku vrstu sofisticiranog prevodioca između energije prodaje, snage operacija i pravila igre koju nameću finansije.

Rade Stojisavljević

Bili ste jedan od govornika na 15. ICV Srbija sastankuna temu “Outsourcing”. Kakvo je vaše viđenje ICV Srbija (Kluba controllera)?

Ne ulazeći u suštinu, misiju i viziju Kluba, sa ove moje, ‘’bezbedne’’ udaljenosti, mislim da je ovo jedna sjajna forma, jedan katalizator energije i umeća članova. Kroz mailove koje dobijam od MCB-a pratim sva dešavanja, i mogu da kažem da prepoznajem energiju i želju za napretkom. Tu vrstu nadogradnje kroz formu druženja nijedna klasična obuka ne može da pruži. Za mene lično, prošlogodišnji sastanak je bio značajan. Još uvek pamtim konkretna pitanja i dobra zapažanja.

Na sastanku ste govorili o outsourcingu. Šta su njegove prednosti?

Na prvom mestu to je varijabilni trošak logistike! Ovi troškovi su sada jasni i mogu da se kontrolišu. Nakon prepuštanja logistike provajderu, kompanija pojačava fokus na kompanijski ‘’core business’’, na ono čime se realno bavi. Kompanija sada može da preusmeri novac sa ‘’skupe’’ logistike na druge investicije, da ostvaruje i bolji cash flow. Samim tim omogućuje i dalji rast; umesto u viljuškare i kamione, sada se ulaže u kvalitetnije proizvodne pogone i prodaju. S druge strane, provajder ima veću fleksibilnost u odnosu na kompaniju. Za isti obim angažuje manji broj zaposlenih jer je u prilici da sabira zahteve. Takođe, i provajder ulaže u svoj ‘’core business’’, u savremene tehnologije.

Kako controller može da pomogne menadžeru kod outsourcinga?

Controller pomaže menadžerima tako što će da napravi jasne i uporedive uslove na relaciji ‘’naše trenutno stanje’’ – ‘’ponuda provajdera’’. Oni su ključ, kako za donošenje konačne odluke ‘’da ili ne u outsourcing’’, tako i za praćenje efekta te odluke.

Kakav je Rade privatno, a kakav poslovno? Šta su razlike?

Teško je odrediti gde počinje jedan a gde se završava drugi. Kao i kod svih menadžera, glavna razlika je u dominaciji vremena posvećenog poslu. Dok žalim za kvantitetom fokusiram se na kvalitet, tako da se trudim da vreme koje mi preostane za privatan život bude maksimalno ispunjeno pravim porodičnim vrednostima.

Putujete svaki dan iz Vršca do Krnješevaca, što je preko 120 km. Da li ste nekada pokušali da izračunate koliko ste kilometara prešli tokom svoje karijere u Milšpedu?

Čini mi se da je vreme da pozovem controlling u pomoć. Mislim da sam došao do 500.000 kilometara.

Koliko Vam vremena ostaje za privatan život i porodicu?

Nikad dovoljno, uvek premalo.

Koja je Vaša životna mudrost?

Iskustvo samo važnije je od ploda tog iskustva. Ne postoji ništa trajnije od privremenih rešenja. Ne postoji druga prilika za prvi utisak.

Autor teksta je Rade Stojisavljević, direktor sektora Sales Development And Logistics Projest Solutions, Milšped.

Tekst je preuzet iz Controlling magazina 05.