Uticaj rezilijentnosti

Otpornost pomaže zaposlenima da zaštite i povrate svoje lične resurse na poslu, što ih zauzvrat štiti od problema poput psihološkog stresa, emocionalne iscrpljenosti i izgaranja. U opadajućem redosledu, ishodi sa kojima je otpornost najsnažnije povezana su:

1. Blagostanje
2. Psihološki stres
3. Proaktivno radno ponašanje
4. Kreativno ponašanje
5. Posvećenost promeni
6. Performanse
7. Radni angažman
8. Organizaciono opredeljenje
9. Sgorevanje, emocionalna iscrpljenost
10. Zadovoljstvo poslom

Postoje i neki dokazi da nas otpornost štiti od određenih „bolesti“. Konkretno, umanjuje se negativan uticaj izloženosti stresorima na poslu, kao što su maltretiranje na radnom mestu, radni pritisak, nejasnoće uloga, radni sukob i nesigurnost posla.

Postoji veliki broj faktora koji predviđaju otpornost. Zanimljivo je da „zaštitni“ faktori koji podržavaju otpornost imaju veći uticaj od negativnih faktora koji je podrivaju; pa će povećanje zaštitnih faktora verovatno biti efikasnije od smanjenja faktora rizika.

Utvrđeno je da demografski faktori poput starosti, pola, bračnog statusa, radnog staža, iskustva i nivoa obrazovanja imaju vrlo mali ili nikakav efekat. Odnosno, otpornost je temeljno ljudsko razmatranje koje utiče na sve nas, bez obzira na to u kojoj se životnoj fazi nalazimo ili koji posao ili karijeru imamo.

Faktori koji najjače predviđaju otpornost su sledeći – svaki od ovih konstrukata ima pouzdane mere koje poslodavci mogu koristiti u anketama:

• Samoefikasnost, vrsta samopouzdanja koja se može posmatrati kao verzija samopoštovanja specifična za zadatak: samoefikasnosti samo po sebi može se razviti kroz dobro upravljanje-kao što je postavljanje ciljeva, profesionalni razvoj i treniranje-ili kroz uočavanje uspeha drugih , verbalno ubeđivanje ili upravljanje emocijama.

• Pozitivan uticaj i optimizam: pozitivan uticaj se odnosi na raspoloženja kao što su radost, vedrina, entuzijazam i budnost, dok se optimizam odnosi na uverenje da ćete generalno doživeti dobre ishode. Zaposleni koji poseduju oboje verovatnije će se ponašati na način koji ublažava efekte neželjenih događaja ili ih čak sprečava.

• Osećaj koherentnosti: uverenje da je ono što se dešava u nečijem životu razumljivo (racionalno, predvidivo, razumljivo), izvodljivo (dostupnost odgovarajućih i dovoljnih resursa) i smisleno. Zaposleni sa izraženim osećajem koherentnosti smatraju da mogu mobilisati dodatne resurse, kao što su vreme, budžet i dobri odnosi sa kolegama i nadzornicima, što im može pomoći da se nose sa neočekivanim, nepovoljnim događajima.

• Socijalna podrška: odnosno pomoć ili savet menadžera ili saradnika-ovo je snažan prediktor psihološke otpornosti. Podrška kolega je posebno moćna.

• Razmena vođa-član: pozitivni međuljudski odnosi između menadžera i zaposlenih smanjuju stres povezan sa poslom i pružaju psihološke resurse otpornosti. Ovo je posebno važno u nepovoljnim situacijama kada podređeni traže od svojih nadređenih sigurnost, uputstva i podršku.