Tekst je preuzet iz Controlling magazina broj 15.

POSAO

MediGroup je nastao objedinjavanjem najuglednijih i najstarijih privatnih zdravstvenih ustanova i sada postoji na 16 lokacija u Srbiji i Crnoj Gori. Obeležili ste i šestu godišnjicu postojanja. Koliko ste zadovoljni ostvarenim planovima? Šta možemo da očekujemo od MediGroup-a u narednom periodu?

Mera uspeha ostvarenih planova su naši stalni pacijenti i zadovoljni korisnici. MediGroup kao vodeći privatni zdravstveni sistem nastoji da kontinuirano pruža pacijentima vrhunsku uslugu na jednom mestu (praktično bez čekanja) – od pregleda preko dijagnostike, same procedure lečenja, pa sve do kupovine lekova.

U okviru MediGroup sistema, koji već šest godina postavlja standarde u domenu privatnog zdravstva, nalaze se članice s dugom tradicijom:

• Bolnica za ginekologiju sa porodilištem „Jevremova”
• Oftalmološka bolnica „Miloš klinika”
• Specijalna bolnica za dermatovenerologiju „Ioanna”

Naš zdravstveni sistem obuhvata i devet domova zdravlja u Beogradu i Novom Sadu. Posebno bih istakao MediLab laboratorije opremljene najsavremenijom švajcarskom opremom Roche. U nameri da obezbedimo najviši nivo usluge, do sada smo uložili više od 50 miliona evra u najsavremeniju opremu, prostor i edukaciju zaposlenih. Rezultate dosadašnjih ulaganja, pored poslovnih akvizicija, ilustruje i činjenica da Opšta bolnica MediGroup poseduje magnetnu rezonancu jačine magnetnog polja 3 tesle, jedinu u privatnoj praksi u Srbiji.

MediGroup  će i u budućnosti nastaviti da ide u korak sa svetskim standardima u oblasti medicine, ali i da svoju najsavremeniju opremu i kvalitet usluga čini dostupnim što većem broju ljudi, osluškujući  korisničkog  u svim svojim ustanovama. U  periodu, očekujte da ćemo svoje usluge učiniti dostupnim i u drugim većim gradovima i da ćemo i dalje širiti mrežu prema severu i jugu Srbije.

Statistika pokazuje da se građani Srbije sve više okreću privatnom zdravstvenom sektoru. Kao generalni direktor najvećeg privatnog zdravstvenog sistema, možete li nam reći šta su to građani u MediGroup-u prepoznali da vam poklone poverenje?

Najrelevantniji sud je poverenje naših zaposlenih i klijenata. Naša strategija bazira se na angažovanju najstručnijeg kadra i upotrebi najsavremenije opreme, što rezultira brojnim međunarodnim sertifikatima koje MediGroup već godinama osvaja sa svojim timom, kao i činjenicom da se u našim ustanovama obavi više od 700.000 procedura godišnje. Upravo to bio je i povod uvođenja metode NPS, koja MediGroup-u omogućava redovno merenje zadovoljstva korisnika pruženim nivoom usluge, i to kroz kratak upitnik, koji korisnici mogu da popune nakon svakog pregleda u našim ustanovama. Na taj način, jasno dajemo do znanja da nam je pacijent uvek na prvom mestu, a svoje stručnjake motivišemo da teže boljem i višem.

Kontinuirana ulaganja u modernizaciju medicinske opreme, edukaciju naših zaposlenih, kao i konstantna razmena znanja između najvećih domaćih i stranih stručnjaka iz različitih medicinskih oblasti, doveli su do toga da smo postali domaći i regionalni lider u privatnom zdravstvu i odlučni smo da tu poziciju zadržimo, ali i unapredimo.

Kakvi su dosadašnji rezultati uključivanja privatnog zdravstvenog sektora u sistem državnog zdravstvenog sektora?Kako vidite partnerstvo između ova dva sektora?

Dosadašnji rezultati su jako pozitivni, ali se odnose na uske sfere, te podrazumevaju saradnju između RFZO-a i naše Specijalne bolnice za ginekologiju s porodilištem „Jevremova” u procesu vantelesne oplodnje, kao i mogućnost operacije katarakte u okviru Specijalne bolnice za oftalmologiju „Miloš klinika”. Država iz godine u godinu proširuje uslove za vantelesnu oplodnju u korist građana, koji u sve većem broju mogu doći u Jevremovu, bolnicu koja ima najdužu tradiciju u ovoj oblasti.

Verujem da je neophodno da privatni i javni zdravstveni sektor tesno sarađuju, što potvrđuju i iskustva drugih zemalja. Integracija javnog i privatnog zdravstvenog sektora već se dogodila u većini razvijenih zemalja, tako da smo i mi, u organizacionom i kadrovskom smislu, u fazi priprema kako bismo spremni dočekali primenu takvog sistema i u Srbiji. Kao najveći privatni zdravstveni sistem, mi smo spremni da se uključimo čim se stvore zakonski preduslovi. Prostora za šire povezivanje ima u svim oblastima; uzmite kao jedan od primera radiološku dijagnostiku i saradnju u toj oblasti, što će dovesti do skraćenja lista čekanja na magnetnu rezonancu i skener, kao i do pristupa što većeg broja korisnika zdravstvenih usluga najsavremenijim radiološkim aparatima.

Privatni zdravstveni sistem je rastući segment, a MediGroup je glavni lider u njemu. Kakva je Vaša projekcija po pitanju razvoja ovog tržišta?

MediGroup kao najveći privatni zdravstveni sistem u Srbiji i regionu može da se pohvali činjenicom da je zaslužan za razvoj tržišnog segmenta privatnog zdravstva, te da idući u korak sa svetskim standardima kontinuirano zauzima poziciju lidera na tržištu. Već dugi niz godina radimo na edukaciji javnosti o važnosti prevencije i konstantne brige o zdravlju, što omogućavaju naučna medicinska dostignuća, kako bi se poboljšao standard življenja.

Svetski je trend da populacija stari, da postoji odlaganje materinstva, da je tempo života sve brži, a zagađenost životne sredine sve veća. Upravo napredak u medicini ima za konsekvencu produženje životnog veka, a ujedno i veći broj starijeg stanovništva. Takva statistika pokazuje i da je prisutna sve veća potreba za korišćenjem usluga zdravstvenog sektora. Stoga, ne čudi činjenica da privatni zdravstveni sistem ima rastući trend broja korisnika, jer korisnici zdravstvenih usluga dobijaju najkvalitetniju medicinsku negu u najboljim uslovima. Osiguranje s najbržim rastom jeste zdravstveno osiguranje i rastući je trend da kompanije pokrivaju zdravstvenu zaštitu zaposlenih. Očekujem da će se takav trend nastaviti i ubuduće.

Pre sadašnje funkcije, imali ste raznovrsno iskustvo u oblasti telekomunikacija i prodaje, a 2016. godine stupili ste na čelo MediGroup-a. Zbog čega ste se na kraju opredelili za zdravstvo i šta Vam se najviše dopada u radu u ovoj specifičnoj branši?

Ovaj korak za mene je svakako bio ne samo profesionalni već i lični izazov, što me dodatno motiviše da pružim najbolje od sebe. Mi smo jedina privatna medicinska kompanija, koja funkcioniše kao korporacija, s profesionalnim menadžmentom, uspostavljenom korporativnom kulturom, uz principe i kriterijume poslovanja koji su doneti iz najboljih inostranih praksi. Takođe, plemenita misija koja se odnosi na unapređenje zdravlja nacije, dodatan mi je podstrek da karijeru gradim upravo u ovoj oblasti, a prethodni posao u uslužnoj delatnosti mi je doneo iskustvo iz sektora usluga, koje je u velikoj meri primenjivo i na MediGroup sistem.

CONTROLLING

Na 7. CFO & Controlling kongresu, koji je održan u aprilu ove godine, bili ste panelista na temu „Šta CEO očekuje od CFO-a i controllera?” Kakav je Vaš utisak o kongresu? Šta Vi kao generalni direktor očekujete od controllera?

Iskoristio bih ovu priliku da iznesem sve pohvale na račun organizatora kongresa i mogu da kažem da je ovo bio jedan od najbolje organizovanih kongresa na kojima sam do sada učestvovao. Dodatno bih pohvalio odabir tema, kao i gostiju kongresa, zbog čega ga i preporučujem kao najrelevantniji skup u domenu finansija i controllinga. Upravljanje rizicima je šansa koju ne treba propustiti, što se postiže pažljivim definisanjem ciljeva, planiranjem budućnosti i kontrolom postupanja spram dogovorenih ciljeva. Na kongresu smo mogli da se podsetimo važnosti holističkog pristupa poslovanju prilikom integracije organizacionih ciljeva i planova, kao i važnosti kvaliteta podataka za donosioce odluka. Važan zaključak je svakako da su controlleri partneri menadžera i da daju značajan doprinos održivom razvoju kompanije.

Controlling započinje od procesa strateškog planiranja. Kako izgleda proces strateškog planiranja u MediGroup-u, odnosno kako se kasnije povezuje s operativnim planiranjem i budžetiranjem?

Strateško planiranje kreće od vizije gde želimo da kompanija bude u narednih pet godina. Nakon što iznesemo viziju menadžmentu, započinjemo proces „bottom-up” budžetiranja, tj. planiranja. Verujem da je ovo kvalitetan pristup, imajući u vidu da se ownership nad budžetom svih učesnika tada najbolje realizuje. Kada je budžet završen, pratimo rezultate na dnevnom, mesečnom, kvartalnom, kao i na godišnjem nivou.

U misiji controllinga navedeno je: „Controlleri su biznis partneri menadžerima u ostvarivanju ciljeva.” Koliko Vam controlleri pomažu u donošenju odluka?

Sto odsto.

Ako biste controllera opisali kao automobil, kako bi on izgledao? Koji bi to bio model, koje bi bile njegove karakteristike?

Definitivno bi to bio futuristički automobil, s puno senzora, analitike i s „anti-crush” sistemom. To bi bio Tesla X-type.

Menadžeri imaju sve više podataka, a sve manje vremena na raspolaganju za donošenje odluka. Controlleri pomažu menadžerima da dobiju jasne, konkretne, koncizne izveštaje koji gađaju u suštinu. Šta bi Vi lično poručili controllerima? Kako treba da se ponašaju? Koje osobine treba da krase controllera?

Zadatak controllera jeste da se fokusiraju  upravo na to da iz mnogih informacija i podataka kojima raspolažu izvuku one suštinske, adekvatno ih analiziraju, a zatim ih relevantno prezentuju menadžmentu kako bi upotrebna vrednost tih podataka bila maksimalna. Za to je, naravno, potrebno da budu veoma analitični, precizni, ponekad i vrlo kreativni.

S obzirom na dinamičnost privrednog okruženja i neophodnost pravovremenih informacija u datom trenutku, rekao bih da je ključno to da budu još analitičniji, precizniji i kreativniji, a sve u cilju pružanja adekvatnih informacija, na bazi kojih menadžment može da donosi odluke i da bude uvek korak ispred konkurencije.

Controlleri imaju alat koji se zove „4-windows”. On je veoma sličan onome što rade doktori u medicini – anamneza, dijagnoza, terapija, ozdravljenje. Koliko vaši controlleri slede ovaj princip? Da li dobijate samo dijagnoze (zašto?) ili dobijate i terapije (kako dalje)?

Prvenstveno, controlleri moraju značajan deo svog vremena posvetiti otkrivanju uzroka, ali da ne zanemare budućnost i fokus na pitanje – „Kako ćemo dalje?”. Njihova uloga je da pravovremeno primete greške kako bi se posledice ispravile, ublažile i na kraju sprečile. Treba imati u vidu da se odluke koje donosi menadžment na osnovu dosadašnjih rezultata odnose na budućnost, dok prošlost nije moguće promeniti.

Moram da priznam da moj controlling tim gotovo uvek ima odgovor na svako pitanje „Zašto?”, dok, s druge strane, očekujem i ohrabrujem predloge alternativa i odgovore na pitanje „Kako dalje?”.

PRIVATNO

Vi ste gradili karijeru u internacionalnim kompanijama, od Italije i Rusije preko Južne Amerike do Bliskog istoka. Kakve su sličnosti, odnosno razlike u odnosu na Srbiju? Koji su principi menadžmenta svuda univerzalno primenljivi?

Duboko verujem da je zajednički imenitelj svih prostora upravo ljudski fundament, dakle, osnovne ljudske osobine – pouzdanost, kredibilitet, integritet, marljivost, pozitivan stav, empatija, želja za nadgradnjom. U suštini dobre implementacije u bilo koju novu sredinu nalaze se fundamentalne ljudske vrednosti koje se stiču vaspitanjem i odrastanjem. Čovek koji ima pravi set tih osobina biće uspešan na bilo kom meridijanu. Upravo zato smatram da je univerzalno primenjiv princip zapravo odnos prema ljudima oko mene koji se može uklopiti u bilo koju radnu sredinu, ali je različit metod, tj. način rada koji se primenjuje.

Dobar menadžer treba da poznaje biznis koji vodi, kao i opšte karakteristike delatnosti. Imajući u vidu da ste svoj radni vek proveli u različitim oblastima, koliko Vam je zdravstvo bilo blisko pre nego što ste postali generalni direktor?

Kako potičem iz medicinske porodice, posedovao sam određen nivo familijarnosti sa zdravstvom, koji kroz godine rada u MediGroup-u postaje sve veći.

Osnovne studije ste završili na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a postdiplomske na prestižnom fakultetu Bokoni u Italiji. Kao neko ko je prošao dva različita obrazovna sistema, možete li nam pojasniti sličnosti i razlike?

Elektrotehnički fakultet razvija strukturni način razmišljanja, širinu i dubinu razmišljanja, lakoću u analizi i sintezi problema i rešenja. Razvila se i loša navika da odlično radim noću. Osećaj posle ETF-a je da svašta znaš, ali da ipak ne možeš da sedneš u radnu stolicu i da radiš konkretne stvari od prvog dana. Posle Bokonija sam se osetio korisnim  prvog radnog dana, mogao sam da konkretno doprinosim timu. Metode učenja su potpuno različite, a svaka ima svoje prednosti. Preporučujem tu kombinaciju.

Gotovo da nema kontinenta na kome niste boravili tokom svoje karijere. Izdvojte nam neko mesto koje je na Vas ostavilo poseban utisak. A hrana?

Imam „trilemu”, ali ću ipak izdvojiti Milano, grad u kome sam živeo 10 godina. Znamo da je prepoznatljiv po modi i kulturi, ali mene je fascinirala energija svetske metropole i izuzetne ambicioznosti ljudi koji u njemu žive. Tu je i dobra hrana, kao i kvalitetan životni stil koji ovaj grad može da pruži.

Pored dosta odgovornog posla koji imate, uvek treba imati vremena i za privatne hobije. Koji su Vaši zanimljivi hobiji?

Tek u svojim 40-im otkrio sam u sebi ljubav prema muzici – počeo sam da učim da sviram bubnjeve i danas idem na časove. Uvek nađem vremena za fitnes, bez toga ne bih mogao da budem na 100 odsto ni u poslu. Naravno, ne izostaju ni male kućne proslave u društvu prijatelja, uz dobro vino i specijalitete.

Čuli smo za golmana Dejana Pešića, a šta od sporta preferira ovaj Dejan Pešić?

To su sigurno tenis i basket, koje sam nekada i trenirao, a sada na treninge vodim svoju decu.

Autor je Dejan Pešić, Generalni direktor MEDIGROUP.