Trikovi u Excelu 23. deo – Učinite da isečci kružnog grafikona budu lako čitljivi.
Nemojte da dozvolite da Vam se publika napreže da bi videla uske isečke kružnih grafikona. Premestite te isečke u novi grafikon.
PROBLEM KORISNIKA:
Svi ti sićušni isečci stvarno otežavaju razumevanje grafikona. Kao što možete da vidite, sve ispod 10% na Slici 1 samo pravi pometnju.
Slika 1.
REŠENJE:
Mora da postoji bolji način – i evo ga. Excel nudi dve vrste grafikona koji omogućavaju korisnicima da uzmu te male isečke grafikona i da ih prebace u sekundarni grafikon. Ipak, da bi ti mali isečci izgledali kako treba, uvek treba da planirate fino podešavanje postavki. Da biste počeli s podešavanjem, izaberite kružni grafikon. Zatim izaberite opcije Design pa Change Chart Type. Izaberite ikonicu Bar of Pie (Slika 2).
Slika 2.
Postavke su u početku uvek neodgovarajuće. One u sekundarni grafikon obično prebacuju poslednjih pet stavki. Ali ima i boljih mogućnosti. Da biste otkrili te mogućnosti, desnim tasterom miša izaberite sekundarni grafikon pa izaberite opciju Format. Prvi padajući meni nudi opcije Position, Value, Percentage Value i Custom. Kod opcije Custom možete da odaberete svaku stavku podataka i da odredite da li treba da se nalazi u prvom ili drugom grafikonu. Lakša mogućnost je da izaberete opciju Percentage Value. Sve što je ispod 10% premestite u sekundarni grafikon.
Slika 3.
Kao što je prikazano na Slici 3, podesite koje stavke treba da budu u sekundarnom grafikonu. Veličinu sekundarnog grafikona možete da kontrolišete. Ona počinje od 75% veličine kružnog grafikona. Ako su ti mali isečci nevažni, napravite manji grafikon. Međutim, ako je potrebno da vidite podatke tih manjih stavki, možete da idete i do 200% veličine kružnog grafikona.
Ti procenti su u odnosu prema prvom grafikonu (Slika 4).
Slika 4.
PAŽNJA:
Morao sam da izaberem pojedinačne oznake u dnu kolone i da izmenim veličinu samo tih oznaka kako bih sprečio preklapanje. Kako biste izabrali pojedinačne oznake, možete prvo da izaberete mišem jednu oznaku pri čemu će biti izabrane sve oznake, pa da drugim pritiskom na taster miša izaberete samo jednu. Zatim upotrebite taster desne strelice da pređete s jedne na drugu oznaku. Sekundarni grafikon prikazuje podatke svih malih isečaka (Slika 5).
Slika 5.
Autor
Excel genije!
13 Komentara
odlicno
Danas sam na poslu prvi put čula reč “izčartirati” – kreirati grafike. Kao misle da su pametniji :-). P.S. Super ste vi to “izčartirali”. Bravo
U računarskom (“kompjuterskom”) svetu veoma je teško naći izraze na srpskom jeziku. Na primer, SMS – da li neko zna šta je “usluga slanje kratke poruke” ?
Drugi primer je Pivot tabela. Ona se prevodi kao “izvedena tabela”. Brrrrrr, jako loše zvuči na srpskom…
Ukratko, teško je baviti se pisanjem stručnih tekstova na srpskom a da te svi razumeju.
Da se nadovežem na Bojana: svaka specijalizovana oblast ima svoju terminologiju. Ta terminologija je obično iz jezika iz kojeg je i oblast. Tako se u fudbalu i boksu koristi engleska, u većini borilačkih sportova japanska, mačevanju francuska a u medicini latinska terminologija.
Informatiku je “zapao” engleski. Bez namjere da vrijeđam bilo koga, “zaleđe” (ofsajd) mi nikako ne leži a ni “zaokretna tablica” ili “izvedena tabela” (prevodi za pivot tabelu). Osim toga, prevodioci stručne literature se nađu na pravoj muci kada treba da prevedu “buffer”, “default”, “stack overflow” i slične izraze.
Zamisli uputstvo koje ti kaže da odabereš “jahač”, svučeš “klizač” i otvoriš “mapu” koju kopiraš u “međuspremnik” te da ti se sve to prikaže kroz “sučelje”. Prevodi su hrvatski a prijateljica Hrvatica me molila za original na engleskom jer ništa ne razumije.
Ukratko: jezik informatike je engleski i mislim da je najbezbolnije usvojiti određene termine. Poslušajte informatičare i vjerovatno ćete čuti nešto poput: “Javlja mi stek overflou kad povučem kveri a kad rebutam javlja da mu je drajv diskonektovan, dok mu je, u stvari, stradao DNS”. Ovakvu rečenicu će – najvjerovatnije – razumjeti i informatičar iz Burundija ili sa Grenlanda.
Slažem se za neke pojmove, ali srpski je srpki. Nekada se bezpotrebno ubacuju strane reči. Evo još nekih primera:aplicirati, pozicija, studija fizibiliteta, fanovi, progres, džogirati, ofis, trening, milkšejk, bodibilder, kul, lajv, pripejd… Neke su OK ili zapravo i nisu, ali smo se mi navikli na njih, a neke druge i nove, kako stvari stoje, tek slede… Pozdrav
Slažem se za pojmove koje si nabrojala. Ja sam govorio o specifičnim teriminologijama koje su vezane za specifične oblasti. Pozdrav
Ok, hajde da prevodimo:
bodi-bilder = “graditelj tela”
džogirati = “lagano skakutanje”
pripejd = “avansno plaćanje”
Plašim se da ćemo uskoro imati “okolo pantaloni držač”
Бај, бај…
Kad vec govorimo o jezickoj problematici podstaknuti jednom, naizgled, sasvim drugom temom – zaista, mnogo stranih reci je u poslednje vreme zavladalo srpskim jezikom. Nas jezik doslovno ne stize da pronadje ziv, odgovarajuci prevod pojedinim stranim izrazima. Ukoliko bi se oni bukvalno prevodili na srpski, navika da ih cujemo na engleskom jeziku na primer, ucinila bi da nam taj prevod izgleda rogobatno. Neobicno je to sto i na pomenutom engleskom jeziku te reci znace upravo ono sto bi znacile i kod nas kada se prevedu. Da li onda Englezima, zvuce rogobatno? Mozda. Dakle radi se, rekao bih, o sticanju nekih losih navika u govoru, a ne o nepodesnosti naseg jezika za upotrebu u strucnoj terminologiji. Svakako da strucna terminologija ima svoje specificnosti koje se moraju postovati radi sporazumevanja u struci, ali upravo razvoj struke namece potrebu da se vremenom pronalaze odgovarajuce domace reci za strane izraze, koji, ruku na srce, zvuce jos rogobatnije od bukvalnih prevoda na srpski.
Dragane,
Ne bih da budem zakeralo, no moja preporuka je uvek “Radi onako kako drugima govoriš”. Ukratko, nije zgodno davati preporuke o upotrebi srpskog jezika na “ošišanoj latinici”
Ne moraš da koristiš ćirilicu, međutim postoje lepa slova š, ć, č, đ, ž. Zar ne?
Слажем се са препоруком “ради онако како другима говориш”, односно, покажи својим примером како сматраш да треба. Слажем се и у вези писма – дакле, имамо нашу, лепу, многострадалну ћирилицу, коју не треба препустити на милост и немилост туђинском технократском диктату. Најзад, слажем се и са тиме да не треба бити закерало, те загледајући дрвеће не уочити шуму:). Зато, мислим да је најважније ако смо се у добрим намерама разумели.
Међутим, оно што би могла бити већа замерка је што смо ушли у разговор о језику, терминологији и писму, а заборавили нешто што је основни ред: да се захвалимо Бојану на прилогу о коришћењу програма Excel. Зато се извињавам и користим прилику да то учиним сада, прилог је јасно презентован и биће од користи многима, хвала Бојане!
Đorđe,
hvala za Excel pohvale
Što se tiče srpskog jezika, slažem se sa tobom da ga treba čuvati no mislim da je to širi društveni problem – promena svesti.
Mislim da u Srbiji postoje dva načina razmišljanja – ili “vruće” ili “ledeno”. Ili si 100% “moderan” pa negiraš sve što ima veze sa Srbijom ili si “100% tradicionalista” pa negiraš sve što nema nije u duhu “pravoslavne, tradicionalne Srbije”. Ja volim da pomirim obe strane.
Obišao sam 40-ak zemalja sveta, imam 42 godine, dvoje dece, pristojan posao, govorim engleski, gradsko dete, bla, bla… Jednom rečju, trebao bi da predstavljam onaj moderniji deo Srbije.
Sa druge strane, svaki put kada se vratim iz inostranstva (upravo sam danas došao iz Švice :)) toliko budem srećan i ponosan šta sam u Srbiji. Objektivno, mi smo veoma siromašna zemlja, slabog ekonomskog standarda, često primitivna, narod je slabo obrazovan, veoma smo prepotentni, često nismo “pametni”, pomalo smo štrokavi, ulice su prljave… No, to je moja zemlja sa svim manama i ja jako volim. Ponosam sam što sam deo Srbije…sa svim manama.
Ta ljubav (sa Srbijom) je kao i sa ženom – voliš je svim manama i vrlinama
Zaključak: treba voleti svoju zemlju (Srbiju) a istovremeno biti otvoren i za sve što je dobro (“moderno”) za nju.
Btw, odosmo previše daleko od Excela
Одосмо далеко од Excela, тачно, али било ми је задовољство да прочитам, с тога, опет захваљујем.
Мада, ето проћаскали смо мало и на неки начин ипак све је ово повезано и нисмо погрешили ако смо се и језика мало дотакли. Како бисмо иначе “ексцелирали” осредњост (хајде да и ја предложим један нови термин, па ако прође, прошао је…шалим се наравно).
Много поздрава и успешан рад желим.