- Finansijski Snowboard - http://www.mcb.rs/blog -

U KORAK SA HR PROMENAMA – Svetlana Mirković Borčić (HR & CORPORATE COMMUNICATIONS DIRECTOR), PHOENIX PHARMA

Mi živimo u eksponencijalnim vremenima: deset najtraženijih poslova u 2015. godini, nisu ni postojali u 2005. Šta to zapravo znači? Da mi spremamo mlade ljude za poslove koji još ne postoje, koristeći tehnologije koje još nisu izmišljene, da bi rešavali probleme za koje još ni ne znamo da su problemi. Istraživanja kažu da će oni koji se školuju danas, promeniti 10-14 poslova do svoje 38.godine. Svaki četvrti zaposleni danas radi za kompaniju manje od godinu dana. Jedan od dva zaposlena radi kraće od pet godina.

Ovo je trenutak u kome se menadžeri i lideri suočavaju sa izazovom bez presedana: pet generacija trenutno radi rame uz rame. Počev od “Tradicionalaca” (rođenih pre 1945.), preko “Baby boomersa”, “Gen X”, “Millenialsa” do takozvane “iGen” generacije (rođenih posle 1995.).

Svaka generacija ima svoj vrednosni sistem, svoj način komunikacije i svoje prioritete. “Tradicionalci” su odrastali pod uticajem godina Velike Depresije i II Svetskog rata. Oni poštuju autoritete, imaju izuzetnu radnu etiku i jasno razdvajanje posla i porodice.

“Baby boomers” (1946.-1960.), “Woodstock generacija”. Rasli pod velikim uticajem rata u Vijetnamu, šezdesetih godina, u vreme velikih društvenih promena nakon II Svetskog rata. Definišu sebe kroz karijeru i profesiju, nezavisni su, u stalnom su sukobu s autoritetima i društvenim normama..

“Generacija X” (rođeni pre 1980.), “cinična generacija”. Velikim delom proizvod razvedenih roditelja koji su proživeli fazu “oslobođenja” tokom šezdesetih. Oni su zato jako orijentisani na porodicu, kritični su prema svemu, fleksibilni su i društveno odgovorni.

“Millenials” (1981-1995.) Odrasli pod velikim uticajem tehnologije. Veoma socijalizovani, tehnološki pismeni, društveno odgovorni. Traže direktnu povratnu informaciju, na radnom mestu dobro reaguju na coaching i mentoring. Mnogo im je važnije da posao bude prilagođen njihovim potrebama nego da budu dobro plaćeni.

“Generacija Z” (iGen, Linksters). Rođeni posle 1995. Pod potpunim uticajem sveta zatrpanog medijima. Zavisnici od tehnologije, tolerantni na različite životne stilove, sposobni za samomotivaciju i nezavisno učenje. Komuniciraju putem vizuelne stimulacije, razmišljaju u emotikonima, snapchatu i 140 karaktera na twitteru, a opseg pažnje im je 8 sekundi.

Osim razlike u sagledavanju sveta iz rakursa različitih generacija, zajedno s nama menjaju se i trendovi u društvu. Pre svega, zahvaljujući boljoj zdravstvenoj zaštiti, ljudi danas žive znatno duže, pa je samim tim i radni vek duži (što se vidi i po odlukama država da sistemski produžuju granicu za odlazak u penziju). Dve najstarije generacije (“tradicionalci” i “baby boomers”) nisu u finansijskoj poziciji da mogu da odu u penziju, a osim toga, oni i žele da rade duže jer su posao i karijera ono što ih je definisalo tokom života. Zastrašujuća statistika na svetskom nivou pokazuje da “baby boomers” takođe finansijski pomažu svoju “millenials” decu do njihovih tridesetih godina i kasnije (očigledno, nije to samo balkanski specijalitet). Uz sve to, razvoj tehnologija i komunikacionih medija doveo je do toga da se granice među generacijama zamagle i preklope, pa tako oni stariji usvajaju nova ponašanja koja pripadaju mlađima, osvajajući teritorije namenjene onima koji dolaze.

Sve to dovodi do suočavanja menadžera i lidera sa surovom realnošću: oni koji nisu u stanju da razumeju, komuniciraju, obuče i zadrže pripadnike ovih različitih generacija ne mogu da očekuju da će oni i njihove kompanije opstati u ovom svetu koji se neprekidno menja. Te veštine, koje moraju da se nauče jer ne dolaze prirodno, postaju kritične za njihov uspeh, bez obzira o kojoj industriji se radi: tehnologijama, farmaceutskoj, finansijama ili maloprodaji.

Uloga HR-a u ovoj intergeneracijskoj menadžerskoj slagalici je podjednako osetljiva koliko i ključna. Da li će multigeneracijsko okruženje biti zadovoljno i produktivno ili puno izazova i stresa, u velikoj meri zavisi od veština i sposobnosti HR-a. Kako se odnositi prema zaposlenima iz različitih starosnih grupa? Kako motivisati nekoga ko je mnogo mlađi ili mnogo stariji od menadžera? I, konačno: kako ohrabriti zaposlene iz različitih generacija da dele znanja i iskustva?

Pre svega, razumevajući različite radne stilove i motivaciju. “Tradicionalci” i “baby boomers” su naviknuti na direktivno rukovođenje, jednosmerne instrukcije, dok “millenials” i “gen X” traže specifična uputstva i jasne, ali veoma kratke instrukcije. Moraju se uzeti u obzir i vrednosti različitih generacija: “boomers” vrednuju timski rad, saradnju, dok “gen X” najviše vole samostalno odlučivanje i delanje. “Millenials” obično traže fleksibilno radno vreme, neobavezno odevanje i posao koji odgovara njihovim očekivanjima. “Baby boomers” i “gen X” nisu toliko zainteresovani za “uzbudljiv posao”, već ih mnogo više interesuju benefiti, profesionalizam i biznis standardi. “Millenials” se veoma brzo prilagođavaju novim tehnologijama i lako ih usvajaju, “googlajući” izlaz iz raznih problematičnih situacija, ali ne mogu baš da se pohvale produktivnošću i radnom etikom u tradicionalnom smislu. S druge strane, “boomers” i “gen X” su veoma produktivni, ali nisu previše voljni da prrihvataju promene.

I upravo kod teme promena može da se nađe najvažniji ključ saradnje različitih generacija. Stariji, sa svojom radnom etikom, tradicionalnim vrednostima i iskustvom mogu da budu idealni mentori mlađima. Mladi znaju da njihovi nadređeni poznaju kompanije, pravila, procese, da imaju sve potrebne kontakte, da su uspostavili profesionalne odnose i usvojili veštine koje su od neobične važnosti za dugoročni uspeh na radnom mestu. Zauzvrat, mladi mogu s njima da podele svoje veštine u korišćenju novih tehnologija, koje mogu da ubrzaju i olakšaju rad. Naravno, neophodni preduslov za to je formiranje odnosa poverenja, poštovanja i međusobnog uvažavanja, a koje je osnova svake kvalitetne saradnje.

Svaka generacija ima zajedničke osobine i lekcije koje mogu da nauče jedni od drugih:

Iako postoje nebrojene razlike među različitim generacijama u poslovnom svetu, svi smo ujedinjeni pod istim ciljem, a to je da budemo uspešni u onome što radimo. Možda nam prija različito okruženje ili cenimo drugačije benefite, ali, konačno, svi radimo sa željom da pronađemo ravnotežu i ispunjenje u svom profesionalnom životu. Uprkos svim razlikama i svim predrasudama koje gajimo jedni prema drugima, mi možemo da se slažemo. I to je jedini put napretka pojedinca, tima, organizacije, društva i civilizacije.

Tekst je preuzet iz Controlling magazina #10. Ceo magazin možete pročitati na ovom linku.