Tehnologija pravi promene, a ne dobar menadžment?!
a
Gordon Mur, biznismen i koosnivač Intela, rekao je da će snaga silikonskih čipova se udvostručiti svakih 18 meseci. S druge strane, Piter Draker, menadžment konsultant, rekao je o umetnosti upravljanju ljudima da u budućnosti nećemo uzgajati novu rasu Supermena, već ćemo morati da vodimo organizacije sa ljudima kakvi jesu. Zajedno, ove dve izjave daju sliku, ali i razliku u vezi sa tehnološkim napretkom. Progres dolazi, ali progres koji pokušavamo da postignemo menjanjem ljudske prirode, nije progres uopšte.
Jer, ljudska priroda se ne menja, umetnost i nauka upravljanja ljudima takođe. Ovo ne znači da bi današnji menadžeri trebalo da rade isto stvari koje su radili pre 100 godina. Kada se svrha, procesi i tehnologija u poslu promene, moramo da napravimo i promenu u načinu upravljanja. Ali, ove promene bi trebalo da budu taktika menadžmenta, a ne njihova osnovna funkcija.
Menadžerska efikasnot danas je, kao što je i nekada bila, svedena na tri osnovna zadatka: fokusiranje organizacije na specifične ciljeve i misije, organizacija posla koji je ujedno produktivan i pogodan za ljudstvo i preuzimanje odgovornosti za društvene uticaje organizacije.
Ova lista niej nova. Stara je, a ovi zadaci su testirani vremenom i iskustvom kroz razne oblike socijalnih i tehnoloških nemira.
a
a
Ako su to zadaci, onda su ovo konkretne akcije:
a
– Usmeriti sav rad organizacije ka snažnoj produktivnosti. Nije dovoljno uraditi nešto što je tradicionalno, ili “pametno”, ili bezbedno. Sa strane zaposlenih, to znači davanje zadataka ljudima u skladu sa njihovom snagom, što uvećava energiju kojom će doći do produktivnosti i minimalizuje sve ono na čemu mora doći do sanacije. To znači, davanje zadataka u odnosu na osobenosti zaposlenog, uključujući i način na koji izgleda ili se oseća, kakve su mu sposobnosti i motivacija, kao i njegove sopstvene vrednosti i identiteta.
– Za svaki proizvod, uslugu, program ili politiku u vašoj organizaciji pitajte se da li ovo služi našem cilju i misiju? Bez obzira na vrstu organizacije, cilj je uvek društvene prirode – preduzeća postoje da bi stvorila kupce, neprofitne organizacije da bi menjale život, vlade da efikasno izražavaju zajedničku volju i viziju.
– Osigurajte da organizacini problemi ne postanu i društveni problemi. Društveni uticaju nisu problem samo kada su svi drugi troškovi uzeti u obzir. Postojanje svake organizacije zavisi od njenog postojanja izvan svojih zidova. Kada organizacioni problemi izaću u spoljni svet, svaka organizacija na kraju pati.
a
Kada upravljanje prestane da bude jurnjava i umesto toga prihvati svoje osnovne zadatke, ona će doći na kraju do nekih veoma značajnih pitanja: kada je misija organizacija postala staromodna i šta bi trebalo da se uradi? Usled porasta veštačke intelignecije gde je vrednost u ljudskom radu? I u bolesnom društvu, kakva je uloga zdravog poslovanja?
Ovo su više nego samo pitanja o profitu ili produktivnosti. Ovo su takođe pitanja zajednice, morala i smisla ljudskog života. I baš zato pripadaju upravljanju, menadžmentu, kao savršenoj društvenoj funkciji.
a
a
Izvor: Nova energija
Autor
Gost
1 Komentar
Mislim da treba da se fokusiramo na recenicu: “Progres dolazi, ali progres koji pokušavamo da postignemo menjanjem ljudske prirode, nije progres uopšte.” Kao i da “ćemo morati da vodimo organizacije sa ljudima kakvi jesu” i rekla bih da iskoristimo sve njihove razlicitosti, kao i slicnosti za vecu produktivnost. Ljudi se nisu mnogo promenili, da jesu ne bismo razumevali, na primer, anticke filozofe i ne bismo njihova saznanja mogli da primenimo na realnost, a njihova saznanja su itekako primenjiva. Ili, koliko puta kazemo da je u nasoj sadasnjosti “ziv” i primenjljiv Nusic. Covek se najsporije menja, najvece promene donosi tehnologija, a covek se njoj, u izvesnoj meri, prilagodjava, s tim da prilagodba ne bi trebalo da promeni sustinu coveka. Zato drasticna promena ne bi bila progres, kako razumevam da kaze autor teksta. Tekst pohvaljujem, mada bi naslov mogao da bude primereniji sadrzini.