Tehnika za davanje informacija – Johari Window

„Svima nama su potrebi ljudi koji će nam dati povratnu informaciju. Tako se razvijamo“ – Bill Gates

Povratna informacija kao razvojni alat

• Namenjen je poboljšanju performansi
• Namenjen je rastu i razvoju
• Fokusiran na ponašanje
• Konkretan i potkrepljen detaljima
• Usmeren ka rešenju i fokusiran na budućnost

Povratna informacija u poslovnom kontekstu

U  poslovnom kontekstu razlikujemo pet različitih  načina  davanja  feedback-a  koji  su  u  opštoj upotrebi. Ovde su izložene, počevši od A-najmanje korisne, do E-najproduktivnije i jedine od pet koja promoviše učenja, rast i razvoj.

1. „Vi ste beskorisni.”
2. „Ovaj izveštaj je beskoristan.”
3. „Ovaj izveštaj je bio jasan i sažet, ali izgled i  izlaganje su bili preniskog kvaliteta za ciljanu grupu.“
4. „Šta mislite o izveštaju?
5. „Koja je osnovna namera Vašeg izveštaja?”, „Šta  mislite, u kojoj  se  meri  to  postiže  ovim  izveštajem?“, „Koje tačke  po  Vašem  mišljenju  treba naglasiti?“, „Ko je po Vama ciljna grupa?” itd.

Zašto oblik feedback-a opisan u primeru E dramatično ubrzava učenje i poboljšava efikasnost?

Kako bi odgovorio na menadžerova pitanja u primeru E, zaposleni je prisiljen da se uključi.  On  mora  dobro  da razmisli  pre  nego  što  iznese  odgovor.  Dakle, OSVESTIĆE  ono  što  mu  možda  do  tada  nije  bilo  najjasnije  ili  čega  možda  nije  bio svestan. Kada osvestimo svoj jake strane kao i svoje mane dolazimo u situaciju da lakše procenjujemo sopstveni rad i time se više oslanjamo na sopstvene snage. Na taj način dolazimo  u  situaciju  da  preuzmemo  više  ODGOVORNOSTI.

Johari Window

Joseph Luft i Harrington Ingham su 50tih godina prošlog veka kreirali model za mapiranje svesnosti opisujući sebe i pitajući prijatelje i kolege da nas opišu.

Na ovaj način dobijamo četiri polja:

1. Javno Ja. Predstavlja ono što mi znamo o sebi i što je istovremeno poznato drugima. Ovo je otvoreni, javni deo naše ličnosti.
2. Slepa mrlja je ono što ne znamo o sebi, a ostalima je poznato. Ovo mogu biti jednostavne stvari, ali mogu uključivati i dubinsku strukturu.
3. Privatno Ja. Šta osoba zna o sebi, a nepoznato je drugima. To je deo našeg unutrašnjeg, privatnog života.
4. Nesvesno. U ovom delu su informacije koje su nepoznate nama, ali su takođe nepoznanica i za druge. To je dublji, nesvesni deo naše ličnosti.

Najviše razumevanja pri komunikaciji sa drugima je u A prozoru. Pitanje koje se nameće je kako da uvećamo svoj A prozori, svoje Javno Ja?

Razvoj osobe, pa samim tim i komunikacije, je najlakši ako se prozor A uvećava, a istovremeno se smanjuju prozori B i C  na sledeći način:

B. Slepa mrlja se smanjuje sa feedbackom

C. Privatno Ja  se smanjuje sa samo-otkrivanjem odnosno otvorenošću