Tajne uspešnih brendova

Tajne uspešnih brendova

TAJNE USPEŠNIH BRENDOVA

 

Suština brenda

 

Apple je odličan primer za ilustraciju značaja definisanja suštine brenda. Od nje sve počinje, i sa njom se sve završava. Bez nje se ništa ne može uraditi.

 

Suština brenda treba da bude uhvaćena tako da omogućava  emotivno povezivanje sa potrošačem i ostvarivanje dugotrajnih utisaka. Najčešće se sumira u par reči, u jednostavnoj izjavi koja definiše kvalitet, karakter i jedinstvenost brenda. Ona karakteriše ono što želimo da potrošač misli o nama, što želimo da stoji u njihovoj glavi i srcu. Suština brenda obuhvata glavne kompetencije brenda, njegove prednosti i osnovne vrednosti. Ona je srce i duša vašeg brenda. Bez njenog definisanja nema brenda.

 

apple-logo1

 

Suština brenda treba da bude posmatrana iz perspektive dugoročnog pozicioniranja brenda. Ona se reflektuje i kroz kvalitet proizvoda, kroz njegovu evoluciju, kroz to kako se proizvod oglašava, kakvu komunikaciju ostvaruje, kakvu vrstu brige i pažnje dobijaju kupci… Ona je jedinstveni zajednički imenitelj koji povezuje svaki kontakt koji brend ostvaruje sa potrošačem. Ona specifično boji i obeležava atmosferu koja vlada pri svakom dodiru sa brendom.

Na primer, Hallmark suštinu svog brenda sumira kroz dve reči „Enriching lives (Obogaćivanje života)“, i te dve reči predstavljaju osnovu za sve što Hallmark radi, od dizajniranja čestitki, razvoja proizvoda, preko usluživanja kupaca, merchandising-a u prodavnici, komunikacije i oglašavanja pa do stvaranja pozitivne radne atmosfere za svoje zaposlene. Suština Hallmark brenda prožima svaki aspekt kompanije i njenog poslovanja. I nastavlja da služi brend ne smanjenim žarom i inspiracijom. Veoma lep primer transponovanja suštine brenda u komunikaciju brenda, je i slogan koji Hallmark koristi: „When you care enough to send the very best“ („Kada brinete toliko da želite da pošaljete samo najbolje“)

I Harley-Davidson je uspeo da fenomenalno definiše svoj brend i da stvori žestoko odane i posvećene sledbenike koji su vrlo emotivno povezani sa brendom. Harley-Davidson imidž ne reflektuje samo kvalitet i dizajn motora. Pre svega, Harley je poznat kao brend koji kao svoje najveće vrednosti ističe  nepoštovanje stereotipa, neobuzdanost i nezavisnost.  I upravo zbog toga kupci veruju da Harley motor daje snažnu i moćnu izjavu o tome da oni žive svoj život po svojim pravilima. I ko bi mogao tome odoleti?

 

Harley Davidson

 

 

Izazovi: Redefinisanje brenda

Brendovi se poslednjih godina suočavaju sa izazovima kao nikada do sada. U „nanosekund kulturi“ društvenih mreža, sve zahtevnijih potrošača, uticajnih maloprodajnih lanaca i hyper konkurencije, strategija komunikacije zahteva novi način razmišljanja. Brend lojalnost se danas jako teško pridobija, a veoma lako gubi. I konkurencija takođe igra pametno, postaje sve agresivnija, veoma brzo se prilagodjava promenama i menja pravila igre.

I sama definicija brenda je veoma evoluirala u nekoliko poslednjih godina. Brend je ranije bio nešto drugo. Bio je logo i dizajn, ukrasni papir za pakovanje. Danas se time definiše samo njegovo postojanje. A za uspešan brend je potrebno nešto mnogo više.  Jer kao što kaubojske čizme i šešir ne čine kauboja, tako ni samo dizajnersko čeprkanje po površini nije dovoljno da se napravi brend. Ako nikada niste čuli za neki brend, ili ako pak nikada ne biste izabrali neki brend, ili ako ne biste preporučili neki brend, onda taj brend i ne postoji, ili barem ne za vas.

Danas bi brend mogao da se definiše kao set očekivanja, iskustava, osećanja, priča i odnosa, koji su, kada se sakupe zajedno, odgovorni za odluku potrošača da odabere jedan proizvod ili uslugu umesto drugog. Ukoliko potrošač ne želi da plati premijum cenu za neki brend, ukoliko ne želi da ga kupi, ili da proširi priču o njemu, onda nema  ni vrednosti brenda za tog potrošača. Jer brend nije ono što proizvođač misli o njemu, brend je ono što kupac misli o njemu. Brendovi u stvari stanuju u glavama i srcima potrošača.

 

Kako danas izgraditi brend i napraviti mu vrednost?

Ekstremno vreme zahteva ekstremne mere i promenu načina razmišljanja.

Ukoliko vam je ambicija da budete samo dovoljno dobri, počnite da ispravljate svoje nedostatke.

Ali ukoliko pak želite da budete izvanredni, vanserijski i nedostižni za konkurenciju, zaboravite na svoje slabosti i fokusirajte se na razvoj svojih prednosti. Kao Apple.

 

Apple proizvodi imaju sumanuto visoke cene, i uprkos tome što nisu savršeni, isto tako sumanuto se i prodaju.  Lista mana koje bi se mogle pripisati Apple proizvodima,  kao i gomila ograničenja koje nameću nisu uopšte zanemarljivi.  Međutim,  sa druge strane,  Apple proizvodi imaju za konkurenciju nedostižne neke druge karakteristike. One su bile dovoljne da se napravi dar-mar na tržištu kao i u poimanju potreba potrošača. I one su Apple-u obezbedile armiju nezamislivo lojalnih potrošača, čija odanost i oduševljenje dosežu nivo sledbenika kulta.

 

ipad-price

 

Pitajte marketing i advertajzinjg stručnjake širom sveta u čemu je tajna Apple uspeha, i odgovor će uvek biti isti:  „It’s all about the brand!“. Uspeh Apple -a malo duguje inovativnim proizvodima kao što su iPad ili iPod. Ključ njihovog uspeha je brend koji su stvorili. Bez savršenog marketinga, Apple bi bio mrtav.

Nije slučajnost što je tokom  ’80-ih i ’90-ih, izvršni marketing direktor i CEO Apple -a bio bivši CEO Pepsija, John Sculley. Upravo on je, uz vizije i energiju Steve Jobsa, zaslužan za tektonski poremećaj u poimanju marketinga personalnih računara, koji je nastao primenom marketing strategija koje je koristio u ratu sa Coca-Colom. Sculley je promovisao  Apple kao lud, desetostruko povećavajući budžete za oglašavanje.  Ovakva  strategija je  pretvorila Apple u najveću kompjutersku kompaniju današnjice. “Ljudi govore o tehnologiji, ali Apple je u stvari marketing kompanija“, rekao je Sculley u svom intervjuu Gardian-u.

 

Iphone

 

Dakle, Apple je kompanija koja je razmišljala drugačije, i upravo zbog toga je uspela. Inovativni način razmišljanja se ogledao u svemu što je Apple radio.

A početak svega, neophodni preduslov za uspeh,  je bilo precizno definisanje suštine Apple brenda. Kao postavljanje temelja. Suština brenda je njegova osnovna priroda, ono što može da uspostavi pozitivne, snažne konekcije sa svima koje brend dodirne. Ona gradi odnos sa potrošačima, ona motiviše i inspiriše kontinuiranu posvećenost i lojalnost brendu.

Apple je bio među prvim kompanijama koje su shvatile značaj preciznog definisanja suštine brenda. Znali su da je neophodno da svima nedvosmisleno objasne šta je Apple i šta pokreće Apple, da bi postavili scenu za uvođenje „raspamećujućih proizvoda“ (kako oni vole da ih nazivaju) koje će krenuti da uvode na tržište. Trebalo je prvo sublimirati šta je to što Apple čini jedinstvenim i drugačijim a da je relevantno u životima potrošača, da ima nekog smisla za njih. I kako su sve genijalne ideje na oko jednostavne, izgleda kao da taj zadatak nije bio previše težak. To je strast za kreativnošću, inovacijom, dizajnom i jednostavnošću. To je suština Apple kao brenda. Tako su postavljeni temelji.

 

ThinkDifferent_HeadinAss

 

Teži deo je predstavljalo dosledno izražavanje i transponovanje ovih vrednosti kroz sve što Apple radi, kroz njegove proizvode, prodavnice, komunikaciju… Bukvalno sve je trebalo da isijava taj „Apple način“  razmišljanja. Apple nije kompanija koja prati druge niti poštuje pravila. Apple stvara nova pravila i menja igru.

I tako je rođen kultni slogan „ Think different“ koji je precizno i dosledno  prenosio suštinu Apple kao brenda kroz komunikaciju. Ostalo je istorija….]]>

 

 

<![CDATA[Da li ste spremni da date 700€ za parče ekrana?
“NE, to je suludo.”

A, da li ste spremni da date 700€ za IPAD?
“E, pa to je već nešto drugo… to je APPLE”

Pročitajte priču kako se stvaraju čarobni brendovi…

 

 

Autor teksta je Daniela Laketić.

Autor

Daniela  Laketic


12 Komentara

  1. 07.03.2011 u 12:54|Permalink

    […] Tajne uspešnih brendova (pogledaj kako to radi Apple) […]

  2. Tatijana Stošić :
    10.03.2011 u 19:33|Permalink

    Ceo brend Apple se zasniva na inovativnosti, kreativnosti, dizajnu, marketingu , baš kako je autorka opisala.
    Šta mislite kako Apple razvija kreativnost kod svojih zaposlenih? Šta mislite? E, pa jedan od njihovih kreativnih i očigledno plodonosnih načina je da niko od zaposlenih nema rezervisano parking mesto. Moraju svakog jutra da se kreativno snalaze da se parkiraju. Eh, ta Amerika! I to je za njih kreativno!
    Da ih pozovemo u Beograd? Ovde smo svi potencijalni Apple-ovci!
    Samo, nikako da stvorimo neki Apple…

    • Daniela Laketić :
      14.03.2011 u 14:45|Permalink

      Tacno je da Apple insistira na kreativnosti “über alles”, te verovatno to i zloupotrebljava ponekad :). Za Apple nije lako raditi, osim ukoliko ne zelite da budete deo tima koji menja svet i posedujete  fanatizam i perfekcionizam Steve Jobsa. A sto se tice nase pameti, slazem se Tijana da smo mi na ovom nasem brdovitom Balkanu izuzetno nadareni i inteligenti, obzirom da su se nedace koje smo mi vekovima preturali preko glave jedino pamecu mogle savladati. Ali ono sto nama ocajno nedostaje, po mom misljenju je konstruktivno resavanje problema. Mi smo na zalost i dalje nepopravljivo destruktivni i nedisciplinovani, ali to je vec pitanje koje prevazilazi okvire ovog naseg foruma :)

  3. 06.05.2011 u 12:22|Permalink

    Sjajan tekst koji prosto mami na reakcije 😉 !  Eh, pa lepo je receno u  jednoj od prvih marketinskih lekcija da ‘ne postoji racionalan potrosac’, a posle je istrazivanje emocionalne inteligencije potvrdilo da na donosenje odluka kod ljudi mnogo veci uticaj ima limbicki sistem (inace zaduzen za emocije) od neokorteksa (u cijem je resoru racionalno ponasanje). I popred toga sto to znamo, ne prestaje da fascinira i intrigira svaka nova prica o uspehu nekog brenda. To iz razloga sto i pored i nespornih i naucnih i iskustvenih saznanja, i velikih ulozenih novcanih i drugih sredstava, kreiranje uspesnog brenda uopste nije lako. Svakodnevno se na trziste plasira mnogo novih proizvoda od kojih samo zaista mali broj prezivi. Da li mozete da se setite nekon novog uspesnog brenda u oblasti alkoholnih ili bezalkoholnih pica koji se pojavio u poslednjih nekoliko godina i preziveo do danas?

    • Daniela :
      07.05.2011 u 20:55|Permalink

      Apsolutno tačno. Užasno je teško napraviti uspešan i vredan brend. A pogotovu danas u eri digitalnih medija i društvenih mreža, kada je sudbina brendova sve više u rukama potrošača, koji očas posla mogu pokrenuti lavinu negativnog publiciteta ukoliko njihova očekivanja nisu ispunjena.

  4. 29.08.2011 u 04:46|Permalink

    […] i šta je to što može da bude The Next Big Thing, jer oni naprosto ne znaju šta žele. U tekstu (Tajne Uspešnih Brendova) možete pročitati više o […]

  5. 19.11.2011 u 14:27|Permalink

    Apple je kompanija koja samo prividno “razmislja” drugacije, a celokupan koncept poslovanja, proverenim metodama, zasniva na zakonskom i ekonomskom monopolizmu kao najsigurnijem resenju za trajno prisustvo na globalnom trzistu.

    Think different (and obey).

  6. 06.02.2012 u 10:55|Permalink

    […] nekoliko mojih “ozbiljnijih” tekstova (marketing istraživanje, kreiranje brenda, trendovi u 2012, digitalni marketing…) evo i teksta koji će vas malo opustiti. Odnosno, ne […]

  7. 23.03.2012 u 17:24|Permalink

    Članak je super.

    Želio bi nadodati da rečenica: MISLI DRUGAČIJE … u današnje vrijeme vrijedi za velike igrače a za male je to kobno jer naiđu na veliko odbijanje iako je to možda jako korisno.

    Lako mi je progurat nešto novo kad imam izgrađen brend … ali dok postavimo brend na noge u današnje vrijeme mnogo nam kompromisa treba.

    rezime: AKO SMO JOŠ MALI, I AKO FURAMO BITI DRUGAČIJI NAVLAČIMO NA SEBE VIŠE NEGATIVNE KRITIKE NEGO POZITIVNE.

    Znam masu ljudi koji su počeli biti drugačiji pa doživili totalno izopćenje iz potrošačke zajednice jer nisu imali izgrađen brend na nekoj temeljnoj osonovi.

    • Nenad :
      17.07.2012 u 22:59|Permalink

      Misli drugacije, ali pre svega budi SVOJ. Ako je proizvod ono u sta verujes da jeste i da moze biti, onda mu dodaj tu diferencijalnu vrednost tako sto ces se razlikovati. Bitno je verovati u pricu koju plasiras i gradis, mislim da se onda brzo smanji taj jaz izmedju tzv. velikih i malih igraca. Treba biti realan, gadjati lidera na vrhu piramide s prve stepenice je krupan zalogaj… ali to ne znaci da se ne smes lagano penjati na stepenike! Nije stvar u brzini (jeste, gledano iz finansijskog i troskovnog smisla), vec u ostvarenju cilja! Vrhunski sportisti godinama vezbaju RAZLICITIM metodama od drugih, da bi stali na pobednicki tron. Sumnjas da i oni nisu nailazili na kritike trenera, drustva, roditelja? Bude tu svega, verovanje u krajnji ishod i postizanje cilja uz predanost, posvecenost i sjajnu viziju, stvara brendove poput Jobsovog.

  8. 04.02.2013 u 09:27|Permalink

    […] TAJNE USPEŠNIH BRENDOVA […]

Napiši komentar

Newsletter pretplata

Najviše komentara Najnoviji komentari
Autori Tagovi
  • Aleksandar Duković (4)
  • Aleksandar Nedeljković (1)
  • Aleksandar Nešić (1)
  • Aleksandar Pejčić (1)
  • Aleksandar Predić (2)
  • Aleksandar Teofilović (3)
  • Aleksandra Dutina (2)
  • Aleksandra Janković (1)
  • Aleksandra Paunić (1)
  • Aleksandra Đorđević (2)
  • Almir A. Budalica (19)
  • Ana Petonjić (1)
  • Ana Petrović (1)
  • Andreas Graf (1)
  • Andrej Beslać (1)
  • Andrej Kuku (1)
  • Andrija Pavlović (2)
  • Anja Atanasijević (1)
  • Anja Dadasović (1)
  • Biljana Dimitrijević (1)
  • Biljana Dukovic (1)
  • Biljana Masić (6)
  • Bjarte Bogsnes (1)
  • Bogdan Kravić (1)
  • Bojan Grahovac (1)
  • Bojan Pavlović (1)
  • Bojan Radoš (2)
  • Bojan Radun (1)
  • Bojan Šćepanović (306)
  • Bojana Pejčić (26)
  • Bojana Radović (1)
  • Bojana Vesić Anić (1)
  • Bojana Vesić Antić (1)
  • Branislav Lončar (3)
  • Branislav Vujović (1)
  • Branislav Zobenica (1)
  • Cmilja Tucaković (1)
  • Dalibor Pajić (1)
  • Daniela Laketic (31)
  • Danijela Medić (1)
  • Danijela Popović (1)
  • Danijela Resimić (1)
  • Danijela Tuco (1)
  • Darko Bjelić (2)
  • Darko Samardžija (1)
  • Darko Vlajkovic (27)
  • David Momčilović (1)
  • Davor Sakač (1)
  • Dejan Marković (1)
  • Dejan Đorđević (1)
  • Dejana Manić Kavgić (2)
  • Denis Trbović (3)
  • Desa Ćuk (1)
  • Dimitrije Stojanović (1)
  • Vojislav Marjanović (3)
  • Dragan Radosavljević (2)
  • Dragan Ranisavljević (1)
  • Dragan Vještica (3)
  • Dragana Gondžo (1)
  • Dragana Guzina (1)
  • Dragana Lukić (1)
  • Dragana Nerandžić (1)
  • Dragana Ovčarov (1)
  • Dragana Stojanović (2)
  • Dragana Đorđević (1)
  • Draško Marković (1)
  • Dražan Planinić (1)
  • Dušan Krejaković (1)
  • Excel genije! (151)
  • Fabrizio Renzi (1)
  • Goran Petrović (1)
  • Goran Popović (4)
  • Goran Slijepčević (1)
  • Goran Vasić (1)
  • Goran Vujasinović (1)
  • Gorana Golubovic Vuksanovic (1)
  • Goranka Radojčić (2)
  • Gordana Jankov (1)
  • Gostujuci autor (514)
  • Ilija Vujović (1)
  • Irina Zdravković (2)
  • Istok Pavlović (1)
  • Ivan Anđelković (1)
  • Ivan Bešker (1)
  • Ivan Ćirković (1)
  • Ivan Dačković (1)
  • Ivan Kostadinović (1)
  • Ivan Veselinović (3)
  • Ivan Đurić (1)
  • Ivana Dagović (1)
  • Ivana Jevtić (1)
  • Ivana Milić (1)
  • Ivana Popović (1)
  • Ivana Savović (1)
  • Ivana Višnjić (3)
  • Ivana Vlahović (1)
  • Jasenka Stekić (1)
  • Jelena Jovanović (1)
  • Jelena Lečić Mirčetić (1)
  • Jelena Radovanac (1)
  • Jelena Ristić (1)
  • Jelena Stojmenović (1)
  • Jelena Vučković (1)
  • Jovan Gligorijević (1)
  • Jovan Krstić (1)
  • Jovana Kondić (2)
  • Jovana Stanojčić (1)
  • Jovo Stokić (2)
  • Katarina Ćevriz (2)
  • Kristina Bojović (1)
  • Ksenija Karić (1)
  • Lazar Džamić (1)
  • Leo Pandžić (2)
  • Lidija Latinović (1)
  • Ljubomir Skupek (1)
  • Lucija Vesić (1)
  • Maja Mrkalj (1)
  • Maja Nikčević Rmandić (1)
  • Maja Petrović (1)
  • Maja Šobot (1)
  • Maja Verlašević (1)
  • Maja Zikic (1)
  • Mari Glavonjić (2)
  • Marija Đurović (1)
  • Marija Kostić (1)
  • Marija Rokvić (1)
  • Marija Švigir (32)
  • Marija Tatarević (3)
  • Marijana Krička (1)
  • Marina Mitić Jekić (1)
  • Mariora Andraš Tomić (1)
  • Marko Agatonović (2)
  • Marko Bekić (1)
  • Marko Devrnja (1)
  • Matjaž Fajfar (2)
  • Milan Listeš (2)
  • Milan Maglov (1)
  • Milan Manić (1)
  • Milan Marković (1)
  • Milan Milenković (1)
  • Milan Radivojevic (1)
  • Milan Simić (1)
  • Milan Zaletel (1)
  • Milan Đorđević (1)
  • Mile Mitrović (47)
  • Milena Janjić (3)
  • Milena Nikolov (1)
  • Milena Radosavljević Đorić (1)
  • Milena Rajić (1)
  • Milenko Dželetović (1)
  • Milica Altgelt (1)
  • Milica Ivic (1)
  • Milica Đorđević (1)
  • Miloš Cvetković (7)
  • Miloš Jauković (1)
  • Miloš Jeličić (2)
  • Miloš Nedeljković (1)
  • Miloš Pucarević (1)
  • Miloš Puzić (1)
  • Miloš Simić (1)
  • Miloš Vasić (1)
  • Miloš Zeković (1)
  • Miona Živkov-Ivanišević (4)
  • Mirjana Pašalić (2)
  • Jelena Jovanović (5)
  • Mladen Ranković (1)
  • Natalija Jegdić (1)
  • Natalija Mihajlović (1)
  • Natalija Pešić (2)
  • Natalija Popovic (1)
  • Nataša Kuzmanovski (1)
  • Nataša Stamenković (2)
  • Nataša Žikić Buha (1)
  • Nebojša Vlatković (1)
  • Neda Čičarević Tepić (1)
  • Neda Jovanović (1)
  • Nemanja Knežević (1)
  • Nemanja Nikolić (3)
  • Nenad Dlačić (1)
  • Nenad Kovačević (1)
  • Nenad Radunović (1)
  • Nenad Trajkovski (1)
  • Nevena Radovanović (1)
  • Nevena Vračar (1)
  • Nikola Avram (1)
  • Nikola Cvijanović (1)
  • Nikola Petreski (1)
  • Nikola Stokić (2)
  • Nikola Turkan (1)
  • Nikša Vušurović (1)
  • Olga Mirković (1)
  • Olivera Dostanić (1)
  • Olivera Krneta (1)
  • Olivera Nikodijević (1)
  • Petar Ćurčić (1)
  • Petar Popović (1)
  • Petar Živković (3)
  • Predrag Krasojevic (7)
  • Predrag Kudra (1)
  • Predrag Micić (1)
  • Predrag Petrović (5)
  • Rade Hajder (1)
  • Rade Radanović (2)
  • Rade Stojisavljević (1)
  • Radomir Petronijević (1)
  • Rajko Vasojević (1)
  • Roland Seeliger (1)
  • Sandra Rapo (1)
  • Sanja Jevđenijević (1)
  • Sanja Mrđanov (2)
  • Saša Stamenković (1)
  • Silvia Tomić (1)
  • Slavica Vučetić (1)
  • Slavica Vujičić (1)
  • Slaviša Lečić (2)
  • Slavko Vujnovic (7)
  • Slobodan Anić (2)
  • Slobodan Radoičić (1)
  • Slobodan Roksandić (1)
  • Slobodan Žepinić (1)
  • Snežana Glavonjić (1)
  • Snežana Trajkovski (1)
  • Snježana Pivaš (1)
  • Sonja Nenić Andreev (1)
  • Srdjan Grbić (1)
  • Srđan Grubić (1)
  • Srđan Pavlović (1)
  • Stefanija Georgieva (8)
  • Stevan Ćomić (1)
  • Svetlana Mirković Borčić (1)
  • Svetlana Pajić (1)
  • Svetlana Žikić (2)
  • Tamara Dragašević (1)
  • Tamara Lazić (3)
  • Tamara Matović (2)
  • Tatjana Bolpačić (22)
  • Tatjana Jovanović (1)
  • Tatjana Lukić (2)
  • Tijana Anđelić (1)
  • Tijana Drljević (1)
  • Tijana Rauš (1)
  • Tomislav Mimica (1)
  • Tomo Djekovic (1)
  • Vedran Babik (1)
  • Vedrana Božić (2)
  • Vedrana Vukša (1)
  • Velibor Ilić (1)
  • Veljko Stanojković (1)
  • Veljko Žarić (1)
  • Veroljub Zmijanac (1)
  • Vesna Stojanvić (1)
  • Violeta Kovačević (1)
  • Vladan Buha (1)
  • Vladan Matović (1)
  • Vladimir Petković (2)
  • Vladimir Popović (1)
  • Vladimir Stojković (1)
  • Yeghishe Avagyan (1)
  • Žaklina Teofilović (2)
  • Žarko Milovanović (1)
  • Žarko Savić (1)
  • Željko Ćulibrk (1)
  • Željko Vidojević (1)
  • Živka Mutlak (1)
  • Živorad Radovanović (1)
  • Zoran Blagojević (1)
  • Zoran Daljević (1)
  • Zorica Dinić (1)
  • Zorica Popović (1)
  • Đorđe Koprivica (2)
  • Đorđe Milinković (1)
  • Đorđe Živanović (1)
  • Najnoviji Broj Controlling Magazina

    Controlling magazin #12

    Tema:
    "SUPPLY CHAIN"

    Autori:
    Preko 60 autora: Actavis, Elektromreža Srbije, BASF, Uniqa osiguranje...

    Preuzmi elektronsko izdanje