Sve je lakše… u timu

Od rođenja, život nas tera da pravimo timove ili da u njima učestvujemo. Treba razmisliti o tome da li je neko od nas postigao nešto u životu a da se nije oslonio na nekog svog ”člana tima”. Čak iako taj tim nije bio formalno kreiran. A siguran sam da je svako od nas nekada bio član tima a da to nije ni znao. Verujte, dešava se!

Ali ovaj tekst će se baviti timovima koji su kreirani i služe ostvarivanju određenog cilja. Bitno je odmah prepoznati koji su ključni elementi koji čine tim:

Cilj:

Cilj nije uvek lako odrediti i u tom određivanju može se puno lutati, naročito kada se nalazimo u nekom nepoznatom okruženju ili smo dobili zadatak kakav nismo imali prilike ranije da rešavamo. Akronim SMART nam pomaže da što bolje definišemo ciljeve ali o tome u nekom drugom prilikom. Tim treba da bude okupljen oko cilja. Ne treba prvo kreirati tim pa tek onda razmisljati kako postići određene rezultate. Ukratko rečeno, tim treba da sadrži članove koji svojom ekspertizom mogu doprineti ostvarenju cilja a vrlo je pogrešno u tim primati ljude jer su nekome ”simpatični”, a onda tražiti šta bi taj neko mogao da radi. Slično je i u sportskim timovima. Odličan sportista daje loše rezultate ako nije na pravoj poziciji. Fudbal je pravi primer za to. Dakle, ono što je zajednički imenitelj za sve članove tima je CILJ. Zbog toga su tu. Naravno, cilj treba da bude i motivacioni faktor tj. da neko poželi da bude deo tima baš zbog tog cilja.

U skladu sa prirodom cilja timovi se dele u kategorije. Samo neke od kategorija su: projektni timovi, izvršni timovi (menadžment), radni timovi, sportski timovi, itd.

Članovi tima:

”Drug član” na prvom mestu mora biti timski igrač. Iako će svako za sebe reći da je timski igrač, to u praksi nije tako. Ako neko misli da je jednostavno biti ”team player” vara se i to teško. Ali sigurno je da kada biste u nekoj kompaniji sproveli anketu sa pitanjem: ”Da li ste vi timski igrač?” dobili biste rezultat od 100% sa odgovorom: ”Jesam”.

Privrženost grupi a ne individualnosti je odlika člana tima. Individualnost je bitna ali u timu je u drugom planu.

Vođa tima (takođe član):

Bitno je da svaki tim ima svog vođu. Mnogi se neće složiti sa ovim jer ”novi zapadni trendovi” predstavljaju jednakost u timu i punu demokratiju. To možda negde i funkcioniše ali na ovim prostorima, ne. Kada je visoka demokratičnost u pitanju, tim se suočava sa situacijom da se odluke ne donose jer nema većine ili konsenzusa. Tada je jako bitno imati vođu koji će ”preseći” i doneti odluku. Samo tako tim može ići dalje ka ostvarenju.

Pogubno za svaki tim je da vođa nije timski igrač. To se nažalost dešava. Nedovoljnom analizom članova ili postavljanjem vođe od strane višeg autoriteta može se desiti da vođa nije u stanju da donese pravu odluku. Učešće u takvom timu je jako stresno za članove. Nekada vođe za svoje loše ili nepravovremene odluke krive članove tima, prebacuju odgovornost na njih i onda… ovom temom se bave tekstovi o liderstvu i mikromenadžmentu.

Ali budite sigurni da će svaki vodja tima za sebe prvo reći da je timski igrač iako to možda i nije. U svakom slučaju onaj ko vodi tim mora da:

• Odredi optimalan broj članova.
• Analizira članove i proceni njihove kompetencije za učešće na projektu.
• Jasno komunicira o ciljevima tima i da svima bude jasno zbog čega su tu. Frustrirajuće je ako neko ne zna.
• Bude pravi lider tj. motiviše članove da za ovaj cilj daju sve od sebe i bude njihova podrška i kada je teško. Svojim znanjem stekne autoritet a ne silom. Najlakše je primeniti silu.
• Ukaže višem menadžmentu na potrebe tima i traži podršku za ostvarenje zadataka.
• Podeli odgovornost članovima tima ali i da sam preuzme na sebe odgovornost za rezultate.
• Prepozna rizike i na njih deluje preventivno.
• Rešava konflikte.

Bitno je naglasiti da nisu sve grupe isto što i tim, iako vole da se tako nazivaju. Tim ima svoju strukturu.

Struktura tima:

Struktura tima zavisi od prirode cilja i skupa aktivnosti kojima se do cilja dolazi. Potrebno je raščlaniti i sagledati sve elemente.

Tim se može sastojati iz stalnih i povremenih članova u zavisnosti od potreba i definisane strukture. Struktuiranjem se definišu zadaci, linije komunikacije, izveštavanja, opisi, hijerarhija.

Bitno je napomenuti da ipak ljudi čine tim a ljudi su različiti. Upravljanje ljudima tj. njihovim karakterima je izazov kome mnogi nisu dorasli i ljudi tim čine uspešnim ili neuspešnim.

Zašto je bitno da preduzeća imaju dobre timove, tj članove tima?

Praksa je pokazala da i multinacionalne kompanije koje imaju definisanu organizacionu šemu, procedure, opise radnih mesta i hijerarhiju, kada imaju loše ”timove” isporučuju loše rezultate. Sa druge strane, pojedine srpske firme koje se uglavnom susreću sa nedostatkom organizacije, uz dobre timove funkcionišu odlično. Kao što je pomenuto, tim čine ljudi.

Na kraju, možda i najbitnije za tim.

Proslava rezultata:

Svi uspešni rezultati treba da budu proslavljeni. Potrebno je pohvaliti istaknute članove, o njima pisati u kompanijskim biltenima, otići na zajednički ručak. Nagrada u vidu novca je uvek dobrodošla. Nit koja povezuje tim je razvijen kolegijalni odnos, sposobnost kompromisa i želja za uspehom.