STARIJA SESTRA VELIKOG BRATA – Zorica Popović (Generalni direktor), Elixir Grupa

STARIJA SESTRA VELIKOG BRATA – Zorica Popović (Generalni direktor), Elixir Grupa

Untitled

UntitledPorodične kompanije po pravilu prenose svoj familijarni model i na poslovanje. Tako je i u slučaju Elixir Grupe, u kojoj generalni direktor Zorica Popović ima ulogu „starije poslovne sestre“

POSAO

Elixir grupa je kompanija sa preko 1.500 zaposlenih. Kako se odvijao razvojni put Elixir grupe, od male porodične kompanije do giganta u agro biznisu?

Ove godine navršava se punih petnaest godina od kako radim u Elixir Grupi. Tada je bilo manje od 100 zaposlenih, a danas ih je skoro 1.500. Iako je kompanija od samog osnivanja u agro biznisu, sa rastom kompanije i delatnost je postala kompleksnija u svakom smislu. Elixir Grupa je izrasla u poslovni sistem koji svoju delatnost organizuje kroz pet kompanija članica, od kojih su tri proizvodne a dve obavljaju prodaju i distribucija sopstvenih proizvodnih programa. Pokrivamo praktično sve segmente agro biznisa, a ujedno smo i jedan od giganata hemijske industrije u regionu. Sadašnja delatnost Elixir Grupe rezultat je vertikalno integrisanog proizvodnog lanca koji započinje proizvodnjom fosforne kiseline, nastavlja se proizvodnjom različitih programa mineralnih đubriva za ishranu biljaka, kao i fosfatnih hraniva za ishranu životinja. Jedan segment poslovanja usmeren je i na kooperaciju sa velikim domaćim poljoprivrednim proizvođačima – ratarima, povrtarima, voćarima, a s druge strane najveći deo proizvodnje izvozimo. Najveći smo otkupljivač i prerađivač voća i povrća u Srbiji. Naši proizvodi prisutni su u svim državama Evrope, takođe i na svim kontinentima.

Razvoj Elixir Grupe je zaista bio dinamičan, naročito u poslednjih pet godina, ali rezultati uloženog rada i truda se vide i to je velika profesionalna, a i lična satisfakcija za svakoga ko je u tom razvoju učestvovao i dao svoj doprinos.

Vaš mlađi brat Stanko je glavni pokretač i vizionar Elixir grupe. S druge strane, vi ste kao starija sestra glavni operativac i sprovodite njegove vizije. Koliko se dopunjujete, a koliko razlikujete u poslovnom smislu?

Baš tako, on je glavni vizionar, lider i pokretač a moja glavna uloga je u realizaciji te izvanredne vizije. I slični smo i različiti, ja sam starija sestra a on je Veliki Brat. Nas je troje, imamo još jednu sestru, vrlo smo bliski i najbolji prijatelji jedni drugima.  Pre svega, mnogo se volimo, dobro se razumemo i imamo veliko uzajamno poverenje i poštovanje. Često se razumemo pogledom, ta naša podela fokusa u poslu teče spontano. On ima vrlo izoštren pogled na sve, pa i na biznis, iz njega prosto naviru ideje a svakom gađa pravo u centar. I uopšte ne preterujem u načinu na koji ga opisujem, uostalom, rezultati njegovih vizija najbolje govore o tome. Vođa je neophodan, može da bude samo jedan i generalno smatram da nije prirodno da postoji ta vrsta konkurencije u bilo kom timu. Ali da bi „vođa bio vođa“ potrebno je da ima sledbenike, istomišljenike i pomoćnike, koji deluju kao tim kadar da ponese i sprovede njegove vizije. Upravo u tome je najveća snaga Elixir Grupe, u timu sjajnih ljudi i izuzetnih profesionalaca, što je  nešto na šta sam posebno ponosna. Inače sam veliki radoholik, prosto volim da radim i volim tu dinamiku, a u dobrom društvu je sve mnogo lakše i lepše.

Kao menadžer, donosite hrabre odluke. Od koga ste dobili najbolje poslovne savete i čije kritike i sugestije najviše uvažavate?

Poslovne odluke, strateške ili operativne su sastavni deo posla svakog menadžera i najčešće se donose na osnovu određenih ekonomsko-finansijskih analiza i pokazatelja, zatim usvojene korporativne strategije… Najčešće se konsultujem sa suprugom, koji je takođe na visokoj menadžerskoj poziciji u Elixir Grupi, pa često i kući van radnog vremena razgovaramo o poslu. Nekada tražim savet i od brata, nekada oni od mene, a najkompleksnije poslovne odluke donosim zajedno sa timom najbližih saradnika.

Srbija je bogata poljoprivrednim zemljištem. Da li smatrate da je agrobiznis najveća privredna šansa Srbije i u kojoj meri je srpska poljoprivreda konkurentna u odnosu na evropsku?

Nema dileme da je agrobiznis velika privredna šansa Srbije. Potvrdu da je tako imamo u bliskoj prošlosti, kada su širom Srbije postojali uspešni izvozno konkurentni poljoprivredno industrijski kombinati, pre nego što se to urušilo devedesetih. To se nije desilo zato što smo prestali da budemo konkurentni, već zbog političkih kriza i previranja, što je neminovo uticalo na ekonomiju i kompletnu privredu naše zemlje. Tu našu šansu je odredila geografija. Srbija svakako ima uspešnu ratarsku, povrtarsku i voćarsku proizvodnju i nalazi se na mapi evropskih izvoznika. Iako je poslednjih godina napravljeno dosta pomaka, nakon više uspešnih privatizacija nekadašnjih giganata srpske agro industrije, još uvek potencijali nisu potpuno iskorišćeni. Stočarstvo i prerađivački sektor imaju dosta prostora za razvoj asortimana i obima proizvodnje, uopšte agro i prehrambena industrija Srbije. Potrebna je dosledna vizionarska agrarna strategija koja bi podstakla nove investicije i rast obima proizvodnje i prerade. To bi značajno ubrzalo proces oporavka i u novom ruhu bi povratilo staru slavu našoj prerađivačkoj i pehrambenoj industriji. Bez toga imamo samo svetle primere pojedinačnih inicijativa.

Svaka žena ima nekoliko uloga: majka, sestra, ćerka, supruga. U Srbiji je mali broj uspešnih žena kao što ste Vi. Kako balansirate između privatnog i poslovnog života?

Sve navedene uloge mog privatnog života su mi najdraže titule i sebe doživljavam kroz njih. Trudim se da balansiram, nekad sa više nekad sa manje uspeha. Ono što propustim tokom radne nedelje, trudim se da nadoknadim vikendima, tokom praznika, na godišnjim odmorima. Podrška porodice je jako važna u svakom pogledu, pa tako i kada je u pitanju karijera. U svakoj, pa i u menadžerskoj profesiji može da se dogodi ono što se zove profesionalna deformacija. Menadžerski posao može da ogrubi čoveka, jer najčešće moraju da se isključuju emocije i da se rukovodite raciom, da se postavljaju i poštuju ciljevi i rokovi.  Uloga porodice je upravo u tome da izbalansira i održi sve to u ravnoteži.

CONTROLLING

Elixir grupa ima visoko razvijen sektor controllinga. Kako je on organizovan?

Controlling je u Elixir Grupi visoko pozicionirana funkcija i ima veoma važnu ulogu. Organizovan je tako da povezuje u celinu sve specifičnosti različitih segmenata poslovanja. Centralizovan je ali usmeren na kompletan sistem i povezan je sa svim menadžerskim strukturama, od predsedničkog kolegijuma do menadžmenta u fabrikama, proizvodnim, prodajnim, logističkim, projektnim i ostalim timovima. Ta komunikacija je dvosmerna i kontinuirana, što je veoma važno. Proces budžetiranja i izveštavanja smo potuno prilagodili filozofiji naše delatnosti i poslovne strategije, izgradili smo ga tako da nam omogući potpuno transparentnu konsolidovanu analizu prihoda, troškova i profita po proizvedenoj i prodatoj toni proizvoda. S obzirom na intenzitet investicionih aktivnosti posebno smo razvili CAPEX controlling, a sa ekspanzijom broja zaposlenih razvili smo i HR controlling.

Proces budžetiranja jedan je od klasičnih poslova controllera. Šta je najveći problem prilikom izrade budžeta Elixir grupe i kako je organizovan taj proces?

Upkos jako dinamičnom poslovanju, mogu da kažem da imamo dosta dobro postavljen i uhodan proces budžetiranja. On započinje budžetiranjem obima proizvodnje, nakon čega sledi planiranje strukture prodaje, proizvodnje, nabavke i logistike. Ovo je najkompleksija faza u kojoj imamo najviše promena i usaglašavanja. Paralelno se radi na CAPEX budžetu, koji je u prvoj fazi bukvalno spisak želja, od strateški važnih projekata do niza manjih koji se kandiduju sa svih nivoa u sistemu. Takođe, paralelno se radi na preliminarnom HR budžetu. Predlozi pojedinačnih budžeta dolaze iz kompanija članica i slivaju se u centralni controlling, gde se dalje obrađuju i konsoliduju. Kada usvojimo prve nacrte Bilansa uspeha i CAPEX budžeta, radi se planiranje i usaglašavanje obrtnih sredstava kroz Bilans stanja i Cash flow. Tada se već vidi da li će predloženi pojedinačni budžeti biti održivi ili je potrebno dodatno usklađivanje. Nakon finalnog usklađivanja plana za obrtna sredstva i CAPEX plana, finalizuju se svi ostali planovi i sklapa se konsolidovani budžet koji se prezentuje i usvaja na proširenom kolegijumu uz učešće menadžmenta svih kompanija članica.

Untitled

Controlleri se bave i procenama rizika (promena cena sirovina, naplata od kupaca, manjak ljudi…). Šta su najveći rizici u vašoj kompaniji, odnosno biznisu?

Osim navedenih rizika koji mogu da budu prisutni u svakom biznisu, pa mogu da se predvide i preduprede, u agro biznisu je veoma važan faktor meteoroloških prilika ili neprilika jer je poljoprivreda „proizvodnja pod otvorenim nebom“. Ovde je jako izražena sezonalnost, jer je primena mineralnih đubriva povezana sa prolećnom i jesenjom setvom. Controlling ne može da predvidi da li će godina da bude rodna ili sušna, da li će da se dese poplave i slično, šta će da bude u okruženju, da li će tržište da bude likvidno ili ne. Zato naš budžet uvek ima dve verzije – optimalnu i konzervativnu, pa tokom godine, u odnosu na dešavanja na tržištu, najmanje dva puta radimo preispitivanje budžeta i po potrebi rebalans.

Agrarni biznis je izuzetno specifičan i težak za praćenje u controllingu. Koliko vam IT pomaže (ili odmaže) u radu?

IT svakako pomaže, odmagao bi samo u slučaju da ga nema. Softverski tim našeg IT sektora, koji je zadužen za informacione sisteme i baze podataka, blisko sarađuje sa Controllingom. Razvili smo nekoliko korisnih aplikacija i biznis alata iz kojih Controlling crpi važne podatke. Naravno da ta saradnja može da se unapređuje i na tome ćemo u narednom periodu dosta da radimo. Razmišljamo i o razvijanju softverske aplikacije za proces budžetiranja i izveštavanja, ali još uvek nam je stari dobri Excel nezamenljiv alat u tom poslu.

Reč digitalizacija postala je nezaobilazna u poslu. Koliko agrar može da se digitalizuje?

Prva asocijacija na reč digitalizacija mi je baza podataka. Tu dalje pomislim na razne baze podataka o obradivim površinama, kvalitetu zemljišta, obimu i strukturi proizvodnje, istorijskim trendovima i slično, a koje bi omogućile različite vrste analiza i predviđanja i pomogle bi u donošenju agrarne strategije. U tom smislu, sigurno da ima prostora da se agrar digitalizuje, ali to bi bio opsežan i skup projekat koji bi trebalo da pokrene i realizuje država.

PRIVATNO

Koliko je odricanja u privatnom životu potrebno da biste svoj posao obavljali na najbolji mogući način? 

Imala sam privilegiju da lično upoznam neke ljude koji su bili radno aktivni u poznim godinama svog života. I u segmentima javnog života i politike imamo takve primere. Razmišljala sam o tome šta te ljude pokreće i odakle crpe snagu i volju. Shvatila sam da je to ljubav prema poslu koji rade ili prema ljudima, u svakom slučaju ljubav. Kroz to sam analizirala i sebe. Shvatila sam da zapravo volim to što radim i ne smatram da sam se bilo čega odrekla. Drugačiji tempo života bi mogao da mi prija nakratko, ali na duže staze bi bilo monotono i tek to bi se moglo nazvati odricanjem. Mogla sam da odaberem da budem domaćica ili da radim neki lakši posao, ali nisam. Dakle, ovo je moj izbor i verujem da će tako biti još koju deceniju.

Biti uspešna, poslovna žena u Srbiji je veoma izazovno.  Koje su prednosti, a koje mane tog statusa?

Prosto ne mogu da izdvojim prednosti i mane koje bi dominantno bile u vezi sa mojim poslovnim statusom, a da one nisu deo mene i mog karaktera. Izazovi ne dolaze samo iz okruženja u kojem živimo i radimo, već i iznutra. Rekla bih čak više iznutra, od nas samih. Ti unutrašnji izazovi su nešto sa čim se treba znati nositi, prevazići ih ili naučiti kontrolisati. Oni mogu da budu pokretački, ali mogu da budu i inhibirajući ili čak destruktivni. Svaka osoba mora da vlada najpre sobom i da ima jasne prioritete u životu. To zavisi od iskustva i zrelosti, što može a i ne mora da bude u vezi sa godinama života. Najveći izazov mi je kako da se organizujem i da postignem sve što želim i na poslovnom i na privatnom planu. Kada uspem u tome osećam se kao super-žena, a kad ne uspem, smišljam način kako da se iskupim. Tako sebe držim u stanju stalnog kretanja, moj um nikada nije dokon i ne ostavlja mi prostora da se bavim nevažnim temama.

Često čujemo rečenicu “U moje vreme je bilo bolje…”. Ljudi vole da se prisećaju “starih, dobrih vremena”, pa čak i kada nisu bila bolja. Da možete da vratite vreme, u kome periodu ili epohi biste voleli da živite?

Svako vreme nosi svoje breme. Sa ovim našim smo valjda navikli da se nosimo, što bi trebalo da znači da smo mu i dorasli. Volim da analiziram vreme i promene koje ono donosi. Naša generacija se definitivno razlikuje od generacije naših roditelja, takođe generacije naše dece će se razlikovati od nas. Verujem da se ništa ne dešava slučajno i da sve ima svoj smisao i poredak. Bilo bi jako zanimljivo kada bi postojao vremeplov i da zaista možemo da se provozamo kroz vreme, prošlo ili buduće. Ali, ne bih volela nigde da se zadržim. Čini mi se da, kada bih se vratila u prošlost, da bih se osećala kao da sam obula tesne cipele. Za budućnost bi verovatno bilo suprotno, pa ne bih tu ništa dirala.

Radni dan ume da traje neočekivano dugo. Da li postoji neki dobar savet za oslobađanje od stresa?

Mislim da je stabilno porodično okruženje najbolji način za oslobađanje od stresa. Naročito su blagotvorna mala deca. Ona prosto zrače nekom pozitivnom energijom i u njihovoj blizini za nekoliko minuta nestaje sva tokom dana akumulirana tenzija. Takođe, bilo koji vid fizičke aktivnost je mnogo važan, jer održava ne samo fizičku već i mentalnu kondiciju, pa se onda i stres bolje amortizuje.

Vreme je za novogodišnje poklone. Šta biste voleli da Vam donese Deda Mraz?

Iskoristiću priliku da se pohvalim da sam u ovoj godini postala bogatija za još jednu titulu, a to je titula bake. Dobila sam jednu preslatku unukicu koja je donela novu pozitivnu energiju u naš dom. U 2017. volela bih da potvrdim tu titulu i da se radujem dočekujući tu novu generaciju koja dolazi i koja čini da se osećam sve bolje.

Tekst je preuzet iz Controlling magazina. Ceo magazin možete pročitati na ovom linku.

Autor

Zorica  Popović


Napiši komentar

Newsletter pretplata

Najviše komentara Najnoviji komentari
Autori Tagovi
  • Aleksandar Duković (4)
  • Aleksandar Nedeljković (1)
  • Aleksandar Nešić (1)
  • Aleksandar Pejčić (1)
  • Aleksandar Predić (2)
  • Aleksandar Teofilović (3)
  • Aleksandra Dutina (2)
  • Aleksandra Janković (1)
  • Aleksandra Paunić (1)
  • Aleksandra Đorđević (2)
  • Almir A. Budalica (19)
  • Ana Petonjić (1)
  • Ana Petrović (1)
  • Andreas Graf (1)
  • Andrej Beslać (1)
  • Andrej Kuku (1)
  • Andrija Pavlović (2)
  • Anja Atanasijević (1)
  • Anja Dadasović (1)
  • Biljana Dimitrijević (1)
  • Biljana Dukovic (1)
  • Biljana Masić (6)
  • Bjarte Bogsnes (1)
  • Bogdan Kravić (1)
  • Bojan Grahovac (1)
  • Bojan Pavlović (1)
  • Bojan Radoš (2)
  • Bojan Radun (1)
  • Bojan Šćepanović (305)
  • Bojana Pejčić (26)
  • Bojana Radović (1)
  • Bojana Vesić Anić (1)
  • Bojana Vesić Antić (1)
  • Branislav Lončar (3)
  • Branislav Vujović (1)
  • Branislav Zobenica (1)
  • Cmilja Tucaković (1)
  • Dalibor Pajić (1)
  • Daniela Laketic (31)
  • Danijela Medić (1)
  • Danijela Popović (1)
  • Danijela Resimić (1)
  • Danijela Tuco (1)
  • Darko Bjelić (2)
  • Darko Samardžija (1)
  • Darko Vlajkovic (27)
  • David Momčilović (1)
  • Davor Sakač (1)
  • Dejan Marković (1)
  • Dejan Đorđević (1)
  • Dejana Manić Kavgić (2)
  • Denis Trbović (3)
  • Desa Ćuk (1)
  • Dimitrije Stojanović (1)
  • Vojislav Marjanović (3)
  • Dragan Radosavljević (2)
  • Dragan Ranisavljević (1)
  • Dragan Vještica (3)
  • Dragana Gondžo (1)
  • Dragana Guzina (1)
  • Dragana Lukić (1)
  • Dragana Nerandžić (1)
  • Dragana Ovčarov (1)
  • Dragana Stojanović (2)
  • Dragana Đorđević (1)
  • Draško Marković (1)
  • Dražan Planinić (1)
  • Dušan Krejaković (1)
  • Excel genije! (151)
  • Fabrizio Renzi (1)
  • Goran Petrović (1)
  • Goran Popović (4)
  • Goran Slijepčević (1)
  • Goran Vasić (1)
  • Goran Vujasinović (1)
  • Gorana Golubovic Vuksanovic (1)
  • Goranka Radojčić (2)
  • Gordana Jankov (1)
  • Gostujuci autor (514)
  • Ilija Vujović (1)
  • Irina Zdravković (2)
  • Istok Pavlović (1)
  • Ivan Anđelković (1)
  • Ivan Bešker (1)
  • Ivan Ćirković (1)
  • Ivan Dačković (1)
  • Ivan Kostadinović (1)
  • Ivan Veselinović (3)
  • Ivan Đurić (1)
  • Ivana Dagović (1)
  • Ivana Jevtić (1)
  • Ivana Milić (1)
  • Ivana Popović (1)
  • Ivana Savović (1)
  • Ivana Višnjić (3)
  • Ivana Vlahović (1)
  • Jasenka Stekić (1)
  • Jelena Jovanović (1)
  • Jelena Lečić Mirčetić (1)
  • Jelena Radovanac (1)
  • Jelena Ristić (1)
  • Jelena Stojmenović (1)
  • Jelena Vučković (1)
  • Jovan Gligorijević (1)
  • Jovan Krstić (1)
  • Jovana Kondić (2)
  • Jovana Stanojčić (1)
  • Jovo Stokić (2)
  • Katarina Ćevriz (2)
  • Kristina Bojović (1)
  • Ksenija Karić (1)
  • Lazar Džamić (1)
  • Leo Pandžić (2)
  • Lidija Latinović (1)
  • Ljubomir Skupek (1)
  • Lucija Vesić (1)
  • Maja Mrkalj (1)
  • Maja Nikčević Rmandić (1)
  • Maja Petrović (1)
  • Maja Šobot (1)
  • Maja Verlašević (1)
  • Maja Zikic (1)
  • Mari Glavonjić (2)
  • Marija Đurović (1)
  • Marija Kostić (1)
  • Marija Rokvić (1)
  • Marija Švigir (32)
  • Marija Tatarević (3)
  • Marijana Krička (1)
  • Marina Mitić Jekić (1)
  • Mariora Andraš Tomić (1)
  • Marko Agatonović (2)
  • Marko Bekić (1)
  • Marko Devrnja (1)
  • Matjaž Fajfar (2)
  • Milan Listeš (2)
  • Milan Maglov (1)
  • Milan Manić (1)
  • Milan Marković (1)
  • Milan Milenković (1)
  • Milan Radivojevic (1)
  • Milan Simić (1)
  • Milan Zaletel (1)
  • Milan Đorđević (1)
  • Mile Mitrović (47)
  • Milena Janjić (3)
  • Milena Nikolov (1)
  • Milena Radosavljević Đorić (1)
  • Milena Rajić (1)
  • Milenko Dželetović (1)
  • Milica Altgelt (1)
  • Milica Ivic (1)
  • Milica Đorđević (1)
  • Miloš Cvetković (7)
  • Miloš Jauković (1)
  • Miloš Jeličić (2)
  • Miloš Nedeljković (1)
  • Miloš Pucarević (1)
  • Miloš Puzić (1)
  • Miloš Simić (1)
  • Miloš Vasić (1)
  • Miloš Zeković (1)
  • Miona Živkov-Ivanišević (4)
  • Mirjana Pašalić (2)
  • Jelena Jovanović (5)
  • Mladen Ranković (1)
  • Natalija Jegdić (1)
  • Natalija Mihajlović (1)
  • Natalija Pešić (2)
  • Natalija Popovic (1)
  • Nataša Kuzmanovski (1)
  • Nataša Stamenković (2)
  • Nataša Žikić Buha (1)
  • Nebojša Vlatković (1)
  • Neda Čičarević Tepić (1)
  • Neda Jovanović (1)
  • Nemanja Knežević (1)
  • Nemanja Nikolić (3)
  • Nenad Dlačić (1)
  • Nenad Kovačević (1)
  • Nenad Radunović (1)
  • Nenad Trajkovski (1)
  • Nevena Radovanović (1)
  • Nevena Vračar (1)
  • Nikola Avram (1)
  • Nikola Cvijanović (1)
  • Nikola Petreski (1)
  • Nikola Stokić (2)
  • Nikola Turkan (1)
  • Nikša Vušurović (1)
  • Olga Mirković (1)
  • Olivera Dostanić (1)
  • Olivera Krneta (1)
  • Olivera Nikodijević (1)
  • Petar Ćurčić (1)
  • Petar Popović (1)
  • Petar Živković (3)
  • Predrag Krasojevic (7)
  • Predrag Kudra (1)
  • Predrag Micić (1)
  • Predrag Petrović (5)
  • Rade Hajder (1)
  • Rade Radanović (2)
  • Rade Stojisavljević (1)
  • Radomir Petronijević (1)
  • Rajko Vasojević (1)
  • Roland Seeliger (1)
  • Sandra Rapo (1)
  • Sanja Jevđenijević (1)
  • Sanja Mrđanov (2)
  • Saša Stamenković (1)
  • Silvia Tomić (1)
  • Slavica Vučetić (1)
  • Slavica Vujičić (1)
  • Slaviša Lečić (2)
  • Slavko Vujnovic (7)
  • Slobodan Anić (2)
  • Slobodan Radoičić (1)
  • Slobodan Roksandić (1)
  • Slobodan Žepinić (1)
  • Snežana Glavonjić (1)
  • Snežana Trajkovski (1)
  • Snježana Pivaš (1)
  • Sonja Nenić Andreev (1)
  • Srdjan Grbić (1)
  • Srđan Grubić (1)
  • Srđan Pavlović (1)
  • Stefanija Georgieva (8)
  • Stevan Ćomić (1)
  • Svetlana Mirković Borčić (1)
  • Svetlana Pajić (1)
  • Svetlana Žikić (2)
  • Tamara Dragašević (1)
  • Tamara Lazić (3)
  • Tamara Matović (2)
  • Tatjana Bolpačić (22)
  • Tatjana Jovanović (1)
  • Tatjana Lukić (2)
  • Tijana Anđelić (1)
  • Tijana Drljević (1)
  • Tijana Rauš (1)
  • Tomislav Mimica (1)
  • Tomo Djekovic (1)
  • Vedran Babik (1)
  • Vedrana Božić (2)
  • Vedrana Vukša (1)
  • Velibor Ilić (1)
  • Veljko Stanojković (1)
  • Veljko Žarić (1)
  • Veroljub Zmijanac (1)
  • Vesna Stojanvić (1)
  • Violeta Kovačević (1)
  • Vladan Buha (1)
  • Vladan Matović (1)
  • Vladimir Petković (2)
  • Vladimir Popović (1)
  • Vladimir Stojković (1)
  • Yeghishe Avagyan (1)
  • Žaklina Teofilović (2)
  • Žarko Milovanović (1)
  • Žarko Savić (1)
  • Željko Ćulibrk (1)
  • Željko Vidojević (1)
  • Živka Mutlak (1)
  • Živorad Radovanović (1)
  • Zoran Blagojević (1)
  • Zoran Daljević (1)
  • Zorica Dinić (1)
  • Zorica Popović (1)
  • Đorđe Koprivica (2)
  • Đorđe Milinković (1)
  • Đorđe Živanović (1)
  • Najnoviji Broj Controlling Magazina

    Controlling magazin #12

    Tema:
    "SUPPLY CHAIN"

    Autori:
    Preko 60 autora: Actavis, Elektromreža Srbije, BASF, Uniqa osiguranje...

    Preuzmi elektronsko izdanje