Staff % – Koliko su plate u % od prodaje?
Plate se obično kreću 2% do 40% od prodaje.
Ovaj odnos se zove STAFF% (plate/prodaja).
Daj mi primer gde je STAFF% visok?
Primer #1
Ovo je primer tri telekomunikacione kompanije: T-Com Hrvatska, Telekom Srbija i T-Com Crna Gora. Podaci su za 2009 godinu.
| T-Com | Telekom Srbija | T-Com | |
| Hrvatska | Srbija | Crna Gora | |
| Prihodi (mio€) | 1.195 | 915 | 123 |
| Plate zaposlenih | 183 | 138 | 21 |
| Plate zaposlenih% | 15,3% | 15,1% | 17,1% |
Prosek je 15,8%.
Izvor podataka: sajtovi kompanija.
Primer #2
Ovo je primer dve IT kompanije koje se bave razvojem softwera. Podaci su za 2009 godinu.
| ASSECO | S & T | |
| Srbija | Srbija | |
| Prihodi (000 RSD) | 1.259 | 570 |
| Plate zaposlenih | 501 | 204 |
| Plate zaposlenih% | 39,8% | 35,8% |
Prosek je 37,8%.
Izvor podataka: www.apr.gov.rs, sa određenim korekcijama od strane autora.
A, sada mi daj obrnuti primer – gde je STAFF% nizak?
Primer #3
| DelvelPro | Farmalogist | |
| veleprodaja FMCG | veleprodaja lekova | |
| Prihodi (000 RSD) | 6.915 | 8.052 |
| Plate zaposlenih | 237 | 364 |
| Plate zaposlenih% | 3,4% | 4,5% |
Prosek je 4,0%.
Izvor podataka: www.apr.gov.rs.
I koji je zaključak?
STAFF % zavisi od delatnosti kompanije. Možemo zapamtiti osnovna pravila:
- Trgovci imaju nizak STAFF%. Na primer, u maloprodaji se kreće oko 4-5% od prodaje.
- Proizvodnja ima srednji STAFF%. Obično se kreće 10-15% od prodaje.
- Uslužne kompanije mogu imati visok STAFF%. On može da dostigne i 30-40% od prodaje.
Zbog čega postoje tolike razlike?
Pogledaj tipične Bruto marže za tri glavne vrste kompanija:
| Trgovina | Proizvodnja | Usluga | |
| Prodaja | 100 | 100 | 100 |
| COGS | -80 | -50 | -20 |
| Bruto marža | 20 | 50 | 80 |
| OPEX-Plata | ? | ? | ? |
| OPEX-distribucija | |||
| OPEX-marketing | |||
| OPEX…. |
- Trgovina ima najnižu bruto maržu od 20% (20:100=20%). Zaključak je jednostavan: ako si trgovac, ti moraš da imaš niske plate u odnosu na prodaju. Ključna reč kod tebe je obrt.
- Sa druge strane, ako si uslužna kompanija (marketing agencija, razvoj IT softwera, revizori, konsultanti, telekom…) ti prodaješ svoje znanje. Tvoja bruto marža je mnogo viša (u ovom slučaju je 80%). U tom slučaju, STAFF% može biti viši. Ključna reč kod tebe je iskorišćenost ljudi.
Da li postoje izuzeci?
Naravno, svako pravilo ima izuzetak.
Butikaši odnosno kompanije koje se bave fashion trgovinom (Fashion Co, Delta Sport, N-Sport, Đak…) imaju visoke bruto marže od 50%-60%. Srazmerno tome plate su im više i kreću se oko 10%-15% od prodaje.
Da li to znači da zaposleni u buticima imaju super plate?
Ma jok, obično je potpuno obrnuto.
Butikaši koji se bave maloprodajom fashion odeće moraju da imaju velik broj radnika u radnjama. Može se desiti da dnevno imate i samo jednog kupca, ali opet morate da imate dosta radnika u radnji. Pored toga, butikaši imaju visoke troškove zakupa (15-20% od prodaje). Okreni-obrni, imaš visoku maržu ali i visoke troškove zakupa i plata. Plate kod butikaša su uglavnom niske i retko kada prelaze 300-400€.
Da li postoji istraživanje STAFF% u Srbiji po delatnostima?
Ne, ne postoji (barem koliko ja znam). Postoje istraživanja o tome koliko su plate za određena radna mesta, no to je druga vrsta informacija. Na primer, možete dobiti informaciju koliko je plata Šefa računovodstva u multinacionalnoj kompaniji u Beogradu.
Ukoliko želite da poredite STAFF% u odnosu na konkurenciju, moja preporuka je da uradite isto što i ja. Uzmite 3 ili 4 relevantne kompanije u delatnosti, čeprkajte malo po bilansima i pokušajte da razumete odnose.
Kada upoređujete kompanije, obratite pažnju i na sledeće aspekte:
Strategija kompanije prema platama.
- Američke kompanije plaćaju izrazito više u odnosu na evropske kompanije. Ako imaš platu od 1.000€ u nemačkoj kompaniji onda ćeš u američkoj imati barem 1.500€.
- Braća Rusi isto vole da dele šakom i kapom ali samo za top menadžment. Sa druge strane, i jedni i drugi će vam isisati krv i krvavo ćete zaraditi svaki dinar (euro tj rublju).
- Kod Grka se niko nije ovajdio za platu. Volim grčko more, ali ne i grčku platicu.
Postoje velike razlike po delatnostima.
- Bankari se ubijaju sa platama. Blagajnica u banci ima 500€ platu, dok ista ta blagajnica u STR nema više od 250€. Ali, banka je banka…
- Visoke plate su i kod monopolista, naftaša, farmaceuta…
- Sa druge strane, niske plate su u tekstilnoj industriji, rudarstvu, poljoprivredi, maloprodaji, hotelijerstvu… Na primer, prodavac u farmaciji može da ima platu od 800-1500€ dok će isti taj prodavac u hotelu imati 300-500€.
Plate zavise i od tržišta radne snage (odnos ponude i tražnje).
- Farmaceuta ima veoma malo na tržištu radne snage i oni su dosta traženi. Farmaceut u apoteci (prodavac u radnji) ima minimalnu platu od 700-1000€.
- Sa druge strane, običnog prodavca možete pokupiti “sa ulice” i on će u STR-u imati platu najviše do 250€.
- Portoflio menadžeri su bili retka roba u 2007/08 i njihove početničke plate su išle po 2,000-3,000€.
- Human Resources menadžeri su 2007/08 bili izuzetno traženi. Jednostavno, nije ih bilo dovoljno na tržištu. Bankari su ubijali sa ponudama i paketi su išli i do 5,000€.
STAFF% zavisi i od toga šta ulazi u STAFF%. Svaka kompanija ima svoj posebna računovodstvena pravila šta ulazi u STAFF.
U mojoj bivšoj kompaniji ovo su bili glavni delovi STAFF%:
- Neto plata
- Porez na dohodak
- Doprinosi na teret zaposlenog (bruto 1)
- Doprinosi na teret poslodavca (bruto 2)
- Bonusi
- Markica za prevoz
- Topli obrok
- EXPAT plate i porezi
- EXPAT beneficije (zdravstveno, penziono, školovanje dece, popravka zuba, letovanja, povratak kući, realokacija…)
- EXPAT zakup kuća i svi dodatni troškovi (čuvanje, čišćenje, baštovan…)
- Trening (kotizacija + svi troškovi puta)
- Omladinska zadruga
- Novogodišnji pokloni
- itd…
Autor
Bojan Šćepanović
MCB Menadžment Centar Beograd
063 7004 518
17 Komentara
Želimo blogu novorodjenčetu uspešan debi, dobro zdravlje i dugovečnost
Hvala.
Bebica je još u inkubatoru, no super se razvija
Biće pravi sokol…. ili “š”okol, kako god se kaže na CG jeziku
Od kada je vas blog sleteo na moje ekrane ja ‘kradem’ vreme sama od sebe da provirim sta ima novo. I ovaj tekst, kao i sve druge, citam, gutam i uz to predem, smeskam se i masem repom…. Samo vas hvalimo ;-)… A sad, opet, svako na svoj zadatak
Samo nastavi da “kradeš”… Ima i zbog čega
Odlične informacije za razumevanje tržišta zaposlenih. Sećam se kada je čuvena Slovenačka kompanija tek došla na naše needukovano tržište pre desetak i više godina, njihov HR menadžer je držao predavanje na nekom Okruglom stolu o zaposlenima kao trošku, do koga jednostavno dolaziš uz pomoć exel tabele. Sećam se da su bili i neki Makedonci kao gosti na tom događanju.
Mnogi nisu razumeli o čemu ona govori…
Super ste, uzivam u citanju! Veliki pozdrav i svaka cast!
Interesantno, nikad se ne razmišnja na ovakav sistematičan način. Ali, kad se promeni na pojedinačne poznate slučajeve , gle čuda – tačno!
A braća Austrijanci? Kakve su austrijske plate u uslužnim delatnostima? Ovo mi je trenutno aktuelno…
Stvarno je sistematicno i jednostavno napisano. Ne znam kako se to ukalpa u teoriju o HRM koja je izlozena na mom sajtu. No, svakako je interesantan prenos teorije u praksu, ali ne verujem da bi se trgovci u buticima slozili da je tako.
Pozdrav!
Najbolja teorija je ona koja se primenjuje u praksi
Ipak mi nije jasno. U čemu je fazon?
Neku drastičnu promenu u STAFF% mogu postići: povećanjem prodaje – i to, ako je ikako moguće, samo preko cena (“Hasan bi voleo, Hasan bi baš voleo, nezavisno od Staff%), cedjenjem radnika (što na duge staze ipak nije prepametno rešenje), promenom delatnosti (što je više u domenu gazdinih mladalačkih snova nego kreativnosti malog finansijera) ili tako što, npr. otpustim čika Cvetu i sklopim ugovor sa kompanijom za obezbedjenje. Rezultat poslednjeg navedenog: divan Staff%, čika Cveta na duši, šest puta veći trošak (samo sada, neproizvodnih usluga, a ne osoblja), pet sumnjivih tipova sa lakim naoružanjem koji mi se motaju po firmi i pomalo ubogaljen ROS. A ipak, svi pričaju o Staff%. Zašto?
Kad kažeš da ti je prodaja po zaposlenom WOW eura – lepo zvuči, ali, koliko vredi?
Vredi
Kada sam radio u stranoj kompaniji kao Controlling Manager nikako mi nije bilo jasno zašto tvrdoglavno odbijaju da zaposle novog čoveka (povećavanje headcounta)? Jednostavno, smatrao sam da je to mali trošak za kompaniju a da će nama mnogo pomoći.
To je bio moj fokus iz ugla RADNIKA i kada sam posmatrao SAMO JEDNU KOMPANIJU.
Kada sam počeo da se bavim obukama (eh, kada to beše…2001) počeo sam da se šetam po DRUGIM KOMPANIJAMA. Odjednom sam počeo da poredim 2,3,4…10 kompanija iz ISTE DELATNOSTI. I, bio sam zapanjen – u jednoj je “prodaja po čoveku” 300,000€ a u drugoj 50,000€. Wauuuuu ili WOW; šok za moj sistem.
Onda sam to počeo da primenjujem na MOJOJ kompaniji (mi smo baš mala kompanija, teško je naći kompanije za poređenje, teško je nekog otpustiti jer imaš mali broj ljudi…). No, počeo sam da se poredim sa KONKURENTIMA u smislu onoga što je meni važno (broj dana treninga po čoveku). I… rezultat je opet bio – wauuu…
Sve u svemu, žao mi je čika Cvete – no, i ja bih tako postupio. Pokušaj da razmišljaš kao “kapitalista”. Veća prodaja, manji headcount.
U jednom Postu ću podeliti moje iskustvo sa smanjivanjem headcounta (outsourcing) – kompanija ima prodaju u Srbiji od 150 miliona€, profit od 20 miliona€, sve to sa 150 ljudi i outsourcovali su: IT, pravnu službu, čišćenje, sekretarice, vozače, uvoz-izvoz, logistika, transport, deo knjigovodstva, kuvarice, održavanje… i naravno, čika Cvetu.
Just like that
Reče ti da možemo dobiti info kolika je plata šefa račun. u multinacionalki u Bg-u. Gde? Kako?
Bilo bi interesanto da napišete blog “Ko je koliko plaćen u Srbiji?”
btw, super text!
Moja procena je da šef računovodstva u multinacionalnoj kompaniji “vredi” oko 1,500€-2,500€. Naravno, zavisi od veličine kompanije (nije isto biti šef računovodstva u US Steelu i malom Rep Officu), poslovne politike (Amerikanci plaćaju više, Francuzi manje…), a i zavisi od toga – kako se prodaš :)?
Pogledaj http://www.istrazivanjeplata.com/. Istraživanje je radio Infostud.
Pored toga, postoje 2-3 HR agencije koje sprovode istraživanje o platama menadžera – veoma slično sajtu Infostuda, samo još kvalitetnije, detaljnije i sl.. Ova istraživanja/izveštaji se plaćaju…
“Farmaceuta ima veoma malo na tržištu radne snage i oni su dosta traženi. Farmaceut u apoteci (prodavac u radnji) ima minimalnu platu od 700-1000€”
Sa ovim ne bih mogao da se složim. Te cifre se dobijaju u državnim apotekama sa veoma dugim radnim stažom. Po privatnim apotekama (gde većina njih i radi) to se kreće oko 500 evra. Osim ako nema u nekom malom mestu u Srbiji nijedan farmaceut a neki lanac je zapeo da otvori baš tu.
Za odgovor na pitanje koliko iznose plate u % od prodaje , potrebno je najpre utvrditi masu zarada (plata).Masa se utvrdjuje tako sto se za svaki posao utvrdjuje najpre osnovna zarada, koja predstavlja proizvod minimalne cene rada ( koja je obavezna po Zakonu o radu ) i koeficijenta posla koji odredjuje direktor preduzeca, a koji ne moze biti nizi od minimalnog koeficijenta za odgovarajuci stepen strucne spreme i koji se krece od 1,00 za NK do 2,5 za VSS.
Na ovaj nacin se utvrdjuje osnovna zarada po osnovu tekuceg rada i ona se uvecava za odredjene stimulacije. Stimulacija se utvrdjuje Kolektivnim Ugovorom i obicno moze biti opsta( u zavisnosti od planiranog obima proizvodnje i realizacije na nivou preduzeca) i individualna ocena koju odredjuje direktor preduzeca a na predlog svojih saradnika.
Individualna stimulacija zavisi od obima zavrsenog posla, kvaliteta, koriscenja radnog vremena i obicno se pravo direktora ne ogranicava Kolektivnim Ugovorom.
Osnovna zarada uvecana za stimulacije predstavlja predvidjenu zaradu po osnovu tekuceg rada koja se uvecava za minuli rad, naknade za prekovremeni rad, rad na dan drzavnih praznika, nocni rad, topli obrok i drugo predvidjeno KU.
Zarada utvrdjena na prethodni nacin mnozi se brojem radnika koji rade na utvrdjenim poslovima, te se na taj nacin utvrdjuje masa neto zarada, koja se uvecava za porez na dohodak gradjana, doprinos za fizicka lica i doprinos poslodavca.
Tako utvrdjena masa stavlja se u odnos sa planiranim prihodom od prodaje i dobije trazeni odgovor koliko % iznose plate od prodaje.
To se utvrdjuje biznis planom, a kasnije , na kraju svakog meseca utvrdjeni % se primenjuje na ostvarenu realizaciju , pa ako je realizacija manja i masa za plate ce biti manja , a kako se to odrazava na platu pojedinaca i kako se izracunava , mgu dati detaljnije ako nekog interesuje.
Navedena metodologij utvrdjivanja osnovne zarade, vlasnika preduzeca (privatnika) obicno ne interesuje, jer on ugovara zaradu prilikom zaposljavanja, ali finansije su duzne da prevedu ugovorenu zaradu i obracunaju na navedeni nacin.
Pozdrav , Radmila Babic
Haha totalno su netacne informacije vezao za butikase. Prosecna plata je 28 000 dinara. Daleko je to ispod 300-400e kako je navedeno….
Vaši tekstovi su vrlo jednostavni i edukativni i sa uživanjrm ih čitam.Na ovaj imam malu primedbu.Biti farmaceut nije jednako biti prodavac u radnji.Farmaceut ili magistar farmacije ili apotekar je visoko sofisticirano zanimanje zdravstvenog radnika sa najmanje master obrazovanjem.Svaki farmaceut pruža zdravstvenu uslugu(direktno pacijentu) i kako Vi kažete prodaje znanje,tako da magistre farmacije bi trebalo porediti sa zanimanjima koja pružaju uslugu(i to jednu od najvišeg interesa za gradjanstvo-zdravstvenu),
.Sledstveno,možemo.zaključiti da je plata farmaceuta u apoteci veoma potcenjena u ovom momentu u odnosu na druge uslužne delatnosti.