ŠTA ZAPRAVO RADI HR MENADŽER?

1. SASTANAK HRM KLUBA

“ŠTA ZAPRAVO RADI HR MENADŽER?”

Sreda, 20.03.2018.

Hotel Crowne Plaza, Beograd

1. Sastanak HRM kluba održan je 20.03.2019. godine u hotelu Crowne Plaza. Tema o kojoj smo govorili na ovom sastanku je bila “Šta, zapravo, radi HR menadžer? “

Sastanak je otvorio Bojan Šćepanović, osnivač HRM kluba i direktor Menadžment Centra Beograd. Bojan se zahvalio prisutnima što su se odazvali pozivu a zatim je prisutne uveo u temu sastanka. Predstavio je HR menadžera iz svog ugla i dodao osobine za koje on smatra da nekim HR menadžerima nedostaju. Svojim govorom uključio je i publiku u dijalog te smo se tu susreli sa različitim mišljenjima. Uporedili smo kakav je odnos radnika bio ranije, a kakav je sad. Koliko se radnici sada zadržavaju u firmama. Pričalo se i o tome šta firme nude, a šta oduzimaju svojim zaposlenima. Da li je vredno za lazy bag žrtvovati svoje vreme?

Zatim je Bojan pozvao paneliste da mu se pridrže na bini i da se ukratko predstave.

Pored Bojana, 1. sastanak HRM kluba otvorili su i naši dragi panelisti:

Aleksandra Dutina, HR direktor, CARLSBERG
Jelena Šribar, Izvršni direktor za ljudske resurse, SOCIETE GENERALE BANK
Nataša Stamenković, Chief Operations Officer, ROAMING GROUP
Dr Slobodan Velinov, HR direktor, FORMA IDEALE

Prva nam se predstavila Aleksandra Dutina, HR direktor u firmi od 600 zaposlenih. Aleksandra je diplomirani pravnik, pre sadašne firme CARLSBERG radila je u avio industriji. Bavila se radnim pravom, gde je i otkrila da bi joj posao HR-a prija, u tom poslu je ostala do sad. U CARLSBERG-u radi oko 2 godine.

Drugi nam se predstavio Dr. Slobodan Velinov, koji ima 19 godina radnog iskustva, od čega samo nije radio u sektoru finansija. Menadžment po formalnom obrazovanju. Doktorirao je na strategiji, jer smatra da ukoliko ne poznajte strategiju biznisa ne možete uspešno upravljati tim biznisom.

Nakon njega se predstavila Nataša Stamenković, Chief Operations Officer ROAMING GROUP. Pre sadašnje pozicije Nataša je bila HR direktor u farmaceutskoj industriji, u CARLSBERG– u i NIS-u. Nataša je psiholog po struci.

Poslednja nam se predstavila Jelena Šribar, izvršni direktor za ljudske resurse SOCIETE GENERALE BANKE. Jelena je bila 10 godina u duvanskoj industriji, gde je i prošla sve pozicije u HR-u. Pored toga je radila i u Nevladinom sektoru za razvoj mladih, bila je asistent na katedri na Filozofskom fakultetu. Po obrazovanju je psiholog, a pored svega je i psiho terapeut.

Vodila se diskusija i o tome da li je bitno u selekciji kadrova da li kandidat dolazi sa privatnog ili državnog fakulteta. Panelisti su iz svog dugogodišnjeg iskustava ukazali da nije bitno koji je fakultet završen, nego kvalitet osobe koja se prijavljuje za poziciju. Kao i da najbolji studenti nisu nužno najbolji praktikanti.

Poslovi u HR-u mogu biti podeljeni na 4 glavna procesa to su: regrutacija i selekcija, trening i razvoj, performance management, kompenzacija i benefit. U ovim sektorima broj zaposlenih varira od kompanije do kompanije. Uglavnom je 1 HR na 100 zaposlenih. Još jedan od parametara je i faza razvoja u samoj kompaniji. Tako da se u firmama koje su u početnoj fazi razvoja, zapošljava više HR menadžera zbog boljeg i bržeg razvoja zaposlenih.

Kako bi najbolje uveli HR u kompaniju potrebno je kao prvu i osnovnu stvar posložiti i urediti administraciju. Pored toga HR mora da zna kako idu procesi u kompaniji. Treba provoditi vreme sa zaposlenima i videti koji su izazovi sa kojima se ljudi susreću. Na taj način dobijate širu sliku o tome šta treba da radite. Ovo nije samo vezano za HR, to bi trebalo da rade ljudi na pozicijama iz svih sektora. HR biznis partner je potrebno da poznaje biznis ukoliko želi efikasno da unapredi poslovanje.

Nakon prvog bloka i zanimljive debate usledila je pauza za kafu i druženje.

Druženje i osveženje je opustilo publiku te su se u drugom delu sastanka i učesnici uključili u debatu gde su usledila i zanimljiva pitanja:

Anđela Mitrović iz Lumina World

Ko se bavi međuljudskim odnosima u firmi?

Međuljudskim odnosima treba da se bave svi menadžeri u firmi. Posao HR-a je da obuči menadžere da se bave medjuljudskim odnosima. Bitno je stalno komunicirati sa svim zaposlenima u firmi i naučiti menadžere da to rade, kako bi se napravila dobra komunikacija i struktura u firmi. Najviše problema u ovom procesu imaju ljudi zaposleni u IT sektorima zbog predrasuda u toj struci.

Miloš Miljanić iz MED HEAD-a:

Kako u IT sektoru obučiti ljude da nisu pojedinci u firmi?

Najbolje je treninzima i stavljanjem ljudi u stvarne situacije kako bismo ih zainteresovali da prevaziđu otpor prema liderstvu. Uputiti ih koji su njihovi benefiti od treninga. Da bi sve ovo uspelo mora da se u ceo proces uključi i vrh oganizacije.

Gordana Popov, Balkan Relocations

Šta je HR malog preduzetnika i šta uraditi da bi se on najbolje razvijao?

Presudan je lični odnos prema zaposlenima i da se napravi mala porodica. Bitno je voditi računa o zaposlenima i oni kad to vide, postaju lojalni.

Milada Šukalo iz S.P. Žitopeka

Kako zadržati radnike pri odlivu radne snage?

Pružiti radnicima uvažavanje, potvrde i benefite kako bi se oni osetili prijatno. Mada i pored toga nije u potpunosti sigurno da li ćete uspeti da zadržite radnike. Ukoliko se to desi pokušajte da se usmerite na obuku novih radnika.

Ivana Radović iz Nul Tien

Saveti za buduće HR menadžere, na šta obratiti pažnju i kako unaprediti znanje?

Bitna je želja za učenjem, postavljanje pitanja i izučavanje novih stvari. Nemojte da čekate da vam kompanija pravi razvojni plan, trudite se sami. Dajte sebi zadatak da svaki dan ostvarite po dva mala nova uspeha.

Sastanak je završen razgovorom o tome koje su novine u HR-u koje se upravo dešavaju. Digitalizacija je nešto sto se uvodi svuda, ali očekuje se da će se to promeniti i da će biti bitnije da se vrati stara komunikacija i poboljšanje međuljdskih odnosa. Biće uvedeni posebni procesi u kojima će biti bitnija stanja zaposlenih, a ne poslovni procesi. Migracija radne snage je jedan od budućih problema države. Uskoro nećemo imati dovoljno radne snage, zbog migracije u Nemačku, Englesku, Francusku. Rešenje bi bila dugoročnost koju treba pružiti radnicima. Novi trend koji još uvek nije došao kod nas je deljenje posla, gde dve osobe dele jedan posao u dogovoru.

Na kraju se Bojan Šćepanović zahvalio svima na dolasku i pozvao sve da se pridruže narednim radionicama, kojih će biti 5 ove godine. Takođe je predložio učesnicima da se kada dolaze što više druže međusobno, jer to je i suština HRM Kluba.