Šta MBA studenti misle o radu kompanija u Srbiji?

Negde u vreme kada je princ Čarls bio u poseti Beogradu, naša prestonica ugostila je još jednu posetu, daleko važniju, ali je svečani doček ipak izostali. U Srbiji je boravilo 28 MBA studenata sa Yale School of Management koji su radili sa domaćim kompanijama – kako velikim korporacijama, tako i startapima. U ekskluzivnom razgovoru za Netokraciju, studenti otkrivaju zašto je fokus i kvalitetan menadžment daleko važniji od veličine ideje, ali i zašto je ICT prilika koju ne bi trebalo da propustimo.

Prethodne srede ukazala mi se prilika da porazgovaram sa MBA studentima prestižnog Univerziteta Yale koji su u Srbiju došli kako bi se bolje upoznali sa radom domaćih kompanija, našom ekonomijom i tehnološkim startapom. U pravom američkom maniru, razgovor smo zakazali u jednom beogradskom baru gde happy hour počinje onda kada se radno vreme završava, a sa ciljem upoznavanja tima koji će narednih nekoliko dana usko raditi sa predstavnicima poznatih srpskih brendova, ali i domaćim startapima zahvaljujući fondu StartLabs.

„Obilazimo veliki broj kompanija iz različitih industrija gde se upoznajemo sa menadžmentom, a u cilju boljeg shvatanja ekonomskih prilika koje ovde vladaju“, započela je razgovor dr. Ivana Katić, profesorka pri Yale School of Managment i vođa ove radne grupe, rodom iz Srbije. Njoj su se za potrebe intervjua priključili Kiara Klajn i Krišam Rejl, dvoje MBA studenata koji su se u tom trenutku upravo vratili iz posete velike kompanije Air Serbia.

Udobno se smestivši i naručivši prvu turu pića, započinjemo razgovor.

Nordeus, SB Genomics? Da, čuli smo za njih.

Već na samom početku primetio sam da su Kiara i Krišan veoma dobro upoznati sa Srbijom, našom privredom i trenutnim prilikama. Kako Ivana kaže, uradili su domaći. U svega nekoliko dana koliko su ovde, studenti su posetili Kragujevac, kao i fabrike Fiat, Air Srbiju, NIS,… Čuli su za naše gejming kompanije i igre iza kojih one stoje. Nordeus je, kako kažu, sledeći na listi.

Ideja posete je jednostavna – pružiti MBA studentima priliku da se bliže upoznaju sa ekonomijom jedne zemlje u tranziciji, ali i omogućiti menadžmentu tih istih kompanija da se poveže sa liderima koji su radili u IBM-u i Microsoftu, konsultantskoj kući McKinsey i drugim poznatim ustanovama koje važe za sam crème de la crème u svetu biznisa.

Sa impozantnim radnim iskustvom i CV-jem iz snova, očekivano je da će najviši predstavnici države rado dočekati radnu grupu sačinjenu od studenata sa Univerziteta Yale, no dobrodošlica je stigla isključivo iz Ministarstva spoljnih poslova. Izborna je godina, a kamere i objektivi bili su usmereni na drugu stranu. Nakon Srbije, studenti će posetiti i Hrvatsku. Kako kažu, raduju se poseti fabrici Rimac Automobili.

Kada govorimo o Balkanu i Srbiji, u pitanju je region čije ime ne čujete često za vreme poslovnih razgovora. Ovo je tržište u tranziciji – kako ekonomskoj, tako i političkoj. Mali je broj investitora koji su spremni da ulože novac u R&D, startape i druge poduhvate. Istočna Evropa se nalazi tamo gde se Azija nalazila pre više od 20 godina.

Nastavivši razgovor, Krišan koji dolazi poreklom iz Indije, a koji je proveo poslednjih 6 godina radeći u medtech industriji, napominje kako je tokom školovanja imao priliku da se upozna i da radi sa nekoliko ljudi u Srbiji, te kako naše tehničko znanje daleko odskače u odnosu na Zapad. Tehničko znanje koje je dovelo prve outsourcing kompanije u Srbiju i pokrenulo IT industriju. Tehničko znanje koje danas izlazi iz tih istih kompanija i pokreće sopstvene startap priče.

Ljudski kapital je jak, ali da li ga koristite na dobar način?

Uvevši studente u priču o srpskom startap ekosistemu, gde smo bili pre samo pet godina, a gde smo danas, dotakli smo se i teme potencijala koji leži u tehnološkim kompanijama. Kiara kaže kako su on i kolege čuli za Frame i za SB Genomics, i kako je region poznat po izuzetno sposobnim inženjerima i developerima koji polako izlaze iz sigurnosti velikih kompanija i kreću da razvijaju sopstvene biznise zasnovane na razvoju globalnih proizvoda:

Istina je da su ovde inženjerske veštine izraženije u odnosu na one vezane za biznis. Jugoslavija je bila poznata po teškoj i tehnološkoj industriji. Jake inženjerske tendencije i dalje se osete. Ipak, u ovom sistemu pojedinci nisu imali prilike da razviju svoje poslovne veštine i to se oseti, pogotovo kada govorimo o globalnom poslovanju.

Krišan dodaje:

Na Zapadu, vi svoje prvo menadžersko iskustvo stičete radeći u McDonaldsu. Tamo vam se pruža prva prilika da vodite tim i da steknete neophodno iskustvo koje će vam dalje pomoći da sagledate biznis – od dna ka vrhu. U Srbiji, kao i u drugim zemljama koje su u tranziciji, rad u Meku nije posao kojim se bave tinejdžeri već ljudi u svojim tridesetim godinama.

No, i problemi se mogu pretvoriti u prilike. Studenti su pak jednoglasni kada kažu da je lista veština potrebnih za vođenje perspektivne tehnološke kompanije daleko veća, te da domaći osnivači nemaju usko razvijenu jednu veštinu, već čitav spektar znanja koja su pokupili usput, a koja im mogu pomoći prilikom vođenja startapa. „Na kraju dana, moraš biti jack of all trades u ovom poslu“, napominje Klajnova, ističući kako nikada ne znaš šta te može zadesiti i kojim ćeš se poslom baviti u sopstvenoj kompaniji – jednostavno, moraš biti prilagodljiv.

Ideje su super, ali to nije ono što menja svet

„Here’s to the crazy ones…“

Poznati citat kompanije Apple možda i najbolje opisuje ko su vesnici promena, pogotovo u tehnologiji i nauci. Rejl ističe kako je tehnološko preduzetništvo odavno postalo stvar pop kulture, kako danas imamo više ljudi koji žele da se bave startapima zato što je „kul“ biti svoj šef, ali da često nisu svesni koliko je truda, rada i odricanja potrebno kako bi se došlo do MVP-ja, prve mušterije, kapitala potrebnog za razvoj biznisa i drugih stvari.

„Ideje su super, ali ono što stoji iza njih jeste rad ljudi koji će učiniti sve kako bi se njihova ideja realizovala“, ističe Ivana. Ipak, da bi se i to desilo, potrebno je raditi na zaista kvalitetnim stvarima koje menjaju ustaljenu i poznatu paradigmu, pa makar to bilo i naše mikro okruženje.

Kako znaš da si dobar vođa? Pogledaj iza sebe, vidiš li ljude koji te prate? Isto je i sa idejama. Ukoliko vas ljudi prate i investiraju sebe u vašu zamisao, šanse su velike da to na čemu radite zaista menja stvari, industriju ili svet oko vas.

Kako je odmicao naš razgovor, tako je odmicalo i vreme, nešto što naši sagovornici nisu imali na pretek budući da su ih i pred kraj dana čekale obaveze. Već istog vikenda, 28 MBA studenata čekala je jednodnevna radionica na kojoj je učestvovalo 8 startap kompanija iz StartLabs portfolija iz Srbije, Hrvatske i Slovenije. Iz ovog fonda navode kako su svakom startapu dodeljeni studenti koji imaju iskustva u radu u sličnim industrijama i oblastima, te kako je ovo bila sjajna prilika da obe strane razmene globalno stečeno znanje, a osnivači ovih kompanija – da blisko rade sa predstavnicima jedne od najeminentnijih akademskih institucija na svetu.

Sumirajući svoje utiske, i studenti i njihova profesorka zaključili su da je ekonomija bazirana na teškoj industriji stvar prošlosti – kako u Srbiji, tako i na čitavom Balkanu. Većinu tih poslova preuzele su azijske zemlje i oni se neće vratiti (predsednik Obama ipak je bio u pravu). Ivana dodaje:

Kao neko ko je rođen u Beogradu, jako sam ponosna na pozitivne utiske koje je naša poseta ostavila mojim MBA studentima. Oni su bili jako impresionirani kvalitetom naših sastanaka sa srpskim liderima u biznisu, politici i civilnom društvu.

Za mnoge od studenata, koji se inače posebno zanimaju za preduzetništvo, kulminacija posete je bila naša saradnja sa StartLabs-om i prilika da upoznaju mlade preduzetnike iz regiona, kao i da im savetima pomognu u daljem radu i probijanju na svetsko tržište. Ja se unapred radujem tome što ću imati priliku da pratim razvojni put ovih startapa tokom naše saradnje u godinama koje dolaze.

Ono sa čime ostajemo jeste IT industrija kojoj treba još više podsticaja, čitav niz sektora koji kreiraju dodatne poslove i biznis atmosfera koja može biti nosilac značajnijih ekonomskih promena u godinama koje dolaze – promena u kojima će male tehnološke kompanije koje izvoze svoje usluge na globalno tržište igrati ključnu ulogu, a koje će inspirisati buduće preduzetnike na putu ka sopstvenim poslovnim poduhvatima.

Izvor: Netokracija