Šta je FOREX (trgovanje valutama)?

Globalno finansijsko tržište stranih valuta (Foreign Exchange Market, Forex ili FX) omogućava jednostavnu kupovinu i prodaju stranih valuta. Predstavlja jedno od najvećih i najlikvidnijih finansijskih tržišta na kome učestvuju banke, centralne banke, finansijske institucije, vlade, korporacije, osiguravajuće kompanije, ali i individualni investitori.

Tržište stranog novca je dostupno 24 časa dnevno osim vikendom, specifično je zbog velikog obima trgovanja, velike likvidnosti tržišta, globalne rasprostranjenosti, zbog velikog broja različitih faktora koji utiču na promene cena valutnih parova i mogućnosti da se koristi efekat poluge (Leverage). Na ovakvom tržištu, profit se ostvaruje kupovinom i prodajom valuta po različitom kursu.

Valute sa kojima se najčešće trguje na berzi stranih novca su:

• Američki dolar,
• Evro,
• Japanski jen,
• Britanska funta,
• Švajcarski franak,
• Australijski dolar,
• Kanadski dolar,
• Novozelandski dolar.

Tržište stranog novca je teško uporediti sa ostalim oblastima svetskih finansijskih tržišta najviše zbog velike osetljivosti na brojne faktore. Cene na tržištu stranog novca se konstantno menjaju. Promene deviznih kurseva obično su uzrokovane stvarnim novčanim tokovima tj. kurs se formira u zavisnosti od ponude i potražnje, ali isto tako devizni kursevi su veoma osetljivi na vesti iz oblasti ekonomije, politike kao i vesti o prirodnim nepogodama. Pošto ovakvo tržište nije centralizovano, izbegava se mogućnost uticaja centralnih banaka.

Trgovanje na tržištu stranog novca dostupno je 24 časa dnevno, osim vikendom. Po našem vremenu trgovanja počinu nedeljom u 22:00 a završavaju se petkom u 22:00. Glavni trgovinski centar nalazi se u Londonu, ali i Njujork, Tokio, Hong Kong i Singapur predstavljaju takođe važne centre preko kojih se vrši trgovina stranim novcem. Ovakvim rasporedom trgovinskih centara, omogućava se trgovanje 24 časa dnevno, trgovanje počinje u azijskim centrima, zatim trgovanje preuzima centar u Londonu, pa Njujork, a zatim ponovo Azija.

Valutni parovi

Na tržištu stranih valuta se trguje valutnim parovima, tj. vrši se konvertovanje jedne valute u drugu po različitim cenama. Na ovakvoj berzi, cena jednog valutnog para može više puta promeni vrednost roku od minuta. U periodima intenzivnih trgovanja, u roku od jednog minuta, cena može promeniti vrednost više desetina puta ili čak stotina puta. Promena cena kod većine valutnih parova prati se na četvrtoj (0.0001), a kod valutnih parova gde se trguje sa japanskim jenom prate se promene cena na drugoj (0.01).

Trgovanje na tržištu stranih valuta

Trgovanje na berzi stranog novca je specifično po visini iznosa kojima se trguje. Promene u kursu između dve valute su uglavnom relativno male, u nekim slučajevima cena se menja tek na trećoj, četvrtoj ili čak petoj decimali. Zbog toga, iznosi kojima se trguje treba da budu dovoljno visoki da bi se mogla ostvariti zarada na tako malim razlikama u ceni. Termin “Lot” odnosi se na iznos od 100,000 jedinica valute kojom se vrši trgovanje, a iznos kojim se vrši trovanje (Size) obično se izražava u broju uloženih Lot-a. Prilikom trgovanja na ovakvom tržištu, uobičajeno je da brokerske kompanije omogućavaju investitorima da trguju većim iznosima od onih koje imaju na računu, tj. da koriste efekat poluge (Leverage). Brokerske kompanije najčešće omogućavaju Leverage u odnosu 200:1, to znači da je moguće otvoriti pozicije u kojima su iznosi kojima se trguje i do 200 puta veći od trenutnog stanja na računu. Ukoliko je pozicija otvorena u skladu sa kretanjem cena na tržištu Leverage će znatno uvećati profit. Međutim ako se cena na tržištu kreće u suprotnom smeru od otvorene pozicije Leverage može biti uzrok velikih gubitaka, zbog toga se posebna pažnja mora posvetiti određivanju visini iznosa kojim se trguje.

Trgovanje na finansijskom tržištu predstavljaju niz uzastopnih operacija u kojima se vrši prodaja ili kupovina jednog od dostupnih valutnih parova po trenutnoj ceni na tržištu. Cilj trgovanja na ovakvom tržištu je da se ostvari zarada u razmeni valuta po različitim cenama. Jedna transakcija (trgovanje) na valutnom paru počinje otvaranjem pozicije (u smeru Buy ili Sell), a završava se zatvaranjem pozicije. Takva transakcija počinje otvaranjem pozicije tj. razmenom određenog iznosa jedne valute za odgovarajući iznos druge valute po ceni u trenutku otvaranja pozicije. Prilikom otvaranja pozicije, korisnik bira valutni par, vrstu transakcije tj. da li će izvršiti Buy ili Sell nalog (kupovina ili prodaja) i iznos kojim se trguje. Takva transakcija završava konverzijom valuta u suprotnom smeru, tj. zatvaranjem pozicije kada se dobijeni iznos druge valute konvertuje po ceni u trenutku zatvaranja pozicije u prvu valutu.

Ostvarena razlika između cena takve dve cene predstavlja profit ili gubitak na trgovanju. Pored razlike u ceni, visina profita (ili gubitaka) zavisi i od iznosa kojim se trguje. Na berzama na kojima se trguje akcijama, profit se ostvaruje kada se neka od akcija kupi po nižoj ceni a naknadno se proda po skupljoj ceni, dakle, da bi se ostvario profit potreban je rast cena akcija. Na berzi stranih valuta profit se može ostvariti prilikom rasta cena, ali isto tako i prilikom pada cena. Kod pozicija u smeru Buy, da bi se ostvario profit cena u trenutku zatvaranja pozicije treba da je viša od cene u trenutku otvaranja pozicije.

Na primer na valutnom paru EURUSD, ako je pozicija otvorena u smeru Buy po ceni 1.3603, i ako je pozicija zatvorena kada je cena iznosila 1.3663, u ovom ovom primeru je je razlika u ceni je pozitivna i u ovom slučaju profit iznosi 60 jedinica (Pips). U slučaju da je ovakvo trgovanje zatvorene po ceni nižoj od 1.3603 ovakva transakcija bi se završila sa gubitkom. Kod pozicija u smeru Sell je upravo obrnuta situacija, da bi se ostvario profit cena u trenutku zatvaranja pozicije treba da je niža od cene u trenutku otvaranja pozicije.

Formiranje cene valutnih parova

Devizni kursevi se formiraju u zavisnosti od očekivanja da se dogode promene na nekim od monetarnih tokova kao što su: rast bruto domaćeg proizvoda (GDP), inflacija, kamatne stope, budžeti, trgovinski deficit ili suficit, i drugi makroekonomski uslovi. Ponuda i potražnja za nekom valutom javlja se pod uticajem ekonomskih faktora, političkih faktora i tržišne psihologije:

Ekonomski faktori – ekonomski faktori se mogu pratiti preko ekonomske politike, državne strukture, centralnih banaka i drugih parametara koji se iskazuju preko ekonomskih izveštaja. Tržište obično negativno reaguje na povećanje deficita budžeta ili pozitivno na smanjenje deficita.

Politički faktori – unutrašnji, regionalni i međunarodni politički uslovi i događaji imaju veliki uticaj na tržište valuta. Politička nestabilnost može imati negativan uticaj na privredu nacije, a samim tim i na valutu te zemlje. Događaji u susednim zemljama ili regionu mogu imati pozitivan ili negativan uticaj i na valute ostalih zemalja.

Psihologija tržišta – percepcija investitora na tržištu može uticati na kretanje cena. Ekonomski izveštaji i procene utiču na kretanje cene valuta na tržištu. Parametri kao što su bruto nacionalni dohodak (GDP), stope zaposlenosti, stanje deficita i inflacije mogu direktno uticati na kratkoročne promene cena na tržištu. Investitori analiziraju dostupne podatke o prethodnim promenama cena kako bi identifikovali obrasce koje mogu koristiti za procenu budućih kretanja cena. Očekivanje predstojećih događaja takođe utiče na promenu cena.

Na primer, na grafikonu se jasno primetiti da je japanski jen izgubio od 5-10% vrednosti u odnosu na druge valute (EUR, USD, AUD, NZD), ovaj pad vrednosti jena nastao je zbog zemljotresa, cunamija i nuklearna katastrofe koji su pogodili Japan 11.mart.2011.

http://www.google.com/finance?q=usdjpy

Početkom avgusta 2010. Eric Schmidt, jedan od rukovodilaca kompanije Google, je izjavio da se trenutno na svaka dva dana generiše otprilike pet eksabajta podataka (5EB=5´1018 bajta, ili 5EB= 5,000,000,000GB). To je otprilike količina informacija koja se može uporediti sa ukupnom količinom informacija koju je kompletna ljudska civilizacija kreirala od svojih početaka pa sve do 2003. godine. Slična situacija se može uočiti na finansijskim tržištima, sve više informacija je dostupno, a takve informacije je potrebno obraditi na odgovarajući način u što kraćem vremenu kako bi se iskoristio povoljan trenutak na tržištu. Ovakva situacija je dovela do toga da se sve više trguje pomoću softverskih metoda čime se znatno ubrzava proces trgovanja.

Softver za automatsko trgovanje omogućava praćenje velikog broja parametara i donošenje odluka u realnom vremenu. Softver za automatsko trgovanje je u stanju da, nakon što primeti povoljnu priliku na tržištu, samostalno obavi transakcije kupovine i prodaje određenog valutnog para, deonice ili robe. Trajanje takvih transakcija (od kupovine do prodaje) se često meri u sekundama, u nekim slučajevima takve transakcije mogu trajati svega nekoliko milisekundi. Na takav način, softver za automatsko trgovanje stiče prednost nad trgovcima koji manuelno zadaju naloge za trgovanje.

Softverske platforme za trgovanje

Softverske platforme za trgovanje prikazuju promene cena na tržištu i omogućavaju korisnicima da šalju naloge za trgovanje preko kojih upravljaju svojim pozicijama u realnom vremenu. Otvaranje i zatvaranje pozicija na tržištu se vrši zadavanjem naloga za trgovanje. Na raspolaganju je veći broj softverskih platformi za trgovanje (terminala) koji korisnicima omogućava da se uključe u trgovanje na berzi stranog novca. Ovakve platforme uglavnom imaju mogućnost trgovanja na demo računima (trgovanje sa virtuelnim novcem) tako da korisnici mogu testirati svoje teorijsko znanje i steći iskustvo potrebno za trgovanje kako bi se izbegli gubici prilikom trgovanja realnim novcem.

Da se bi se počelo sa trgovanjem na tržištu stranog novca, dovoljan je računar sa softverskom platformom za trgovanje koja se besplatno može preuzeti:

• http://www.metatrader4.com
• http://www.metatrader5.com

Takođe potrebno je savladati osnovna pravila trgovanja, sagledati faktore koji utiču na promene cene, rizike trgovanja, savladati osnovne tehnike analize i predviđanja kretanja cena na tržištu, i upoznati se sa raspoloživim alatima za trgovanje. Uspešan investitor je po definiciji i dobro obavešten. Da bi se moglo upravljati nekim procesom, prvo je potrebno razumeti ga.

Basic tutorial of the Forex MetaTrader 4

Detaljnije informacije o berzi stranog novca, osnovnim tehnikama trgovanja i razvoju softvera za automatsko trgovanje mogu se naći u knjizi:

• Ilić V. (2011) “Automatsko trgovanje na tržištu stranih valuta – izrada softvera za automatsko trgovanje i analizu finansijskih podataka”, ISBN 978-86-914311-0-5
• http://SOLAIR.EUnet.rs/~ilicv/automatsko_trgovanje.html