SREĆNI I ZADOVOLJNI ZAPOSLENI, Dragana Koruga Ristić, Country HR Manager, COCA-COLA SRBIJA HBC

Tekst je preuzet iz  HRM magazina broj 3.

Svako od nas zna onaj osećaj kada krene na posao, sa osmehom na licu, jedva čekajući da vidi svoje koleginice i kolege, da pozove svoje kupce, obiđe svoje klijente, isporuči rezultat, proslavi uspeh.

Isto tako, svako od nas prepoznaje i onaj osećaj kada krene na posao sa nelagodom, bez osmeha na licu, bez uzbuđenja pred novim izazovima.

Kada pričamo o motivaciji zaposlenih, pričamo upravo o tom osećaju, o entuzijazmu sa kojim prilazimo radnim zadacima, koliko se dajemo, koliko smo spremni da “zapnemo” i da, umesto da se posao “odradi”, isti uradimo sa puno zadovoljstva, sa svrhom i sa osmehom na licu. Suvišno je i porediti proizvode koji nastaju u ova dva slučaja. Ne mogu se porediti ni uspesi kompanija koje brinu o motivaciji zaposlenih sa onima kojima to nije na listi prioriteta.

Kada sam pre devet godina napravila zaokret u karijeri i sa pozicija Menadžera u pravnoj službi počela da se bavim ljudskim resursima, gotovo da mi je ova tema bila potpuno nepoznata. Kako je jedan od osnovnih prioriteta sektora ljudskih resursa upravo motivacija zaposlenih, počela sam da istražujem ovu temu.
Na samo jednom od internet pretraživača, naišla sam na mnogo tekstova gde se pominje motivacija zaposlenih, pojašnjavaju osnovni faktori zadovoljstva, načini merenja, mehanizmi poboljšanja zadovoljstva. I kao i obično kada se radi o temama koje su u tolikoj meri eksploatisane, ne postoji čarobna formula, ispravan pristup koji kao takav može jednostavno da se primeni u svakoj kompaniji i donese rezultat u vidu motivisanih zaposlenih. Postoje izbori koje svaki poslodavac pravi.

Prema opšte prihvaćenom mišljenju osnovni pokretač zadovoljstva zaposlenih je rukovodilac. Međutim, u vreme kada raste broj kompanija sa „agilnim“ strukturama, sa matričnim linijama odgovornosti i projektnim timovima, uloga rukovodioca postaje manje definisana. Primat preuzima kompanijska kultura, set pravila koje definišu kako se radi u organizaciji. Bez obzira na to šta odnosno ko je faktor motivisanosti zaposlenih, preduslov za pravi izbor pristupa ka motivisanju zaposlenih jeste razumevanje njihovih potreba. U tu svrhu od presudne važnosti je:

• poznavanje svojih zaposlenih,
• otvoren razgovor,
• poverenje i
• spremnost za povratnu informaciju.

U tom procesu je uloga sektora ljudskih resursa izuzetno važna, mi smo na neki način dijagnostičari, utvrđujemo i analiziramo šta je to što pokreće zaposlene, te zajedno sa rukovodiocima osmišljavamo pristupe za motivaciju.

U našoj kompaniji motivaciju zaposlenih smatramo prioritetom i preduslovom za ostvarenje kompanijskih rezultata. Verujemo da motivisani zaposleni u svemu što rade dodaju vrednost, da optimizam i zadovoljstvo prenose na naše saradnike, kupce, partnere, te da samim tim najdirektnije utiču na poslovni uspeh.

Da bismo napravili najbolji izbor i kreirali radno okruženje koje na pravi način motiviše naše zaposlene mi pitamo upravo njih da sa nama podele šta je to što ih motiviše. Pošto zapošljavamo preko 1000 ljudi, za to nam, pored uobičajenih razovora sa zaposlenima služe periodična istraživanja zadovoljstva zaposlenih, u vidu kratkih, anonimnih pitanja o najvažnijim aspektima radnog okruženja. U manjim kompanijama sam proces prikupljanja i analize podataka je svakako jednostavniji ali je kvalitetna obrada podataka i ispravna dijagnostika moguća bez obzira na kompleksnost i broj.

Nakon što utvrdimo šta je to što će dodatno motivisati zaposlene, pristupamo pravljenju akcionih planova sa samim zaposlenima, delimo odgovornosti za ispunjenje istih i pravovremeno obaveštavamo zaposlene o napretku i rezultatima. Menjamo se, unapređujemo procese, težimo da budemo najbolje mesto za rad naših zaposlenih, te da sa nama oni ostvare svoj punpotencijal. Interesantno je da se i faktori zadovoljstva menjaju, da nisu isti čak ni unutar jedne kompanije već zavise od niza okolnosti – godina staža, prirode posla, porodičnog statusa.

Coca – Cola HBC posluje već više od 50 godina u Srbiji, i zanimljivo je kako se od faktora koji su do pre desetak godina preovladavali, kao što su stabilnost i finansijska sigurnost, vremenom prešlo na faktore poput svrhe, društveno odgovornog poslovanja, mogućnosti za razvoj. Mi to povezujemo sa pojavom novih generacija, koji sada čine više od 50% naših zaposlenih, te se prilagođavamo promenama, obogaćujemo naš pristup i personalizujemo ga, što je takođe nov trend u motivisanju zaposlenih.

Baš zbog toga mi smo menjali našu korporativnu kulturu kako bi najbolje odgovorila na njihove potrebe, uvodeći fleksibilno radno vreme, kao i mogućnost da nam kancelarija bude gde god imamo internet, a same poslovne prostorije oblikovali sa zaposlenima na umu, pored toga ne propuštamo prilike da se dobro družimo, zabavimo i proslavimo zajedničke uspehe! Sve radimo kako bi nastavili da negujemo podsticajno radno okruženje, koje omogućava svima da napreduju i usavršavaju svoja znanja i sposobnosti. Istovremeno imamo i tzv. „Porodičnu platformu“, sa benefitima koji olakšavaju roditeljstvo, poput pune nadoknade iznosa tokom porodiljskog odsustva, slobodnih dana prilikom važnih datuma za decu, porodičnog dana, posete fabrici za decu.

Smatram da je uloga sektora ljudskih resursa ključna u edukaciji o važnosti motivacije zaposlenih, podršci rukovodiocima i kreiranju podsticajnog radnog okruženja. Čak i ako ne postoji struktuiran pristup motivaciji zaposlenih, dovoljno je da postoji svest o važnosti. Svaki poslodavac koji ima na umu održiv rast svog poslovanja će kroz iskrenu posvećenost i razumevanje potreba zaposlenih, povećati i motivaciju.

U vreme kada je sve veći odliv mladih ljudi iz zemlje, povećanjem svesti o važnosti motivacije unutar kompanija u Srbiji, na najdirektniji način sprečavamo ove odlaske, jer mladim ljudima dajemo razlog da ostanu i grade svoje
karijere ovde. Stoga pored direktnog uticaja na poslovni rezultat kompanije, motivisani zaposleni predstavljaju zalog za budućnost.

Autor je Dragana Koruga Ristić, Country HR Manager, COCA-COLA SRBIJA HBC