- Finansijski Snowboard - http://www.mcb.rs/blog -

SEX – JUST FOR FUN (Kako izgleda rad u multinacionalnoj kompaniji?)

 

Izazovno, naporno… i isplati se!

 

Dugo vremena sam razmišljao da napišem tekst ‘Kako izgleda raditi u multinacionalnoj kompaniji’. Radio sam u dve multinacionalne kompanije, moje treninge je prošlo više od 2.000 menadžera iz stranih kompanija, dosta mojih prijatelja, poznanika i rođaka rade po stranim kompanijama… Skupilo se dosta iskustava, zanimljivih priča, anegdota, pa sam rešio da ih podelim sa vama.

Ovo nije naučni rad i ne pretendujem da je ovo „Biblija“. Ja nisam sociolog i nisam pravio opsežna istraživanja na temu „Rad u stranoj, multinacionalnoj kompaniji“. Sa druge strane, ovo je moj stav i moja razmišljanja. Nadam se da će nekome da pomogne.

Ako nekoga zanima samo naslov (Sex-just for fun) neka odmah skoči na poglavlje 16.Seks :)

 

Sex, just for fun

Seks na poslu

1.ZAPOŠLJAVANJE

Kvalitetno, stručno, mali broj zaposlenih.

Multinacionalne kompanije pažljivo biraju zaposlene. One, po pravilu, imaju mali broj zaposlenih. Retko kada ćete naići na ovu kategoriju zaposlenih u multinacionalnim kompanijama:

 Sve ove zaposlene multinacionalne kompanije uglavnom outsourcuju (iznajmljuju).

 Proces selekcije je temeljan i obično se sastoji od nekoliko koraka:

Obično su drugi i treći intervju na engleskom. Često ćete dobiti i simulacije kod testiranja („šta bi vi uradili u situaciji…).

Moja prijateljica je imala 6 intervjua za posao direktora IT! I, verovali ili ne, ali na kraju je i primljena :)

Kod multinacionalne kompanije vaša diploma ne igra nikakvu ulogu. Prosek sa fakulteta ih ne zanima. CV nije bitan, on je samo ulaznica za razgovor. Kompanija bira zaposlenog čiji im profil odgovara i ko će se uklopiti u njhovu viziju.

Inače, ovde je i jedna od najvećih zabluda koje naši radnici imaju. Naši radnici obično imaju prevelika očekivanja, misle da su „mnogo pametni“, precenjuju svoje znanje, traže neverovatne uslove.

Ono što je karakteristika svih multinacionalnih kompanija je da nerado povećavaju broj zaposlenih (headcount, FTE Full Time Employee). Sve multinacionalne kompanije drže najmanji mogući broj zaposlenih koji mogu. Veoma često jedna osoba radi više stvari istovremeno.

Jedna moja poznanica radi kao:

Inače, završila je sociologiju koja nema veze ni sa jednom od ove tri stvari. I, odlično radi svoj posao!

Često me pitaju da li postoji veza (protekcija) kod zapošljavanja?

Moj odgovor je DA, ali ne u obliku kako mi obično zamišljamo. U multinacionalnim kompanijama često postoji zapošljavanje preko veze, ali to ne znači da može doći totalni idiot („kreten, tatin sin, po političkoj liniji…“).  Preporuka je samo jedan od alata zapošljavanja koji se koriste. Jedna strana kompanija isključivo zapošljava preko „preporuke“. Naime, kada raspišu oglas oni dobiju preko 1.500 CV-a i nema šanse da svih 1.500 CV-a pogledaju. Zato oni uzimaju isključivo CV „preko veze“ odnosno preko „preporuke“. S obzirom da svako od zaposlenih ima neko svoju preporuku, oni vrlo brzo dobiju 200 „preporuka“ i odatle biraju kandidate. Dakle, kod njih je svaki zaposleni došao preko „veze“ odnosno preko „preporuke“.

Sa druge strane, taj novo-zaposleni će opet da se „ubija“ od posla. Možda će doći na posao preko veze, ali ne može da ostane na poslu – ako je bezveze!

Takođe, i ja lično volim da zapošljavam preko veze. Moju dragu suprugu sam upoznao preko veze (hvala kuma Vjeri :)) i već 18 godina smo zajedno. Uvek volim da čujem preporuku za novog zaposlenog, ali moja je odluka konačna.

Veze, preporuke i slično nisu loše u biznisu, loš je način na koji se upotrebljavaju.

 

2.UVOĐENJE U POSAO

Efikasno, brzo, profesionalno.

E, ovde su multinacionalne kompanije u prednosti nad običnom srpskom kompanijom. Obično imaju odlične procedure, način rada, kancelarije, kompjuter… i sve ono što spada pod „normalni uslovi rada“.

Moj prijatelj je došao da radi u 8h u novu kompaniju. Do 12h je zadužio laptop, kola, novi BlackBerry. On je već u 13h bio na putu ka svom prvom klijentu.

Ako su visoko razvijene kompanije, onda je i njihov sektor za ljude (HR Human Resources) odlično razvijen. Oni imaju dobra pravila, procedure, opis radnog mesta, standarde. Jednostavno, novo zaposleni treba samo da se „plug-uje“ i da počne da radi.

 

3. TRENING

Visoka ulaganja u ljude, striktno vezana za rezultate.

Multinacionalne kompanije ulažu dosta novca u trening ljudi. Ali, one ulažu veoma ciljano i traže jasnu vezu : trening –> rezultat.

U nekim multinacionalnim kompanijama primetio sam da su zaposleni umorni od gomile treninga  koje prolaze! Jednostavno, od toliko obuka koje prođu nemaju više vremena da normalno rade svoj posao.

Sa druge strane, niko vas neće poslati na kurs španskog jezika jer vam se sviđa omiljena španska serija na TV Pinku. Niko vam neće uplatiti post-diplomske studije na ekologiji, jer ste vi za zaštitu životne sredine. Treninzi i obuke su strogo vezane za posao koji radite, odnosno rezultate koji se očekuju od vas.

Jedna zanimljiva anegdota iz mog života. Ja sam radio kao controller u stranoj kompaniji i otišao sam na trening iz prodaje. Trening nije imao nikakve veze sa mojim poslom, ali me je finansijski direktor pustio da idem na trening. Rezultat je bio da sam posle tog treninga promenio kompletan život, napustio kompaniju i počeo da se bavim treninzima :)

 

 4. RADNO VREME

60-80 sati nedeljno, često prekovremeno i neplaćeno.

Ako ste mislili da se radi 40 sati nedeljno, odnosno 5 dana po 8 sati – zaboravite na to!

Uobičajno radno vreme je od 8h do 20h za većinu zaposlenih. Oni koji žele još, rade i duže (22-24h). Često se radi subotom, dok se nedeljom uglavnom ne radi. Ja sam često ostajao do 2 ili 3h ujutru, a par puta nisam spavao celu noć. A, nisam se ni presvukao :(

Prekovremeno se ne plaća, ono se podrazumeva. Jedini izuzetak za prekovremeno za koji sam čuo je Američka ambasada. Kod njih ne možete raditi prekovremeno, osim ako nemate prethodnu autorizaciju od strane šefa.

Dakle, zaboravite na normalno radno vreme od 40 sati. Radićete minimalno 60, a najverovatnije 80 sati nedeljno. Ubijaćete se od posla i svi će to očekivati od vas.

Sa druge strane, u zvaničnom „Ugovoru o radu“ stajaće vam „normalno radno vreme, 8.00-16.00, 40 sati“. Ali, nema šanse da završite svoj posao u 16.00. No way :(

 

5. KOLIČINA POSLA

Ubijanje od posla!

Svaki zaposleni ima barem 50% više posla nego što realno može uraditi. Jedna moja prijateljica je to lepo rekla:

Multinacionalne kompanije imaju veoma visoke ciljeve i svake godine dobijate nove „izazove“ iz centrale (HQ) koji glase „još… još… još…“.

Jednog mog prijatelja šef je nazvao u petak u 19h na fiksni telefon u kancelariji. Tražio mu je novi izveštaj za ponedeljak ujutru. Da bi pripremio taj izveštaj, moj prijatelj je morao da potroši još 12h. On ima ženu i dvoje male dece, no to njegovog šefa ne zanima. Takođe, obećao i deci da ćeš ih voditi na izlet. Ali, ni to šefa ne zanima.

 Just do it…

 Zaposleni provode 90% vremena ispred Excela, a dnevno primaju 150 do 200 emailova.

 

6. BENEFICIJE

Obični zaposleni nemaju beneficije, top menadžment ima

Obični zaposleni i nemaju neke posebne beneficije.Sa druge strane, menadžeri imaju dosta beneficija (privilegija). Neke od klasičnih beneficija za menadžere su:

Naravno, ove beneficije nisu namenjene svima već isključivo top menadžmentu. Postoji razlika između nagrađivanja domaćih zaposlenih iz Srbije i stranaca (expatriota). Stranci imaju mnogo više privilegija, što je i normalno.

 

7.MEĐULJUDSKI ODNOSI

U multinacionalnim kompanijama nema ljubavi, već samo interesa.

Ukratko, ne očekujte da imate prijatnu, domaćinsku, porodičnu atmosferu. Zaposleni su došli da rade, da krvavo zarade svoj novac i retko ko ima vremena da razvija iskrene međuljudske odnose.  Retko ko će se interesovati za rođendan vašeg deteta, pitati vas oko privatnih stvari, saosećati sa vašim privatnim problemima i sl.

Jedna moja prijateljica je to opisala na sledeći način:

Naravno, nisu zaposleni zombiji koji ne vole da pričaju. Oni, jednostavno, imaju toliku količinu posla. Ne možete sve da stignete i onda nemate vremena za dodatne priče o deci, porodici, školi, cveću, miru u svetu i sl.

 

8.OTKAZ

Najsurovija stvar kod multinacionalne kompanije.

Većina multinacionalne kompanije daje otkaze brzo, bez emocija i veoma ih efikasno sprovodi. Nekoliko primera iz Srbije:

Multinacionalne kompanije veoma brzo reaguju kada je otpuštanje u pitanju. Dobićete otpremninu koja je zakonom propisana, a možda i više od toga. No, sa druge strane, otkaz možete da dobijete bilo kada, u bilo kom trenutku, bilo gde. Možda se upravo ženite ili ste dobili sina… i odjednom dobijete otkaz.

Možete da dobijete otkaz iako niste krivi. Npr, jedna kompanija je na svetskom nivou smanjivala broj zaposlenih za 20%. To je pogodilo i Srbiju, bez obzira što nije bilo potrebe za tim. 20% zaposlenih iz Srbije je dobilo otkaz bez ikakve dalje diskusije.

Danas si ovde, sutra te nema.

 

 

9.CILJEVI

Sky is the limit!

Multinacionalne kompanije su sposobne da ostvaruju izuzetno visoke ciljeve. One znaju da motivišu zaposlene da postignu nemoguće ciljeve. To se zove PERFORMANCE MANAGEMENT SYSTEM. Inače, i ja ih učim na mojim treninzima kako to da rade :)

Ono što je najveća prednost takvog sistema, je što vas takav način života promeni „iznutra“. Vi postajete mnogo odlučniji, spremni za život, sa jasnim fokusom.

Zaposleni u multinacionalnim kompanijama retko kada gube vreme. Znaju šta hoće, znaju kako da dođu to toga… i grabe.

Ovaj deo je velika korist rada u multinacionalnoj kompaniji. Dobra multinacionalna kompanija te napravi ciljano vođenom mašinom za pravljenje rezultata!

 

10.PLATA

Dosta viša u odnosu na srpske kompanije

Plata je viša nego u srpskoj kompaniji. To je i jedan od glavnih razloga zašto svi žele da rade u stranoj kompaniji.

Prosečan finansijski direktor će imati platu od 2.000 do 3.000 EUR, a u najboljim kompanijama i do 5.000 EUR. U srpskoj kompaniji će teško da pređe preko 1.000 do 1.500 EUR.

Običan prodavac će krenuti sa platom od 400 do 600 EUR, dok će direktori prodaje imati i po 2.000 do 4.000 EUR.

Country manageri (generalni direktori) imaju različite plate – u zavisnosti od veličine kompanije, prometa, rezultata… No, hajde da kažemo da je neka „normalna“ plata za generalnog direktora od 3.000 EUR, pa naviše.

Visoke plate će biti rezervisane za menadžment, dok će obična „raja“ (prodavci, knjigovođe, sekretarice…) imati skromniju platu. Obični zaposleni retko kada imaju više od 10-20% u odnosu na kolege iz srpskih kompanija.

Postoje razlike između država. Amerikanci daju izuzetno visoke plate, dok su Grčke kompanije najskromnije. Nemci i Austrijanci te plate tačno koliko zaslužuješ, ni manje ni više.

 

11.GODIŠNJI ODMOR

U okviru zakonskih propisa Srbije, ni manje ni više.

Multinacionalne kompanije poštuju zakonske propise, no imaju i svoje interne standarde. Godišnji odmor je sličan kao i u srpskom zakonodavstvu, od 18 do 25 radnih dana, s tim što pojedine zemlje imaju i duže odmore. Npr, Nemci imaju 6 nedelja (30 dana) plaćenog godišnjeg odmora, s tim što taj deo uglavnom dobijaju menadžeri.

Multinacionalne kompanije poštuju vaše pravo na godišnji odmor i zaposleni uglavnom koriste kompletan godišnji odmor bez problema.

 

12.BOLOVANJE

Samo ako baš moraš!

Tvoj šef u multinacionalnoj kompaniji te neće smarati i „juriti“ oko doznaka, bolovanja i slično. Sa druge strane, on očekuje da se tvoj posao završi – bez obzira što si ti bolestan.

Ukratko, retko ćeš se odlučivati da odeš na bolovanje osim ako zaista nisi „debelo“ sprečen.

 

13.PORODILJSKO

Formalno 12 meseci, suštinski 3 do 4 meseca

Zakon u Srbiji dozvoljava 12 meseci odsustva zbog trudničkog i porodiljskog. Sa druge strane, većina multinacionalnih kompanija ti neće dozvoliti godinu dana odsustva za bebu (trudničko + porodiljsko).

Ustvari, hajde da to kažem na sledeći način.

Moja prijateljica je „zamoljena“ da se vrati posle 3 meseca na posao. Mogla je da odbije, no verovatno bi dobila otkaz.

Ovo nije pravilo kod svih kompanija, postoje i kompanije koje poštuju 12 meseci. Sa druge strane, ako kompanija ima mali broj zaposlenih i veliku količinu posla onda te menadžeri „primoravaju“ da smanjiš porodiljsko.

 

14.ZAKONSKI PROPISI

Poštovanje zakonskih propisa

Multinacionalne kompanije poštuju zakonske propise Republike Srbije i nekada su čak i rigoroznije od samog zakonodavca. Sa druge strane, menadžeri u multinacionalnim kompanijama često vrše neformalan pritisak na zaposlene – posebno pogledaj oko radnog vremena i porodiljskog.

Naravno, ako se nešto radi van Zakona onda se to radi u „belim rukavicama“ ili uz konsultaciju advokata koji naplaćuje 300 EUR po satu.

 

15.PUTOVANJA

Ubićeš se od putovanja, 60.000 do 120.000 km godišnje

E, ovde će da vas ubije kilometraža.

Kao što sam napomenuo na početku, multinacionalne kompanije ima mali broj zaposlenih. To znači da skoro nijedna multinacionalne kompanije nema vozača i da ćete sami morati da vozite. Pored vožnje, ima i dosta putovanja avionom.

Putovanja su često subotom i nedeljom, tako da vam malo vremena ostane za privatni život.

Prva putovanja su veoma zabavna i zanimljiva (nova zemlja, super hoteli i slično). Posle nekog vremena (par meseci) smoriš se od hotela, check-in na aerodromima, pakovanja, raspakivanja… Takođe, podrazumeva se da si sve vreme dostupan preko emaila, da sve vreme radiš za firmu, da pišeš izveštaje i praviš prezentacije u hotelskoj sobi i sl.

Retko kada imaš vremena da razgledaš novu zemlju kao turista. Tvoje “putovanje” po stranim zemljama se svede na : aerodrom –> hotel –> kancelarija –>hotel –>aerodrom

Poslovno putovanje je smaranje!

 

16.SEKS

Just for fun.

Kategorija „seks“ deluje malo neobično u ovom tekstu, no primetio sam jednu zanimljivost kod multinacionalnih kompanija. Menadžeri su često izrazito napeti, pod stresom, pod pritiskom visokih ciljeva… Kada se to iskombinuje sa dugačkim radnim vremenom (60 do 80 časova nedeljno) dolazi se do jedne zanimljive kombinacije: SEX – JUST FOR FUN.

Ukratko, menadžeri često imaju veze koje im služe „just for fun“. Dakle, bez mnogo emocija, osećanja, ulaženja u odnose… Jednostavno, seks kao vrsta odmora („ventila“) od napornog posla.

U pojedinim kompanijama se mužjaci (obično prodavci) takmiče u lupanju recki. Ko će više…

Pojedini menadžeri su često navučeni na adrenalin i seks im je samo dodatni stimulans. Moja preporuka je da pogledate sjajnog Klunija u filmu „Up in the air“.

httpv://youtu.be/nA9Q_hEDne8

 

17.PORODIČNI ŽIVOT

Retko da postoji „normalan“ porodični život

Kada radite u multinacionalnim kompanijama, imaćete puno para… i malo vremena. Vaš posao će biti povezan sa dosta putovanja po stranim zemljama, odsedanje po hotelima, prekovremenog rada i slično. Vremenom, vi se polako odvajate od porodice i postajete stranac. Zaboravljate kada su rođendani dece, nemate vremena da idete na časove odeljenske zajednice, nemate vremena za prijatelje… I, onda jedva čekate da se vratite u „glamurozan“ život multinacionalne kompanije.

Poznajem dosta menadžera koji rade u stranim kompanijama. I, poznajem još više njihovih problema (razvod, preljuba, alkohol, problemi sa decom, ponekad i droga…).

Porodičan život nema veze sa multinacionalnom kompanijom.

 

18.NAPREDOVANJE

Rezultati, rezultati, rezultati

U multinacionalnim kompanijama način napredovanja je veoma jednostavan – ko ima rezultate napreduje! Nema laži, nema prevare, ako si zaista ekstra talenat sa rezultatima onda ćeš napredovati.

 Na primer, rođak moje prijateljice je direktor McDonaldsa u Finskoj. A počeo je kao prodavac na Slaviji.

Ovo je jedan od razloga zašto zaposleni vole da rade u multinacionalnim kompanijama. Kod njih se cene rezultati. Sa druge strane, da bi postigao rezultate moraš:

 

19.ODLAZAK U INOSTRANSTVO

Šanse su male

Mnogi počinju da rade u multinacionalnim kompanijama zbog želje da odu u inostranstvu. I zaista – postoje zaposleni koji su napravili sjajne karijere a da su krenuli iz Srbije (pogledaj prethodni pasus). Sa druge strane, morate da budete svesni gde mi živimo:

Ukratko, mi i nismo baš najbolji kadar za unapređenje :(  Znam da ovo zvuči surovo i ne baš obećavajuće, no ja se trudim da budem realan. Proputovao sam preko 30 zemalja i mi smo zaista „zadnja rupa na svirali“. Ustvari, nismo zadnja – iza nas su BIH i Albanija :)

No, realna šansa za odlazak postoji. Ali, iskoristiće je samo oni koji su ekstra talentovani sa ekstra rezultatima. Morate da se ubijete od posla (80-100 časova nedeljno), da imate sjajne rezultate… i uz malo sreće odlazite iz Srbije.

Ali… postavlja se i pitanje: da li zaista želiš da odeš iz Srbije? Da li zaista želiš da budeš gastabajter koji će se čuti preko Skype sa rodbinom, i koji će jedva čekati da dođe leto da se vrati u svoju zemlju?

Ja sam imao priliku da odem iz Srbije. Nisam je iskoristio jer moja supruga nije bila „za“. Tada sam bio jako ogorčen i tužan jer mi je propala (možda) super karijera. Sa druge strane, sada sam joj zahvalan – u Srbiji je zaista najbolji život!

 

20.KANCELARIJA

Skromno, funkcionalno, ništa fensi, open space.

Kancelarije su skromne i funkcionalne. Retko koja kompanija će imati tepihe, mermer, težak nameštaj, zlatne laviće i slično. Sa druge strane, karakteristika je open spacy (otvoreni prostor). Ukratko, ne postoje male, zasebne kancelarije za zaposlene već jedan veliki ogroman prostor gde svi sede. Na primer, u jednoj kompaniji postoji open space gde je preko 120 ljudi na jednom mestu. Zamislite kako izgleda kada je oko vas 120 ljudi, zvone telefoni, sastanci, dešavanja i sl.

 

21.ŠEF NA POSLU

Ima ih dobrih, ima ih loših.

Ako je stranac (expatriot) došao da radi u Srbiju, on ima samo jedan cilj: da ostvari svoje lične interese. Njega ne zanima mnogo tvoja karijera, tvoji lični problemi, problemi Srbije i sl. On gleda da ispuni svoje lične ciljeve i da unapredi svoju karijeru.

Jedan moj menadžer mi je otvoreno rekao:

Kompanija će uvek da stane na stranu menadžera, pa čak iako on greši. Takođe, menadžeri su često diktatorski raspoloženi, bez imalo želje da promene svoj način vođenja. Jedan moj menadžer je rekao:

Brrrrrr, brzo sam otišao iz kompanije posle toga.

 

22.NACIONALNOST

Da, nacionalnost je bitna

Nacionalnost je bitna kada radiš u stranoj kompaniji. Ako si austrijska kompanija, naravno da ćeš raditi sa austrijskim kompanijama, da ćeš imati račune u austrijskoj banci, da voliš da čuješ nemački jezik, da će prednost da imaju oni koji poznaju Austriju i sl. To je sasvim normalno i očekivano.

Zamislite da vi otvorite srpsku kompaniju u Ukrajini. Da li bi voleli da radite sa srpskom bankom (npr. Komercijalna Banka) ili sa nekom nepoznatom ruskom ili ukrajinskom bankom? Da li bi voleli da zaposlite Srba ili Ukrajinca, Rusa ili Tatara?

Nekim menadžerima je ovo izuzetno bitno i ponekad posmatraju sve ostale nacionalnosti kao „nižu vrstu“. Na žalost, mi spadamo u nižu vrstu :(

 

23.KORPORATIVNE VREDNOSTI

Mnogi su zaluđeni kompanijom u kojoj rade

Pojedine strane kompanije znaju da naprave izuzetno snažnu korporativnu kulturu. To znači:

Snažna kultura je sjajan alat za kompaniju, ona tako pravi izuzetne rezultate.  Ove kompanije prepoznaćete po mladosti – ne postoji nijedan zaposleni/menadžer koji ima više od 40 godina. Svi su mladi, puni energije, “nabrijani”, visokih očekivanja. Uglavnom su muškarci, ili ako su žene one su same, bez dece i ponekad i ne liče baš na “žene”.

Sa druge strane, zaposleni vrlo brzo sagore od tempa rada i retko ko ostane duže od 5-10 godina u takvoj kompaniji. Pošto kompanija “sažvače” zaposlenog, ona nastavlja dalje da raste. Dolazi novi klinac od 25 godina, pun očekivanja, nade, energije… Ciklus počinje.

 

ZAKLJUČAK

Svima bih savetovao da rade za multinacionalnu kompaniju. Investirajte 5 godina života. Naučićete dosta o poslu, dobićete dobar know-how, promenićete svoj način gledanja na život, zaradićete lepe parice.

Posle 5 godina – kud koji, mili moji!

Pronađite neku mirniju luku…ili pokušajte da osmislite život tako da vam multinacionalna kompanija ne utiče previše na život. Postoji život i van multinacionalne kompanije :)