Ruski biznis klasicizam, Andrej Kuku, Direktor, Lukoil Srbija AD

Po završetku fakulteta, trinaest godina radio je na različitim poslovima u velikoj građevinskoj organizaciji Monolitstroj, tada još uvek u sklopu Sovjetskog Saveza. Nakon toga, Andrej Kuku bio je zaposlen u organima lokalne uprave i na rukovodećim državnim položajima; od 2000. do 2002. bio je potpredsednik Vlade, ministar ekonomije i reformi Republike Moldavije. Do imenovanja na dužnost generalnog direktora Lukoil Makedonija 2005. godine, bio je generalni direktor zajedničkog preduzeća Tireks-petrol, u kojem je udeo imala nemačka kompanija Mabnaft i bio je predsednik Saveta Eurokredit banke. Danas se ponosi rezultatima svog rada, uspešnom kompanijom Lukoil Makedonija, koja je dobila priznanje kao jedna od najuspešnijih na Balkanu. Godine 2011. pod njegovu upravu stavljena je i kompanija Lukoil Montenegro, koja je u tom trenutku bila u teškom finansijskom položaju a već danas je profitabilna. Decembra 2013. godine imenovan je za generalnog direktora Lukoil Srbija i rukovodioca Balkanske međuregionalne organizacije, u čiji sastav ulaze ćerke društva Lukoila u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori.

Andrej Kuku, Generalni direktor, Lukoil Srbija AD

Istovremeno ste generalni direktor tri društva Grupe Lukoil. Koliko to odgovornosti podrazumeva?

Danas sam generalni direktor Lukoil Srbija i istovremeno direktor Lukoil Makedonija i Lukoil Montenegro i kao rukovodilac organizujem i odgovaram za privrednu delatnost u sva tri Društva i u celini za Balkansku međuregionalnu organizaciju. Upravljački proces komplikuje činjenica da svaka zemlja ima svoje zakonodavstvo, ali istovremeno i standarde koji su uglavnom jednaki, evropski. Informacioni sistemi koji danas postoje, te programi za upravljačku delatnost, omogućavaju mi da efikasno ispunjavam svoje obaveze kao rukovodioca ovih preduzeća. Radim mnogo, uz potpuno predavanje, na uštrb svog slobodnog vremena i uvek sam tako funkcionisao. To je stoga što volim svoj posao, volim da stvaram i da vidim realne rezultate svog rada.

Šta po Vama čini dobrog menadžera?

Dobar menadžer nije onaj koji zna kako treba da se upravlja, već onaj koji upravlja kako treba. Iskustvo dobrog menadžera izražava se kroz izbor i stvaranje tima istomišljenika, profesionalnih i konstruktivnih stručnjaka. Zadatak menadžera u odnosu na zaposlene jeste da bude lider. Cilj menadžera je da specifična znanja i jake strane svakog radnika učini produktivnim. Često je pitanje, šta treba biti – lider ili menadžer? Rukovodilac mora da bude i jedno i drugo i istovremeno dobro da razume razliku između menadžmenta i liderstva, kao i da harmonično spaja u sebi obe ove uloge, da bi vodio svoju kompaniju ka uspehu. Kao menadžer, moraš da organizuješ stvari kako bi posao bio urađen efikasno, a kao lider moraš da se brineš o zaposlenima koji taj posao obavljaju.

Ponoviću poznatu istinu: uspeh u biznisu dolazi zahvaljujući ljudima. Tajna uspeha savremenog menadžera jeste u umetnosti da motiviše, da zna šta će radnicima dati energiju i kako da održi njihov entuzijazam. Ako znaš šta motiviše zaposlene, onda vladaš najmoćnijim instrumentom upravljanja kolektivom i dobijaš neobično dobre rezultate.

Koja je razlika u vođenju kompanije u Rusiji i Srbiji? Koliko je sličan, odnosno različit menadžment u Rusiji i Srbiji?

U upravljanju kompanijama u procesu globalizacije koji se danas odvija, uglavnom se u svim zemljama koriste isti ekonomski i finansijski instrumenti. Unificirani su standardi knjigovodstvenog izveštavanja, koriste se međunarodni standardi finansijskog izveštavanja i upravljanja rizicima. U suštini, razlikuje se fiskalno i radno zakonodavstvo.

Zato ne mogu da kažem da postoje neke značajne razlike.

Kako izgleda jedan Vaš radni dan?

Mi u celini planiramo svoj rad u kompaniji. Stvoren je sistem rada koji daje svoje pozitivne rezultate – ranije je određen raspored sastanaka s njihovom tematikom i poseta benzinskim stanicama ili naftnim skladištima, što nam omogućuje blagovremenu kontrolu izvršenja donetih odluka. Radni dan započinjem analizom operativnih i analitičkih informacija o toku delatnosti svih preduzeća. Posle razmatranja s kolegama, donosim odluke o izvršenju tekućih pitanja i određujem kratkoročne i dugoročne zadatke. Za mene je obavezna kontrola toka izvršenja ranije postavljenih tekućih zadataka. To je glavni zadatak menadžera bilo kog nivoa, uključujući i generalnog direktora. Po pravilu, prema ranije utvrđenom planu sprovodimo tematske sastanke po tekućim i budućim pitanjima (na primer, o toku realizacije investicionog programa, o automatizaciji sistema upravljanja i tehnološkim procesima, povećanju obima i efikasnosti prodaje, usavršavanju personala…). Svake nedelje održavamo operativne sastanke. U cilju motivacije radnika obavezno sprovodimo mesečnu procenu njihovog rada. U radnom programu uvek planiram sistemske sastanke sa menadžerima i vodećim specijalistima Društva. Najmanje jednom mesečno odvojeno se sastajem sa njima da zajedno razmotrimo izvršenje tekućih planova, perspektivne prognoze i moguće rizike i probleme u svim Društvima. Jedanput nedeljno posećujem naše benzinske stanice i naftna skladišta. Važno je da se ima realna slika o stanju na terenu i da se bude u komunikaciji s radnicima na benzinskim stanicama. Moj radni dan nije normiran. On počinje prema utvrđenom rasporedu, a završava se tek onda kada rešim sva planirana i nova pitanja i kada bude obezbeđeno dalje normalno odvijanje tehnološkog ciklusa delatnosti Društva.

Andrej Kuku, Generalni direktor, Lukoil Srbija AD

Rusi i Srbi su poznati kao veliki prijatelji. Kako Vi doživljavate Srbiju, odnosno ljude u Srbiji?

Istorija prijateljstva ruskog i srpskog naroda ima korene u srednjem veku i treba reći da šest vekova dugo prijateljstvo između ova dva naroda nikada nije prekidano. Uveren sam da će se takvi odnosi očuvati i ubuduće. Zauvek sam zapamtio srpsku poslovicu „Bog je na nebu, Rusija na zemlji“. Tako jedan o drugome mogu da govore samo istinski bratski narodi. Ako govorimo o ljubavi između Srbije i Rusije, onda verovatno ni u jednoj drugoj slovenskoj zemlji Rusi neće biti dočekani tako toplo, otvoreno i gostoljubivo. Srbija mi se veoma dopada. Ljudi su neverovatno gostoljubivi, dobri, predusretljivi i uvek spremni da  pomognu, imaju sličan jezik, srodnu kulturu i pravoslavnu veru – sve ovo ostavlja utisak da se nalaziš u gostima kod bliskih rođaka.

CONTROLLING

Koliko je controlling značajan u Lukoilu?

U savremenim uslovima proces rukovođenja kompanijom zahteva kompleksno rešavanje mnogobrojnih problema, uz korišćenje novih pristupa upravljanju. Problemi se pojavljuju pod uticajem kako spoljašnjih, tako i unutrašnjih faktora.

Stoga, za blagovremeno otkrivanje nepovoljnih situacija unutar preduzeća i razloga koji su izazvali takve situacije, pravilnog određivanja i postavljanja ciljeva i zadataka za razvoj preduzeća, kao i obezbeđivanja informativne podrške strateškom i operativnom upravljanju biznis procesima, u našoj kompaniji koristi se instrument poput controllinga. Ukratko, cilj controllinga možemo da odredimo kao organizaciju procesa upravljanja, tako da se dostignu svi ciljevi koji stoje pred kompanijom. Sistem controllinga odavno funkcioniše u Lukoil Srbija. Pri tom, na prvo mesto stavljen je kompleks zadataka u vezi sa planiranjem uz korišćenje integrisanog sistema plansko-kontrolnih obračuna na osnovu informacija iz upravljačkog izveštavanja. Krajnji cilj bilo koje komercijalne organizacije jeste ostvarivanje dobiti. Zato controlling možemo nazvati sistemom upravljanja profitom organizacije. Kada preduzeće ima i druge ciljeve (na primer, povećanje udela na tržištu), onda controlling omogućava da se upravljački proces usmeri na dostizanje ovih ciljeva. Zato u našoj upravljačkoj delatnosti controlling zauzima važno mesto.

Kaoje sve odluke Vi donosite na osnovu controllerskih izveštaja?

Controlling nije sistem koji automatski obezbeđuje uspeh kompanije, oslobađajući menadžere od funkcije upravljanja. To je tek instrument menadžmenta, ali vrlo efikasan, koji omogućava menadžeru da proceni situaciju i donosi upravljačke odluke.

Sve upravljačke odluke možemo da podelimo u dve grupe:

• Programirane odluke – donose se u standardnim uslovima u skladu sa utvrđenim procedurama. One mogu da budu jednostavne, ili složene kad zahtevaju detaljnu razradu. Na primer, odluke o kupovini naftnih derivata, o visini zarada. Prirodno, ovde se odluke donose u skladu sa utvrđenim procedurama (pravilnicima).
• Neprogramirane odluke – donose se u nestandardnim uslovima radi rešavanja novih i neuobičajenih problema. Na primer: izrada nove marketinške strategije preduzeća, promena uslova na tržištu i drugo. Kontroling ovde ima istraživački, analitički karakter i zahteva uzimanje u obzir mogućih rizika. Donošenje odluka uvek se orijentiše na specifičnost konkretnog zadatka. Ali, umetnost menadžera da na osnovu dobijenih informacija i vlastite analitičke i upravljačke analize donese pravilnu odluku, jeste proizvod njegovog rada.

Šta sve očekujete od dobrog controllera?

Danas controlling ne treba posmatrati samo kao sistem izveštavanja i kontrole, već i kao organizaciju procesa upravljanja. I što je jako važno, u našoj kompaniji uspevamo da funkcije controllinga realizuju ne samo controlleri, već i zaposleni na terenu, te se tako ovaj proces sve više pretvara u samokontroling. Ovo orijentiše zaposlene na dostizanje ciljeva koji su postavljeni pred nas s personalizovanom odgovornošću za rezultate i stremljenje da u svom radu prevaziđu granice jedne funkcije. Ponoviću, controlling se često određuje i kao sistem upravljanja troškovima. Mi ih grupišemo tako, da bi se precizno pratio uticaj donetih odluka o troškovima na rezultat poslovanja organizacije. Controlling obavlja i funkcije unutrašnje kontrole, ali za razliku od revizije ili unutrašnje kontrole on je orijentisan na tekuće rezultate koji nisu povezani sa dokumentacionom proverom. Od dobrog controllera očekujem blagovremenu analitičku informaciju radi donošenja odluka koje su usmerene na obezbeđivanje stabilnog funkcionisanja kompanije.

Kakvo je Vaše mišljenje o budućnosti controllinga?

Danas u svetskoj privredi postoje dva modela controllinga: američki i evropski (nemački). Američki model orijentisan je na spoljnje korisnike (organi nadzora, investitori) i zato se bazira na principima audita i revizije. U nemačkom modelu, odeljenja u organizaciji orijentišu se na informacije za finansijsko knjigovodstvo, službe oporezivanja i osiguranja, informacionu obradu podataka, a unutrašnja revizija je, za razliku od američkog modela, odvojena od controllinga. U ovom modelu upravljanje controllingom uključuje i „upravljačko izveštavanje“. A upravljačko izveštavanje, kao što je poznato, pre svega je strateško izveštavanje, povezano sa izradom sistema kontrolnih pokazatelja i raspoređivanjem odgovornosti po centrima izveštavanja (mestima nastajanja). Controlling objektivno postoji i razvija se pod uticajem određenih faktora, kako u Evropi, tako i u SAD. Razlike se odnose na suštinu kataloga zadataka, koji se identifikuju u controllingu.

U savremenim tržišnim uslovima svetske finansijske krize i nestabilnosti mnogih organizacija, funkcionisanje bilo kog preduzeća u mnogome zavisi od korišćenja sistema i metoda upravljanja, a koje doprinose dostizanju strateških ciljeva upravljanja i predodređuju stabilan uspeh u budućnosti. A ovo je moguće realizovati jedino uz uvođenje i razvoj sistema controllinga.

Andrej Kuku, Generalni direktor, Lukoil Srbija AD

LIČNO

Nedavno ste dobili nagradu Orden prijateljstva, koja Vam je uručena u Moskvi. To je nagrada za posebne zasluge u jačanju mira, prijateljstva, saradnje i uzajamnog razumevanja među narodima. Koliko Vam ovo priznanje znači?

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin nagradio me je Ordenom prijateljstva 2014. godine. Za mene je ovo najveća nagrada, a dobio sam je za doprinos jačanju prijateljskih veza i saradnje među narodima balkanskih zemalja i Ruske Federacije. Smatram da je ovo ocena mog desetogodišnjeg rada u ovom regionu, a pre svega u Makedoniji.

Čime se bavite u slobodno vreme i jeste li imali vremena da obiđete Srbiju?

Slobodnog vremena imam malo, budući da mi je hobi opet posao. Obično organizujem putovanja po zemlji s obaveznom posetom benzinskim stanicama. Jednom rečju, spajam prijatno i korisno. Volim pešačenje i šetnje, susrete s prijateljima, posećujem pozorište i koncerte, čitam literaturu iz oblasti ekonomije.

Srbija ima mnogo znamenitosti, impresioniran sam Drvengradom, manastirom Studenica, Petrovaradinom, nacionalnim parkovima Fruška Gora i Đerdap, antičkim gradom Justinijana prima… Nemam dovoljno slobodnog vremena da posetim sve što bih voleo, ali zato znam svih 110 objekata naše maloprodajne mreže, rasutih po celoj Srbiji. Sviđaju mi se i pejzaži neobične lepote, čist vazduh, ukusna i zdrava hrana od domaćih proizvoda. Beograd je prelepa prestonica. On spaja u sebi savremena prekrasna zdanja i mnogobrojne istorijske znamenitosti.

Andrej Kuku, Generalni direktor, Lukoil Srbija AD

U čemu nalazite izvor pozitivne energije?

Izvor moje pozitivne energije su moja porodica, pravoslavna vera i ljubav prema poslu.

Koju knjigu biste nam preporučili?

Volim da čitam specijalizovanu literaturu, naročito iz oblasti ekonomije i upravljanja. Preporučio bih knjige američkog pisca Dejla Karnegija (Kako zadobiti prijatelje i uticati na ljude i postizati uspehe u svetu koji se menja, Kako uživati u životu i uživati u radu, Šest načina da privučete ljude), klasika menadžmenta Pitera Drukera i mnogih svetski poznatih savremenih ekonomista. Uvek se rado vraćam i velikim ruskim klasicima, kao što su Dostojevski, Puškin, Tolstoj i ostali. Mislim da njihova remek dela obogaćuju duhovni svet svakog čoveka.

Šta biste poželeli čitaocima za novogodišnje praznike?

Srdačno čestitam svim čitaocima, svim građanima Srbije nastupajuću Novu godinu. Novu godinu obično povezuju s nadom u bolje. Zato neka sve dobro, što vas je radovalo u staroj godini, dobije nastavak u novoj! Neka vam nova godina prođe na pozitivnom talasu i neka da potvrdan odgovor na sva vaša očekivanja i nade. Želim da imate snage da dostignete sve zadate ciljeve i da ostvarite sve svoje ideje. Želim vam dobro zdravlje, ostvarenje svih zamisli i planova, blagostanje vašim porodicama i prijateljima, da u vašim domovima caruju mir, harmonija i toplina.  A Srbiji i srpskom narodu – mira i prosperiteta!

Autor teksta je Andrej Kuku, Direktor, Lukoil Srbija AD.

Tekst je preuzet iz Controlling magazina 06.