ROI-Return On Investment (tinejdžerski seks)

 

 

 

 

 

 

 

 

Kada menadžeri pričaju o ROI (Return on Investment) to izgleda kao razgovor tinejdžera o seksu.

Svi pričaju o njemu, a niko ne zna kako to tačno izgleda. Svi su eksperti ali nikada nisu probali. Svi bi da probaju ali ne znaju kako

• Često slušam menadžere kako govore “Wau, ovo je dobar projekat. Imaćemo dobru zaradu i ROI na njemu”.
• Human resources menadžeri se pitaju “Koliki nam je ROI na troškove treninga?”
• Gazda jedne firme je lepo objasnio direktoru “Brate, kupio sam firmu za 10 miliona€ i hoću da je prodam za 5 godina. Posle 5 godina, hoću da zaradim 20% na moje pare! Razumeš brate?”
• I, naravno, nezaobilazni ljudi iz finansija non-stop govore govore o EBITDA, Cash Flow, IRR, NPV, ROE, ROI, ROCE, RONA…

Pa, hajde da konačno vidimo– šta znači Return on Investment (ROI)?

 

Ah, da. Ako je neko poželeo da još nešto vidi na ovom Blogu (teen…) – sorry. Toga nema ovde, samo arbajtejn, finanz, najn sex… Pali brate.

Definicija Return On Investment (ROI)

Definicija za ROI je jednostavna: koliko sam dobar u % na uložene pare.

Računa se po formuli:

.                    Zarada – Uloženo

ROI  =  —————————–

.                             Uloženo

 

Primer: Uložio si u biznis 1.000. Zaradio si 1.500. Koliki ti je ROI?

Ako ne znaš odgovor (50%) onda ovaj tekst zaista nije za tebe.

 

 

 

Gde se koristi Return On Investment (ROI) ?

1. Business Case

Koristi se, pre svega, u izradi Business Case. Business Case ima nekoliko odomaćenih naziva u Srbiji:

• Business case
• Ekonomska opravdanost investicionih projekata
• Studija izvodljivosti
• Dinamička ocena investicionih projekata
• Return On Investment (ROI)
• Capital Budgeting
• DCF Analiza
• Cost Benefit analiza
• NPV kalkulacija
• Total Cost of Ownership (TCO)

Business Case je ekonomski alat koji projektuje finansijske rezultate određene akcije. Obično se Business case pravi sa namerom da dobijemo odgovor:

• Da li nam se finansijski isplati akcija?

A, ako želimo još kraće:

• Koliki nam je NPV ili IRR?

 

Business case se najčešće javlja kada želite da uložite pare u novu opremu (CAPEX ili Capital Expenses).

Primer jednog Business case.

• Imam fabriku sokova. Želim da proširim proizvodnju i da uvedem novu liniju. Nova linija košta 1.000 i želim da vidim koliko ću biti dobar za 5 godina. Ovo su podaci koje sam sakupio.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kalkulacija za ROI:

• Ulaganje je 1.000.
• Zarada je -200+300+600+1.300+1.700 = 3.700
• ROI = (3.700 – 1.000) : 1.000 = 270%

 

Dakle, na uloženih 1.000, vratiću svojih 1.000 i dobiću još 2.700 (270%). Wauuuu, kakva zarada!

Pa, i jeste i nije – ROI od 270% ne govori o godišnjem nivou već o zaradi tokom svih 5 godina. Kme, kme, kme…

Ako želimo da vidimo koliko smo dobri godišnje, onda se koristi drugi parameter. Ovaj parametar se zove IRR (Internal Rate of Return) ili Interna Stopa Prinosa. IRR na srpskom se nekada prevodi i kao Interna stopa povraćaja. IRR je u ovom projektu 36% godišnje. IRR je slično kao kamata u banci – koliko si zaradio godišnje. Računica IRR zahteva malo duže objašnjenje, pa ću ga staviti u posebnom postu. Inače, postoji funkcija u Excelu koja računa IRR za 2 sekunde

Pored ROI i IRR, gazda kaže i sledeće “Brate, ja hoću da zaradim barem 20% godišnje na moje parice.” Ono što gazda očekuje (20%) se zove diskontna stopa pa sada možemo dobiti i treći parametar. Treći parametar se zove Net Present Value (NPV) ili Neto Sadašnja Vrednost. Da bi dobili Net Present Value (NPV) proširićemo tabelu:

 

 

NPV je zbir Diskontovanog Cash Flowa (DCF) odnosno zbir vrednosti:

-1.000 – 167 + 208 + 347 + 627 + 683 = 699€.

Ako je NPV veće od 0 onda je projekat isplativ. Ovde je NPV (699€) > 0 što znači da je projekat isplativ.

Net Present Value (NPV) je, inače, glavni kriterijum za ocenu Business Case.

I, na kraju, gazda pita “A za koliko godina mi se vrate pare ?”. To se zove payback ili vreme povraćaja. Payback se može računati na običan Cash Flow a može se računati i na diskontovani cash flow. Ako se računa na diskontovani cash flow, onda se zove Discounted Payback Period (DPP). U ovom slučaju računaćemo Payback na Diskontovani Cash Flow i dobićemo DPP. Da bi izračunali DPP, koristićemo Kumulativni Diskontovani Cash Flow.

 

 

Business case zahteva još detaljnije objašnjenje (cost, benefits, assumption, cash flow, marginalni cash flow, sensitivity, risks…) no u ovom primeru sam stavio samo osnovne naznake. Detaljnije objašnjenje o IRR, NPV, Payback kao i za sam Business Case biće na jednom posebnom postu.

Rezime za ROI i Business Case u ovom slučaju:

• ROI = 270% (za svih 5 godina)
• IRR = 36% (godišnje).
• NPV = 699€
• DPP = 4 godine
• Diskontna stopa = 20%

 

 

2. IT projekti

ROI se često koristi kod IT projekata. IT projekti su:

• Uvođenje ERP (SAP, Oracle…)
• Zamena stare Network & Communications opreme sa novom
• Kupovina ili zamena stare opreme sa novom
• itd..

Ljudi iz IT-a obično vole da koriste izraz Total Cost of Ownership (TCO). Hajde da vidimo kako je nastao ovaj izraz.

80-ih godina, kada ste kupovali IT opremu, situacija je bila ovakva:

 

 

Računari su veliki kao pola fudbalskog igrališta (mainframe, IBM, UNIX, Digital Equipment…) i ključna stvar je bila: koja je CENA opreme? Kompanija je plaćala ogromne svote novca na početku kupovine (CAPEX) a kasnije uplate (OPEX) su bile mnogo manje.

90-ih godina sa pojavom PC-a, situacija se dramatično promenila. Što bi Đura rekao “Drastićne razlike, ba”. Sada je situacija ovakva:

 

 

Naravno, ovo je ekstremni slučaj – mada mislim da je i kod nekih kompanija realan. Mnogo IT kompanije su pronašle 1001 način da ti smanje osnovnu cenu (CAPEX) ali da ti povećaju OPEX (pay per service, software as service, IT leasing…). Inače, pogledaj post na blogu koji govori o tehnici prodaje koja se zove štene.

Da bih ti ilustrovao, uzeću kao primer laserski štampač. Običan štampač platiš 200€ (CAPEX) dok tonere, rezervne delove, bubnjeve, kaiševe itd… za tri godine korišćenja platiš još oko 600€ (OPEX).

E, onda se ne postavlja pitanje koja je cena opreme (200€) već koliko su UKUPNI TROŠKOVI KORIŠĆENJA ZA VEK PROJEKTA (200€ + 600€ = 800€). To se na engleskom zove Total Cost of Ownership (TCO). Što bi naš narod rekao – “Što ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji”.

Izraz Total Cost of Ownership (TCO) počeli su da koriste i druge industrije. Na primer, prodavci automobila znaju da iskoriste ovo kao prodajni argument. Uzmite slučaj Toyote. Kada kupite Toyotu, ona košta više na početku (CAPEX) no ima niže troškove održavanja (OPEX) i na kraju je možeš prodati za dobre pare. Dakle, ona je isplativa ako gledamo Total Cost of Ownership (TCO) za ceo vek eksploatisanja kola. Ukratko, prodavac automobila traži način da ti opravda početnu višu cenu.

 

IT ljudi vole da koriste ROI da bi opravdali ulaganja. ROI je de facto standard kod IT ulaganja.

 

3. Analiza Kompanije

ROI se koristi kod analize kompanije. To je čuvena DuPont analiza koja polazi od ROI. DuPont analiza počinje od jednostavne formule:

.                   zarada

ROI = ——————

.                  investicija

 

E sad – šta je ovde caka? Postavlja se pitanje – šta je zarada, a šta investicija kod kompanije? Postoji nekoliko sličnih (a opet različitih) definicija za ROI kod kompanije:

• ROE (Return On Equity)
• ROCE (Return On Capital Employed)
• RONA (Return On Net Operating Assets)
• ROA (Return On Assets)
• ROTA (Return On Total Assets)

Svaka od ovih definicija ima svoje specifičnosti i zahteva dosta objašnjenja. Ja ču početi od najprostijeg ROI:

.                       profit

ROI = ————————-

.                     aktiva

 

ROI zatim možete da razbijete sa na sastavne delove:

 

 

U sledećem primeru imaćemo dve kompanije. Obe kompanije imaju isti ROI, no imaju potpuno drugačiju strategiju:

 

 

• Kompanija A. Zaradi malo i imaj veliki obrt. To su obično trgovinske kompanije. To je staro jevrejsko pravilo “malo zaradiš, mnogo prodaš”.

• Kompanija B. Zaradi puno, spori obrt. To su obično proizvodne kompanije.

 

Koja je najbolja kombinacija? Zaradi puno i imaj veliki obrt. To je uradila ZARA

Često se uzima definicija koja se zove ROE (Return On Equity). Ovaj racio broj možete da dobijete i na sajtu Beogradske berze za bilo koju kompaniju koja je listirana na Beogradskoj berzi.

 

ROE se računa po formuli:

.                  profit

ROE = ——————

.                  kapital

 

Return on Equity na srpskom se prevodi kao “prinos na kapital” ili “povraćaj na kapital”. ROE za kompaniju Metalac za 2009 godinu je 11,1% (http://www.belex.rs/trgovanje/hartija/dnevni/MTLC).

 

Kada razmišljaš o visini ROE, možeš da zamisliš ROE kao kamatu. Koliko sam ja kao vlasnik kompanije godišnje dobar na svoje uložene pare?

• Ako je ROE do 5% – mršavo, slabo.
• Od 5% do 15% – nije loše, normalno.
• Preko 15% – ihaaaaaa, na konju sam.

 

U tekstu o tome koje su najbolje kompanije u Srbiji korišćen je ROI, odnosno ROE.

Koji je ROI najbolji? Moja preporuka je ROCE (Return On Capital Employed) a on se računa kao EBIT/Capital Employeed. A šta je… ? bip, bip, bip… a sada idu reklame… videćeš u sledećm postu…

 

4. Sve ostalo

Internet guru. “Brate, uložiš 500€ u reklamu za Facebook i imaš ROI od 200%”. Internet gurui vole da koriste ROI.

Human Resources menadžer. Uložim u trening 1.000€, koliki mi je ROI na trening? Jako visok, majke mi… Human Resources menadžeri često vole da postavljaju pitanje “Koliki mi je ROI za trening”. Kod treninga je lako videti šta je uloženo (trošak agencije, hotel, ručak, uloženo vreme…). Sa druge strane, Human resources menadžeri se pitaju šta je benefit (povraćaj)? Ako izuzmemo otrcane floskule tipa “kvalitetni ljudi, motivisani, zadovoljstvo zaposlenih i slično” ono što je ključni benefit kod treninga je ušteda vremena.

Primer: zamisli da zaposleni ima neto platu 1.000€ (1.600€ bruto). Neka zaposleni provede 30% vremena radeći sa Excelom. To znači da ga Excel aktivnost košta oko 480€ mesečno. Sa druge strane, zamisli da prođe trening iz Naprednog Excela i da kao rezultat toga ubrza svoj rad sa Excelom za 10% (a ubrzaće i mnogo više od 10%!). To znači da je mesečno uštedeo 48€ ili godišnje 576€. Prosto kao pasulj, zar ne?

 

ZAKLJUČAK?

Deca mi ulaze u teen godine pa moram da mislim i o seksu

Zapamtite osnovna pravila oko ROI:

• ROI se izražava se u procentima (10%, 15%, 120%…)
• Nema univerzalne formule (IRR, ROI, ROE…)
• ROI se koristi za različite analize (business case, kompanija, trening, TCO…)
• Najčešće se računa po formuli: ROI = (zarada – uloženo) : uloženo
• ROI se ne gleda godišnje već zbirno tokom čitavog veka projekta (obično nekoliko godina)
• Za razliku od ROI, druga dva parametra IRR i ROE se posmatraju na godišnjem nivou