Rečenice koje možda slušate svaki dan, a koje su mobing

a

Udruženje “Stop mobing Srbija” u proseku na dnevnom nivou dobije oko 10 prijava od zaposlenih koji se žale na zlostavljanje na radnom mestu.

Predsednik udruženja Žika Živadinović za “Telegraf” objašnjava da se kao set najčešćih situacija u kojima dolazi do mobinga nad radnikom navode davanje previše zadataka koji treba da se obave u kratkim vremenskim rokovima, zatim takozvani “sindrom praznog stola” – kada se radniku poverava sve manje posla, nakon toga sledi potpuno ignorisanje radnika, oduzimanje sredstava za rad, i na kraju, priča o njegovim privatnim stvarima.

a

“U prvoj situaciji vam poslodavac kaže da je prepoznao da ste kapacitet, da možete da izvršite sve zadatke brže od drugih, pa vas pita: “Šta je to par stotina stranica za obradu za vas? Do sutra!”. U drugoj dolazi do suprotnog stava, gde vam kaže da će kolega koji je tek došao u firmu dobiti zadatak, jer ste vi (iako radite 20 godina na istoj poziciji) aljkavi, loši, previše ležerni… To u praksi zvuči ovako: “Nemoj ti, imaš loš rukopis. Pusti XY da to uradi, brže će”. Kada vas ignorišu, mogu da vam kažu: “Nismo te pozvali na sastanak, jer te nismo videli”. A u slučaju da vas ipak udostoje poziva, prekidaće vas, razgovarati sa izraženom arogancijom, nipodaštavanjem i konstantnim upadima”,

a

objašnjava Živadinović.

On dalje ističe da se neretko dešava i to da vam na poslu kažu “Ne treba ti više kredit na telefonu u tolikoj vrednosti/ šta će ti i štampač – ionako ga ne koristiš“, ali i to da pokušavaju da vas diskredituju na sve moguće načine. Tada pominju podatke o vašim privatnim stvarima, ali uvek u negativnom kontekstu.

a

“To zvuči ovako: “Nemoj njega da moliš, sad se razvodi/sad mu je brat u zatvoru/sad je ostao bez žene…”. Naravno, prisutne su i uvek aktuelne pretnje otkazom. “Ako ti nećeš, ima ko hoće”, “Sad je biro pun takvih kao što si ti!”, “Konkurisalo nam je 10 ljudi za jedno radno mesto, tako da vam je lako naći zamenu”…”,

a

kaže Živadinović.

Poenta je da se kod zaposlenog stvori izražena briga za radno mesto. Slično se postiže i kod slučajeva sistematizacije i racionalizacije na poslu, ali je tada pristup drugačiji jer sve ide preko kolege, a ne direktno od nadređenog. Kolega će vam reći “Nemoj da se družiš sa njima, vidiš da su pobunjenici/da su nepotrebni/da će dobiti otkaz. Ti samo radi svoj posao i ćuti!, navodi on i na kraju kaže da ne može da isključi one primere koji se odnose na seksualno uznemiravanje na poslu.

Tu spada, kako kaže, svaki fizički kontakt, pogotovo između osoba suprotnog pola, ali i pozivanje na kafu u sitne sate – nakon isteka radnog vremena, zatim pozivanje na službena putovanja za posao koji vam nije u opisu radnog mesta, pa i aludiranje na to kako izgledate i kako se izazovno oblačite.

Naravno, sve sa ciljem da za određenu uslugu dobijete bolje radno mesto ili makar zadržite dosadašnje.

a

a

Izvor: 021