Razlike u controllingu između Velike Britanije i Nemačke
**********************************************************************************************
Ovaj materijal je autorski materijal Controller Akademie Munich, odnosno MCB-Menadžment Centra Beograd. Ovo je deo materijala koji polaznici dobijaju na
Autor
Bojan Šćepanović
MCB Menadžment Centar Beograd
063 7004 518
12 Komentara
Врло занимљив текст.Подсетило ме је на време када сам се тек запослио у једној нашој фирми у коју је недуго затим уведена функција КОНТРЛОНИГ.Било је то 1991 године и мислим да у то време тешко да је ико у тадашњој држави Југославији и чуо за то , а камоли знао о каквој се функцији у предузећу ради.
Сећам се да ми је било јако чудно и потпуно нелогично што је за директора ове службе постављен дотадашњи директор Маркетинга по струци дипломирани хемичар!! Морам да признам да сам био шокиран оваквом кадровском вратоломијом!!
Предпостављам на основу овде прочитаног да би се и Немци шокирали а Енглези вероватно да неби.
Моје лично мишљење је да без доброг базичног економског образовања нема суштински способног рачуновође ,а самим тим ни УПРАВЉАЧКОГ РАЧУНОВОЂЕ -КОНТРОЛЕРА. Пракса може можда до некле да изнедри јако талентоване појединце, без економског образовања ,као добре контролере али то је онда питање среће да ли ће се у пракси задесити такав таленат или не, тј да ли ће имати прилике да у пракси све научи. И како ће одреаговати када му се у пракси нематне неки проблем који захтева базично познавње теорије трошкова ,по некад чак врло специфичних грана привреде као на пример што је пољопривреда?
Волео бих да још неко осим мене прокоментарише ову по мени јако занимљиву тему и област о којем Бојан пише.
У осталом ,управљање трошковима и само управљачко рачуноводство је једна од кључних функција у предузећима која директно утиче на њихову конкурентност, а чињеница је да је код нас у нашим предузећима скоро спорадично присутна и развијена.
А о кадровима који би требало да се баве управљачким рачуноводством многе фирме у Србији још нису почеле ни да размишљају.
Бар ја имам такав утисак.
80% marketara (moja procena) nikada nije videlo Ekonomski fakultet i katedru za marketing
Šalu na stranu, moje mišljenje je da NE MORA da bude uslov “dobar controller = EKOF ekonomski fakultet”. Ja sam završio EKOF (čak i smer “računovodstvo i finansije”) no ne mislim da je EKOF ključni faktor uspeha za mene kao dobrog controllera.
Postoji više razloga:
+ ekonomski fakultet je vrlo širok pojam i možda na 5% smerova/predmeta se izučava ono što bi trebalo da bude contolling (upravljačko računovodstvo). To važi i u obrnutom smeru. Na primer, ja sam završio smer “računovodstvo i finansije” i nemam pojma o “nacionalnom dohotku, inflaciji, vođenju države i sl.”. Ukratko, nikada ne bih mogao da budem Ministar Finansija ili Ministar Privrede
+ praksa je čudo! Ja znam nekoliko ŠEFOVA controllinga u stranim multinacionalnim kompanijama koji, originalno, nemaju nikakve veze sa EKOF. Njihovo formalno obrazovanje je “prevodilac… tehnolog…švedski jezik…inženjer”. Sa druge strane, oni su izuzetno dobri controlleri jer ih je praksa naučila. Čak štaviše, bio bi zapanjen njihovim nivom znanja. Neću da otkrivam imena kompanija, no veruj mi, zaista su izuzetno poznate u svetu i Srbiji.
Zanimljivo je da je Dr Albrecht Dayhle, osnivač Controller Akademie Munich i “otac controllinga” bio PRODAVAC a ne controller
+ jedno je što osoba završi, a drugo je ono što radi u praksi. Fakultet je 4 godine života (od 19 do 23 godine) a ti radiš na poslu 40 godina. Ukratko, na poslu možeš završiti još minimalno 10 fakulteta. Ja sam završio fakultet 1995 godine i nemam pojma šta sam tada učio. Čak se ne sećam ni koji mi je naziv Diplomskog
+ naši fakulteti nisu praktično orjentisani. Npr, knjiga iz “Upravljačkog” ima 600-700 strana ali student ekonomije nema pojma šta mu od toga ZAISTA treba u životu. Student nema nijedan dan prakse u kompaniji, i kada dođe da radi – opet moraš da ga učiš “od nule”. Npr, student ekonomije ne vidi na fakultetu “fakturu, izvod, računar, knjiženje, Excel…”. Meni je žao što je takva situacija na ekonomiji, no to je pitanje za dekana.
I na kraju još jednom rezime.
Moj stav je da svako može biti dobar controller – sve zavisi od njega samog i energije koju ima. Ekonomski fakultet može MNOGO da mu pomogne, no to nije ključni uslov.
Бојане хвала Вам на коментару.Ипак мислим да сте сувише скромни и да уопште није тачно ово што сте написали…
“nemam pojma o “nacionalnom dohotku, inflaciji, vođenju države i sl.”. Ukratko, nikada ne bih mogao da budem Ministar Finansija ili Ministar Privrede ”
У сваком случају захваљујем на одговору..
Блог сам открио тек пре два дана и пуно времена проводим читајући текстове на њему.
Не занм да ли се ово уклапа у тему али сам прочитао да је цео концепт МРС/МСФИ заснован на нагласку на финансијско рачунопводство а не управљачко. Посебно на сегмент система обрачуна трошкова. Немам увида да ли је на основу тога дошло стварно на Западу до занемаривања погонског књиговодства у фирмама.
Моје је мишљење да фирма може да има супер финансијску анализу (Ди Понт и слично..) али кад наиђе цунами као 2008. опет све наново. Понекад се питам да ли сви ти силни показатељи и рациа стварно могу да помогну кад се на крају све заснива на конобарској рачуници овде код нас.
Могуће је да нисам све то довољно схватио, Зато се ограђујем од сопственог коментара.
Imaš nekoliko pitanja, pa onda i nekoliko odgovora.
+MRS/MSFI
Da, oni su zasnovani na EKSTERNOM izveštavanju (ili finansijsko računovodstvo). INTERNO izveštavanje (ili controlling ili upravljačko računovodstvo) je nešto drugo. Npr, u MRS se nigde ne spominju varijabilni i fiksni troškovi a u controllingu su oni ključni.
MRS ponekad i smeta controllerima jer je suviše krut. Što se tiče standarda samo za controllere, oni ne postoje.
+zanemarivanje pogonskog obračuna
Ne, nije tačno, čak obrnuto – baš se posebna pažnja posvećuje pogonskom obračunu. Ono što je problem je VEZA između eksternog i internog računovodstva. Na primer, u eksternom se forsira COGS i GROSS MARGINA dok se u internom forsira VARIBAILNI TROŠKOVI I CONTRIBUION 1. To su različiti pristupi i zahtevaju pare, vreme, software, bla, bla, bla…
+ konobarska računica
Ne slažem se sa tobom. Ja 12 godina obučavam zaposlene u Srbiji i nisam imao nijednog konobara
Sa druge strane, imao sam preko 10.000 zaoposlenih sa izrazito visokim nivom znanja. Npr, direktori controllinga Telenor, Jaffa, Grand Kafa, Siemens, Carlsberg, Delta Maxi…
Nemoj da “nasedaš” na negativne komentare u okruženju. Najlakše je pljuvati po svemu i reči “a, znamo kako se pare zarađuju u Srbiji; tajkuni završavaju sve preko političara”. Umesto toga, ulaži u svoje znanje.
Evo i jedne zanimljivosti – verovatno će da moj komentar da prouzrokuje dosta drugih komentara
Miškovića verovatno svi smatraju “tajkunom” i sl. Sa druge strane, njegova kompanija (Delta Holding) je UBEDLJIVO najviše ulagala u obuku svojih ljudi Mišković je zapošljavao veoma mlade ljude (25-30 godina) i davao im odmah veoma odgovorne pozicije. Takođe, ulagao je ogromne novce u njihove dodatne obuke, sertifikate, školovanja i sl. Ovo govorim iz svog ličnog iskustva sa Delta Holdingom, jer sam preko 1.000 njihovih ljudi obučio iz različitih treninga (finansije, biznis plan…). I, verujte mi, jako su pametni i sposobni… I, nisu konobari
“Nemoj da “nasedaš” na negativne komentare u okruženju. Najlakše je pljuvati po svemu i reči “a, znamo kako se pare zarađuju u Srbiji; tajkuni završavaju sve preko političara”. Umesto toga, ulaži u svoje znanje.”
Хе , ово ме је подсетило на чувену Коко Шанел која је групи злонамерних новинара одбруслиа,
Не интересује ме Ваше мишљење јер ја уопште о Вама не размишљам.
“Koko Bojan”
Bojane,
Imam jedno pitanje koje je mozda pomalo off-topic i bilo bi zanimljivo da cujem vase misljenje uzimajuci da imate ogromno iskustvo.
Kako vi vidite HR controlling i koje su najvazniji KPIs iz finansijske perspektive tj. kreiranja vrednosti za organizaciju?
Ovo sto ja vidim u mojoj kompaniji (MNC u zapadnoj evropi) jos uvek evoluira i ponavlja se onaj problematicni trougao HR-metrics-business strategy.
Veliki pozdrav,
Milan
Prošle godine sam “otkrio” Jack Welcha. Njegova filozofija je zanimljiva i dosta slična mom razmišljaju. Ukratko:
+menadžer ima dve poluge: jedna je controlling (ostvarivanje ekonomskih ciljeva tj. profita…) a druga je HR menadžer (…uz pomoć ljudi). Mislim da je tu i sadržan moj odgovor koliko je bitan HR.
Sa druge strane, mislim da je kvalitetan HR (uglavnom) slabo implementiran u Srbiji. Postoji više razloga:
+snažne promene u poslednjih 10-ak godina u biznisu u Srbiji
+nerazumevanje od strane top menadžmenta
+nedostatak znanja HR menadžera
+nerazumavanje od strane zaposlenih
Neke stvari su objektivne (snažne promene…) a neke su subjektivne (nedostatak znanja…).
Što se tiče KPI, vraćam se na prvu rečenicu. Ukoliko ti je bitan HR – ti ćeš ga pratiti. Ukoliko ti nije bitan…pa, ti ga nećeš pratiti :). KPI zavisi i od tvoje strategije – šta ti želiš da postigneš a i od tvojih vrednosti (način ponašanja)?
Umesto da ti pametujem, preporučujem ti da pogledaš knjigu Kaplana “Balanced Scorecard”, odeljak “Learning and Development”. On je lepo opisao ovaj odeljak. On deli u 3 glavne oblasti:
+Employee capabilities
+Information systems capabilities
+Motivation, empowerment and aligment
a onda svaku od tih oblasti u posebne delove….
No, da rezimiram još jednom: ne postoji jedan, jedinstveni HR KPI – postoji strategija koju želiš da sprovedeš i postoje KPI koji prate tu strategiju. Simple as that…
Bojane,
Welch-a jos ne detaljno, pogledacu 
kao prvo, hvala na opsirnom odgovoru. Kaplan mi je jako poznat
Mogu reci da se u potpunosti slazem sa procesom biznis strategija -> KPIs ili jos bolje biznis strategija -> HR strategija (interna analiza, VRIO framework u cilju identifikacije koja HR aktivnost donosi kompetitivnu prednost ili ne -> definisanje KPIs da malo poguraju od competitive parity prema competitive advantage)
Ali, ipak velike consultantske kuce, konkretno PWC I BCG i dalje objavljuju studije sa najvaznijim KPIs I baziraju celi concept na industry leaders benchmarkingu.
Mozda EVA ima smisla jer vrlo lako prepozna doprinos HRa, ali mislim da HR – KPis I biznis strategija imaju jos puno, puno prostora za evoluciju I istrazivanja.
Milan
Можда да дам скроман допринос овој конверзацији на релацији Милан-Бојан ,везано за HR “стручњаке у једној банци која послује у Србији. Нећу је именовати из разумљивих разлога али пример је истинит и лично сам га доживео.Наиме ,генијалци из HR службе те банке су одлучили да треба да се “ослободе” свих директора филијала или експозитура који су се затекли на тим позицијама (а били су старији од 40 година ) после фузије три банке у једну -нову. Немам појма који им је био разлог и који кртитеријум за овакву одлуку.
Епилог је био тај да су “отерани” директори повукли за собом масу клијената међу којима су били неки врло велики и важни за које се иначе све банке отимају.После годину дана рентабилност већине тих филијала и експозитура је пала толико да су их позатварали.Вше од педесет њих! Сви радници су послати на биро рада.
Ни један једини запослени у HR-u који је директно крив за ову катастрофу у банци није ни укорен ,а камоли отпуштен. Иначе субјективан осећај запослених у тој банци је да је служба HR-a,” бог и батина” и да ако неко помисли да их критикује може убрзо да очекује да ће бити проглашен “ЗА ТЕХНОЛОШКИ ВИШАК”.
Pre nekoliko dana sam se čuo sa mojom prijateljicom koja je HR menadžer. Njen prvi komentar je bio “Boki, u poslednjih godinu dana sam otpustila 320 zaposlenih. Osećam se jako loše, no i to je deo mog posla”.
Mislim da ne postoji veliki broj ino banaka koje su imale zadatak da spoje tri domaće banke u jednu …
HR menadžeri su obični ljudi, kao ti i ja. I oni greše, kao što greše i knjigovođe, pravnici, prodavci, generalni direktori… Ono što je posebno osetljivo kod HR menadžera je da njihove greške dovode do “GUBITKA POSLA” a to je nešto što ljudi obično LIČNO DOŽIVE. Na primer, ako knjigovođa pogreši knjiženje to se može ispraviti. Ako pravnik napravi pogrešan ugovor, i to se može ispraviti. Niko neće da “pravi dramu” zbog greške knjigovođe ili pravnika. Međutim, ako neko iz HR sektora napravi grešku ljudi to osećaju LIČNO jer se radi o njihovom POSLU.
Ne želim da branim HR menadžere; jednostavno, ukazujem na činjenicu i da su oni ljudi koji su smrtni i da greše.