Psihologija u menadžmentu

Psihologija je naučna disciplina koja se bavi sistematskim proučavanjem psihičkog života (procesa i osobina) ljudi i životinja, a na osnovu objektivnog ponašanja i neposrednog iskustva. (Wikipedia, avgust 2012.)

Psihologija rada proučava zavisnost uspeha u radu od različitih psihičkih faktora, kao i uticaj pojedinih vrsta poslova i radnih uslova na psihički život onih koji rade. Najrazvijeniji deo psihologije rada jeste industrijska psihologija, koja se bavi psihološkim pitanjima rada u industriji. (Wikipedia, avgust 2012.)

Industrijska odn. organizacijska psihologija je disciplina ‘koja se bavi razvojem i primenom naučnih principa na radno mesto’. (Spector, 2006.)

Industrijska psihologija polazi od ‘menadžerske perspektive o organizacijskoj efikasnosti’. (Spector, 2006.)

Organizacijska psihologija traga za ‘razumevanjem organizacijskog ponašanja zaposlenih kao i unapređenjem njihovog blagostanja na radnom mestu’ (Spector, 2006.)

Menadžment je posebna naučna disciplina, multidisciplinarnog karaktera, koja se bavi istraživanjem problema upravljanja poslovima, poduhvatima i društvenim sistemima. (Wikipedia, avgust 2012.)

Šta savremeni menadžmet koristi iz psihologije?

Savremeni menadžment u prvi plan stavlja ljudski potencijal bez obzira u kojoj industriji posluje. Menadžeri, ukoliko žele da budu uspešni,  nužno je da se bave svojim ljudima:  da odaberu najadekvatnijeg kanidata, da ih obučavaju i brinu o njihovom razvoju, motivaciji, zadovoljstvu, da vode računa o međuljudskim odnosima, navikama, očekivanjima…

• Kadrovska/personalne psihologije

Osnovni zadatak je usklađivanje osobe i posla koje treba obavljati, odnosno prilagođavanje zaposlenog poslu i posla zaposlenom.

Glavne aktivnosti se odnose na analizu i opis radnog mesta, regrutaciju i profesionalnu selekciju, predviđanje budućeg ponašanja, obuku i razvoj, motivaciju zaposlenih, upravljanje karijerom, absentizam (odsustvovanje zaposlenih sa posla), fluktuaciju (odlazak zaposlenih iz kompanije) i sl.

• Inženjerska psihologija / ergonomija

Osnovni cilj inženjerske psihologije je prilagođavanje tehnike i uslova rada mogućnostima zaposlenih. Cilj je ostvariti “optimalni sistem čovek – mašina, automatizovanjem i uvođenjem novih sistema upravljanja”.

Za razliku od kadrovske psihologije, u inženjerskoj rad je usmeren na traženje opštih pravilnosti i zakonitosti psihičkih funkcija, kao i na prilagođavanje mašina i uslova rada psihofiziološkim mogućnostima prosečnog zaposlenog.

• međuljudski odnosi

Aspekt međuljudskih odnosa u organizaciji najviše podseća na socijalnu psihologiju u preduzeću. Obuhvata analizu socijalnog ponašanja individue unutar grupe i uticaj na motivaciju, produktivnost, stavove i ukupnu efikasnost organizacije.

Menadžer ostvaruje ciljeve uz pomoć ljudi.

1. Uspešan menadžer zna i ume da komunicira sa drugima, vodi uspešne sastanke, drži dobre prezentacije.
2. U svakodnevnom radu uspeva da prilagodi svoj način rukovođenja ljudima i situacijama.
3. Kada se nađe u konfliktnoj situaciji uspešno iz nje izlazi, dobro pregovara sa zainteresovanim stranama i ima dovoljno samopouzdanja.
4. Kod svojih zaposlenih podstiče timski duh, pruža povratne informacije u pravo vreme i na pravi način i uz delegiranje motiviše druge.
5. Razume kako kratki rokovi utiču na ljude, šta za njih znači prekovremeni rad i na koji način stres utiče na produktivnost.
6. Razume ko ima više inicijative i proaktivnosti, a ko je više reaktivan u poslu.
7. Razmšlja o razvoju svojih zaposlenih, njihovim talentima i karijeri, kao i o uklapanju njihovog sistema vrednosti sa vrednostima kompanije.
8. Planira i realizuje uspešan sistem motivacije svakog zaposlenog.
9. Pored brige o drugima ume da brine i o sebi. Kroz rad razvija sebe i ima svet o sledećim koracima sopstvenog razvoja.
10. Uspešno postavlja ciljeve, prati njihovu realizaciju, planira svoje aktivnosti uz uspešno određivanje prioriteta.
11. Razume kako da izađe na kraj sa stresnim situacijama, jasno preuzima odgovornost i inicijativu.
12. Pokreće i motiviše druge, ali ima i samomotivaciju i podršku u samom sebi u kritičnim situacijama.
13. Zna kada treba da krene, a kada da stane i koja je mera promene i stresa koju može uspešno da realizuje.
14. Prepoznaje svoje emocije i emocije drugih. Razume procese donošenja odluka i analize rizika.

 Koje je Vaše mišljenje o aspektima primene psihologije u prodaji?