PROCESI KROZ PRIZMU KAIZENA

Kako biste uočili prostor za poboljšanja morate na pravi način posmatrati procese.

Jedan od najpopularnijih koncepata Toyota Production System je eliminacija gubitaka. Kako bismo pričali o ovom konceptu moramo prvo definisati šta gubici predstavljaju. Kada posmatramo poslovanje kompanija, sve procese možemo dekomponovati na dve kategorije aktivnosti:

• Aktivnosti koje dodaju vrednost (VA),
• Aktivnosti koje ne dodaju vrednost (NVA).

Prva grupa aktivnosti stvara vrednost koju je korisnik spreman da plati, menjaju formu, dimenzije ili funkcionalnost proizvoda i moraju se izvršiti uspešno u prvom pokušaju. Ove aktivnosti treba poboljšavati.

Aktivnosti koje ne dodaju vrednost se dele na dve grupe:

• Aktivnosti podrške koje su neophodne da bi se obavljale aktivnosti koje dodaju vrednost. Treba težiti minimiziranju ove vrste aktivnosti koliko je to izvodljivo.
• Gubitke (MUDA) koje treba eliminisati. Izazov koji se postavlja pred kompanije je precizna identifikacija gubitaka. Na prvi pogled ovo se ne čini kao složen posao, ali ćemo u nastavku teksta na praktičnim primerima razmotriti nejasnoće i izazove koji se mogu javiti.

Posmatramo primer montiranja točkova na automobil. Naravno, kupac želi da njegov auto ima točkove i platio bi manje u slučaju da ih auto ne poseduje. Stoga, montiranje točkova zavrtanjem štafova je aktivnost koja dodaje vrednost.

Postavlja se pitanje da li je ovo zaista aktivnost koja dodaje vrednost. Može se reći da kupac ne brine o zavijanju šrafova ako je siguran da su oni dovoljno zategnuti (osigurani). Ako se posmatra iz tog ugla onda je samo poslednji deo navoja bitan za željeno zatezanje šrafova i predstavlja dodatu vrednost, ostatak navoja je waste tj. gubitak. U slučaju da postoji štaf kome je potreban kraći navoj za pružanje željene sugurnosti pri potpunom zatezanju onda je gubitak smanjen.

U ovom primeru se najbolje uočava da je za uspešnu identifikaciju gubitaka veoma bitan ugao gledanja, ali i da postoji veoma velika „siva zona“ koja predstavlja sve one aktivnosti čija identifikacija zavisi isključivo od ugla gledanja.

Postoji nebrojano mnogo vrsta gubitaka (MUDA), ali se ustalila njihova podela u 7 kategorija. Ove kategorije su nazvane 7 Deadly Wastes i obuhvataju:

• Overproduction – Prekomerna proizvodnja,
• Waiting – Čekanje,
• Inventories – Zalihe,
• Transport – Transport,
• Defect – Defekti, škart,
• Overprocessing – Neodgovarajuća, suvišna obrada,
• Movement – Pokreti.

Proces eliminacije gubitaka možemo posmatrati i kroz defragmentaciju hard diska na kompijuteru. Ako proces posmatramo kao strkturu na HDD-u možemo uočiti aktivnosti koje dodaju vrednost i gubitke.

Eliminisanjem gubitaka, stvara se bolja iskorišćenost i smanjuje vreme potrebno za ispunjavanje zahteva korisnika, veću efikasnost i veću produktivnost.

Možemo zaključiti da je Kaizen filozofija pruža skup alata za eliminaciju gubitaka u svim segmentima poslovanja kako bi se unapredio svaki proces.

U slučaju da želite da proširite Vaše znanje o ovoj temi posetite sajt www.rs.kaizen.com gde možete videti primere uspešne primene Kaizen alata. U odeljku „Izdavaštvo“ postoji spisak knjiga u kojima je predstavljeno dugogodišnje iskustvo različitih autora iz oblasti Kaizena. Uskoro će u izadavaštvu Kaizen Instituta Srbija biti objavljeni prevodi knjiga „Kaizen: ključ japanskog konkurentskog uspeha“ i „Gemba Kaizen“ autora Masaaki Imai-a, najvećeg gurua i pionira Kaizena.

敬具