Pričam ti priču (STORYTELLING) – Petar Živković (Menadžer korporativne strategije i PMO), AIR SERBIA

„Kada sam bio mlad, želeo sam da promenim svet.

Međutim, ustanovio sam da je svet teško promeniti, pa sam pokušao da promenim moju naciju.

Kada sam saznao da ne mogu da promenim naciju, fokusirao sam se na moj grad. Kao stariji čovek, nisam uspeo, pa sam pokušao da promenim porodicu.

Sada, kao čovek u poodmaklim godinama, shvatio sam da je jedina stvar koju sam mogao da promenim sam ja, i odjednom sam uvideo da ukoliko sam promenio sebe pre mnogo godina, mogao sam da imam uticaj na moju porodicu. Moja porodica i ja smo mogli da utičemo na grad. Njihov uticaj je mogao da promeni naciju i ja sam stvarno mogao da promenim svet.“

Nepoznati monah, 1100. pre nove ere

Ovo je jedna od, meni, najlepših kratkih priča sa kojom sam započeo skoro pa svako moje predavanje. Zašto sam izabrao baš ovu priču? Zato što ima veoma važnu poentu – sve zavisi od nas. Kratka je, izaziva emocije i savršen je uvod u predavanje koje ima za cilj da motiviše i pokrene promenu u slušaocu.

Šta je Storytelling?

„Storytelling je najmoćniji način da se predstave nove ideje u današnjem svetu”, rekao je Robert McKee i  ja se u potpunosti slažem sa tim. Korelacija koja može da se napravi sa pričom daje nam alat koji omogućava lakši put ka krajnjem cilju.

Zapise o slikama u pećinama u Aziji i Evropi, starim više od 40 hiljada godina, možemo da uzmemo kao začetak u polju pričanja priča, što bi značilo da je komuniciranje putem priča ljudima duboko u podsvesti. Od kada se rodimo vodimo se pričama, priče postaju deo našeg života i prihvatamo ih, međutim, nismo ni svesni koju moć imaju i šta sa njima možemo da postignemo.

Storytelling se danas koristi da bi se realizovala prodaja, za fundrasing, pri komunikaciji sa kupcima, kao marketing alat, za predstavljanje ideja i lakšeg vođenja kroz proces promena, da bi se predstavio potencijal novog posla i, naravno, kao dobar strateški alat.

Storytelling pobuđuje i neurološke procese, neuroekonomista Paul Zak ukazuje da mozak tokom stresnih scena u priči proizvodi hormon stresa, cortisol, koji nam poboljšava fokus i koncentraciju, dok se tokom simpatičnih scena oslobađa oxytocin, koji pobuđuje osećaj povezanosti i empatiju. Možemo dakle da zaključimo da se putem priča može doći do emocija, onih koje itekako možemo povezati sa svakodnevnim poslom.

Moderni Storytelling i gde ga sve koristimo

Pričanje priča deluje kao staromodna tehnika, što i jeste – zato je toliko i moćna. Storytelling može da dođe do tamo gde brojevi, analize i zaključci ne mogu – do emocija i do pridobijanja srca i uma slušaoca.

Moderni Storytelling je u stvari veoma jednostavan alat za “nagovaranje” (iako je na engleskom izraz dosta primereniji – persuasion). Kada se koristi pravilno, može da pomogne u privlačenju ljudi na svoju stranu razmišljanja, međutim, kada se koristi pogrešno onda može da izazove gubitak poverenja i da simbolizuje nadobudnost.

Ne postoji jasan okvir kako bi današnje poslovne priče trebalo da izgledaju ili kako ih treba pričati, međutim četiri preporučene smernice postoje. Današnja priča treba da bude:

• kratka
• da poentira brzo
• opisi treba da budu korišćeni samo ako dodaju život celoj priči
• autentična

Kada je upitan koliko mu vremena treba da pripremi govor, Winston Churchill je odgovorio:

• za govor od 10 minuta potrebna je priprema od 2 nedelje
• za govor od pola sata potrebna je priprema od nedelju dana
• ukoliko je mogao da govori neograničeno, spreman je sada.

Uzimajući u obzir gore navedeno, dobra priča će zahtevati obimnu pripremu, kako bismo mogli da zadovoljimo prvu smernicu – da priča bude kratka, a ostaju nam još 3 tačke, i to sve od trenutka kada znamo koju priču ćemo da ispričamo. Zaključak – stvoriti i ispričati priču je veoma teško i zahtevno, ali ona daje fenomenalne rezultate.

Napredni Storytelling: 2+2

Andrew Stanton je na TED-u predstavio zanimljiv alat u Storytelling-u, a koji je nazvan „2+2“. On se zasniva na osnovnoj premisi da su ljudi pametni i da to treba iskoristiti: „Nikada ne reći rešenje zapleta, već navesti drugu stranu na neminovno rešenje“.

U filmovima Andrew Stantona, glavne scene koje su izazvale najviše emocija, uopšte nisu prikazane. Prikazana je priprema, želja likova za tim događajem, zapleti koje treba prevazići i početak tog događaja. Ostatak je ostavljen našoj mašti. Oni su to nazvali „dobro organizovan nedostatak informacija“.

Storytelling & day to day business

Storytelling dozvoljava ljudima da odlučuju sami, što je jedna od velikih tajni uticaja. Nagovaranje, podmićivanje i upornost su efikasne push strategije, dok je Storytelling efikasna pull strategija.

Pri komuniciranju vizije, Storytelling je možda jedini pravi način. Martin Luther King nije pričao o ideji, već o snu: „I have a dream that my four little children will one day live in a nation where they will not be judged by the color of their skin but by the content of their character.“

Ako krenemo od svakodnevnih poslovnih stvari, recimo pravljenja prezentacije – prikazivanje brojeva, udela tržišta, ostvarenih rezultata, izazova i planova su čisti podaci. Međutim, od njih prvo treba napraviti informaciju, a onda ispričati priču. Time dobijamo razumevanje svih strana, aktivno učestvovanje, lakše praćenje i alat za dobijanje njihove saglasnosti ili smernica.

Na svakodnevnim sastancima, uz Storytelling možemo bolje da predstavimo naš stav, što nam koristi da se povežemo sa drugom stranom, prekinemo zategnutu situaciju, iskoristimo ga kao instrument da pridobijemo poverenje ili njihovo razmišljanje na našu stranu.

Storytelling otvara nova vrata uspešnom fundraisingu, potrebno je da se čuje priča druge strane i da se ostvari veza sa vašom. Priče a ne statistike, pobuđuju empatiju i razumevanje, iz čega se grade jaki poslovni odnosi. Ukoliko se koristi 2+2 metod, investitora možemo da navedemo da za realizaciju koristi svoju maštu i time dobijemo njegovu još veću naklonost.

Na sličan način može da se iskomunicira strategija, korporativna vizija, pa čak i ciljevi. Međutim, veliku primenu Stoytelling ima u upravljanju promenama. Svi znamo koje izazove promene nose sa sobom, dok uvođenjem ljudi u priču a ne u promenu, možemo da prevaziđemo mnoge prepreke.

Kroz reči, pokrete, ton i ritam priče, možemo da pridobijemo slušaoca i da izgradimo uverljivu sliku o našim idejama i ciljevima. Kako preuzimamo ovaj način života, Storytelling sve više postaje kompleksan, zanimljiv i bolji način gledanja na život i biznis, dok dobri rezultati postaju samo nusproizvod.