Nepoželjna pošta – Otpuštanje zaposlenih SMS-om I E-Porukom

Poslodavci u svetu sve se češće koriste novim medijama za saopštavanje zaposlenima vesti o otkazu. Tako izbegavaju direktan razgovor i sve dokumentiraju.

Biti šef, makar mali, s barem jednim podre­đenim, životna je ambicija mnogih, uglavnom zato što tu ulogu zamišljaju u romantičnim verzijama u kojima su pošteni, pravedni i podređeni ih vole i poštuju. Ipak, pre ili posle šefovanje će uključiti ne tako zabavne ili popularne poteze sa kojima se niko, osim možda pokojega poremećenog pojedinca, ne bi hteo baviti. Među takvim odgovornostima visoko kotira, možda i najviše, davanje otkaza radniku. Do tog trenutka sve je izvrsno, no reći nekome da više nije po­željan u firmi, većini pokvari medeni mesec na mestu šefa. U svetu razvijenog kapitalizma  razvilo se znanje o problemu otpu­štanja, odnosno pravilnim i nepravilnim načinima pri­ saopštavanju “srećne” vesti dobitniku otkaza. Savremeno doba i rapidan tehnološki napredak doneli su neke novosti i na tom području.

Američka praksa

Izbegavanje direktne komunikacije u korist impresionalnih oblika, među ostalim, omogućilo je pre spo­menutom šefu da, ako ima manjka hrabrosti i karak­tera, osetno ublaži potencijalno vrlo neugodnu situa­ciju korišćenjem nekom od blagodati današnjih tehno­loških čudesa. Štaviše, veliki je izbor sredstava koji se mogu iskoristiti u tu svrhu. . Slučajevi uportrebe društvenih mreža poput Facebooka iii Twittera zasad nisu zabeleženi, ali može se verovati kako će um ta­kvih šefova, kreativan kad je reč o maksimalnom sma­njenju vlastite boli i griže savesti, pre iii posle po­segnuti i za najnovijim komunikacijskim kanalom. Biće uistinu zabavno ulogovati se na Facebook, primer, i na svom ‘zidu’ saznati da ne moraš na posao taj dan. IIi bilo koji drugi.

Jedan od najrazvikanijih slučajeva takve maštovite uporabe tehnologije bio je onaj od pre četiri godine kad je RadioShack, američki lanac maloprodaje elek­troničke robe, otpustio 400–tinak ljudi u skupnoj E-poruci. Povratna reakcija javnosti očekivano biće negativna, ljudi su se zgrozili, no kako to već biva, vreme je pokazalo da je reč o novom trendu , nečemu što je u sledećih nekoliko godina mnogima postala sa­svim normalno. Iza takvog ponašanja stoji logika koja se pita zašto ne bi bilo prihvatljivo otpustiti ljude u E-poruci iii SMS-u ako je sasvim prihvatljivo na taj način, recimo, raskinuti sa svojom boljom ili lošijom polovinom. Razlog sve veće popularnosti ‘novih’ načina otpuštanja ljudi, naravno, u izbegavanju je često vrlo nezgodnih situacija u kojima otpušteni ljudi reaguju, blago re­čeno, nepredvidljivo. A kad tome dodate da su upravo otpušteni, pa nemaju šta izgubiti, lako je shvatiti zašto mnoga ‘starinska’ otpuštanja završe opštim lomom. Čovek barem tada maže sebi dati oduška. Uz to šefovi sve više preferiraju E-poruke i SMS jer je to jednostavno, lako, brzo i dokumentirano. Verovatno je sasvim suvišno preispitivati moralno–etičke dimenzije takvog po­našanja, o tome nema dvoboja. Bio zaposlen kriv za takav razvoj događaja iii ne bio, vreme i trud ulo­ženi u posao, odnosno kompaniju , daju mu pravo na barem pet minuta razgovara licem u lice.  U pitanju je , ako nista drugo, minimum poštovanja koje se duguje čoveku ako je negde radio.

Nepoštovanje zaposlenih

Ima, jasno, i sasvim suprotnih primera, poput Ric­ harda Hlave,  direktora i osnivača kompa­nije HlavCo, koji je napisao i celu knjigu o pisanju efi­kasnih E-poruka . Među ostalim pozabavio se slanjem otkaza radnicima utvrdivši da voli ljude i da ga stoga boli deliti otkaze. Svestan da o nekima od njih zavise cele porodice, iii barem lokalna trgovina alkoholom i pornografijom, emotivni Hlava savetuje kako otpustiti radnika u E-poruci s poštovanjem, ukusom i dostojanstvom. Dragoj se budali, piše u njegovom primeru E poruke, zahvaljuje na nedavnim projektima kojih se sada ne moze setiti, podseća da se oni nikad ne bi mogli završiti dok ne bi naišli na nekog drugog da ih završi, radnika zatim obaveštava da su se odlučili na pro­mene u njegovom odeljenju i da je ta promena,  te da mu je u tu svrhu pripremljena otprernnina u vrednosti dvodnevne plate, dan više nego što dobiju drugi. Čo­vek je sasvim ozbiljan, inače. Ne nedostaje ni sluča­jeva otpuštanja SMS-om, lako moguće najprizemnije i neukusne prakse davanja otkaza.

Loša reklama za poslodavca

Ima tu, naglašavaju, i neželjenih posledica za poslo­davca. Izuzev očajnog PR-a moral i entuzijazam pre­ ostalih zaposlenika pašće zbog takvog manjka pošto­vanja, a i teže će se naići novi judi. Naime, mnogi tra­ženi radnici koji mogu birati poslodavca verovatno neće izabrati onog koji otpušta E-poštom ili SMS–om. Želite li biti mudar i osećajan šef, i imate tu mogućnost, pre delenja otkaza objasnite situaciju zapo­slenicima i pitajte ima li onih koji žele dobrovoljno otići, skratiti svoje radno vreme ili otići u penziju. Katkad se tako moze izbeći podela otkaza. Saveta kako uručiti ili ne uručiti otkaz zaista je mnogo, no teško je naići na stručnjaka koji bi preporučio ili odobrio davanje otkaza bilo kako osim osobno, licem u lice. Ko­liko god primamljivo zvučalo šefovima izbeći direktnu konfrontaciju , uručiti otkaz E-poštom, SMS-om ili te­lefonom nije moralno, bezobrazno je i ne može se opravdati. Ostavlja dojam hladnoće, nezainteresovanosti i nepoštovanja prema radnicima, alii šteti ugledu kompanije. U nekim je zemljama, uostalom, i protiv zakonito. Najbolje je zato to napraviti u osobnom raz­govoru i pritom imati na umu da je osobi s druge strane stola sasvim sigurno teže nego vama.