Od Lego kockica do controllinga, intervju Branislav Lončar, Finansijski direktor, Leo Burnett

Od lego kockica u detinjstvu, kasnije preko Rizika i Monopola, radoznalost je Branislava Lončara dovela do ekonomije i finansija. Citirajući izreku “Radoznalost je početak znanja ali i nevolje”, kaže da je ta neprestana glad za novim informacijama “krivac” za sve pročitane knjige, prikupljena saznanja i istražene teorije. Sudeći po trenutnom razvoju siuacije i uspešnosti kojom Branislav Lončar rukovodi sektorom finansija u kompaniji Leo Burnett, reklo bi se da ga je njegov istraživački duh odveo u najboljem mogućem pravcu.

Branislav Lončar

Kako ste se razvijali, i na profesionalnom i na ličnom planu, tokom dosadašnje karijere?

Kao i u vezi sa partnerom, smatram da strast donosi dodatnu energiju koja stvara šampione u svakoj sferi života. Osim istorije, filozofije, arhitekture, medicine i mnogih drugih nauka koje su me interesovale tokom školovanja, ja sam bio ono dete koje je od društvenih igara najviše volelo da igra Monopol i Riziko. Ove dve igre su zapravo iz oblasti koje sam kasnije zavoleo, a to su strategija i finansije. Nakon sticanja zvanja diplomirani ekonomista, zainteresovala me je revizija. Postdiplomske studije sam završio kako bih unapredio znanja iz oblasti investicionog odlučivanja i finansijske analize. Moja radoznalost podstiče me da ne stojim u mestu, već da svaki dan posvetim novim saznanjima i usavršavanju. Trudim se da profesionalno sazrim, kao što se na ličnom planu trudim da od biološke jedinke postanem ličnost ili, kako su filozofi ovaj proces objasnili, da se ponovo rodim.

Kada pogledate unazad, da li biste nešto menjali u svojoj karijeri?

Kažu da kada uđeš u pogrešan voz, sve su ti stanice pogrešne. Ja verujem da sam ušao u pravi voz, te sa tog stanovišta ne bih u profesionalnoj karijeri ništa menjao. Ukoliko je neko merilo to što sam u jednom trenutku bio najmlađi finansijski direktor u mreži koja zapošljava preko 75.000 ljudi u 108 zemalja sveta, u profesionalnom smislu, smatram da sam na pravom putu. Pre svega, presudila je podrška lokalnog menadžmenta koji je prepoznao moju ambiciju, stručnost i strast i na tome im se ovom prilikom zahvaljujem. Da sam ja bio na njihovom mestu, pomislio bih da je ludost dati nekome da vodi finansije sa svojih 25 godina. No, mnogo puta se ispostavilo da su neke rizične odluke, ukoliko su bile bazirane na viziji, na kraju rezultirale uspehom. Mislim da lokalni menadžment nije zažalio što je doneo ovakvu odluku.

Radite u kreativnoj agenciji, koja je postala sinonim za uspešan marketing. Koliko je Vaš posao kreativan?

Ono što je u ovoj industriji “sexy”, jeste korišćenje psihologije kako bi se spoznao čovek, a zatim i korišćenje kreativnih rešenja kako bi se promenilo ili uticalo na njegovo delanje. To je velika moć, zar ne? Da, mi smo u finansijama kreativni! Tražimo nove racije koje će nam bolje ukazati na pojedine trendove, tražimo novi način kako da implementiramo ili čak izmislimo nove interne kontrole, nove analize, nove izveštaje, da od postojećih napravimo miks novih. Ono čime se ponosimo jeste i činjenica da smo za 6 meseci napravili sami svoj ERP koji je objedinio sve interne procese koje naša korporacija zahteva. Dodali smo neke nove interne kontrole, automatizovali procese, podigli bezbednost procesa, dobili efikasnije izveštaje i kao rezltat toga dobili smo fantastične ocene softverskog rešenja iz naše centrale. To je kreativnost na delu. Pokretač svega toga je strast. Moraš da voliš ono što radiš, da bi bio ostvaren i uspešan.

Slažete li se sa tezom Miše Lukića da, ukoliko hoćemo profit onda treba da budemo „pro“ i „fit“?

Slažem se u potpunosti. Miša je na kreativan način, igrom reči, povezao savremeni trend i viziju koja kaže da savremene korporacije izumiru ukoliko ostanu isključivo orijentisane na profit. U budućnosti pobeđuju definitivno organizacije koje su sklone brzom razmišljanju, odnosno manevrisanju. Ko je koristio navigaciju znaće za izraz “preračunavam”. To mi se često dešava kad promašim ulicu. Ko bude pravovremeno rekalkulisao rutu, odnosno smer, taj će pobediti. Dakle, kao što imamo dve kategorije troškova, fiksne i varijabilne, tako i organizacije moraju da zadrže svoje postulate, odnosno da ih fiksiraju, ali takođe moraju da budu spremne i na promene i izazove, kao i da aktiviraju instinkt.

Planirate li neka dodatna usavršavanja?

Kraj trećeg kvartala donosi mi nove izazove i uzbuđen sam zbog toga. Svoje školovanje nastaviću na Robert Kennedy Univerzitetu u Londonu, u oblasti Finansija na MBA studijskom programu.

Koliko je razvijen controlling u MMS?

Globalno je veoma razvijen, rekao bih na nivou uspešnih svetskih korporacija. MMS je deo Publicis mreže koja je po veličini treća svetska komunikaciona mreža i kao takva ima veoma razvijen controlling sektor, a koji je centralizovan. Imao sam priliku da u Parizu upoznam deo procesa i izveštaja koje controlling sektor generiše. U prethodnih nekoliko godina imali su neverovatne poteze kojima su pomogli menadžmentu da ostvare strateški veoma uspešne korake, čak i u vreme svetske ekonomske krize. Ovakav sistem je spušten na nivo Shared service center (SSC), koji kontroliše operacije po regionima, te na taj način ispunjava misiju controllinga u celosti. Naravno, kao deo ovakvog sistema mi dobijamo smernice, tako da imamo uvid u izveštaje controllera pa indirektno i mi utičemo na lokalne poteze, iako nemamo uspostavljen controlling sektor na lokalnom nivou.

Koje sve informacije i izveštaje dobijate od controllera?

Izveštaji su brojni. U poslednje vreme se dosta radilo na racionalizaciji i vizuelnoj efikasnosti izveštaja i mogu da konstatujem da su u tome ljudi iz centrale uspeli. Najinteresantniji izveštaj koji dobijamo na mesečnom nivou sadrži finansijsku analizu, analizu varijansi, poređenja commitmenta sa actual rezultatom i sa istim periodom prošle godine, kao i sa prosekom branše. Zatim, izveštaj poput CPR gde se vidi profitabilnost po klijentima, odnosno po timovima ili službama u okviru agencije. Zatim, TWC izveštaj sa varijansom. Izveštaji su veoma detaljni ali su sažeti na jednom mestu gde se jasno vidi celokupna analiza sistema i eventualne anomalije. Osim o finansijama, vodi se računa i o kategorijama ljudi i kreativnosti.

Koji su ključni KPI-evi za praćenje u MMS?

Imamo tri ključna KPI-a: People&Culture, Creativity i kao posledica toga Finance. Svaka oblast ima najmanje 4 KPI-ja u svojoj grupi. Što se tiče Finansija, neki od KPI-ja su revenue, productivity, operating margin, client profitability i drugi.

Koji su planovi za razvoj controlling procesa u MMS?

S obzirom na razvijen proces controllinga na svetskom nivou, nama interno ostaje da se što više usavršavamo u ovoj oblasti kako bi ispunili očekivanja i strateške ciljeve postavljene od strane grupacije.

Redovan ste posetilac ICV Srbija sastanaka. Kakvo je Vaše viđenje ove organizacije i, uopšte, controllinga u Srbiji?

To je retka pozitivna stvar koja se desila ovoj struci u Srbiji u poslednje vreme. Za takav vid uspostavljanja oraganizacije i građenje mreže controllera neophodan je veoma talentovan čovek. On pre svega mora da poseduje profesionalni autoritet, entuzijazam, strast ka controllingu ali i onu dozu emocionalne inteligencije i humora koji je potreban da bi cela stvar uspela. Sve je to u jednom čoveku, Bojanu Šćepanoviću. Ovom prilikom želim javno da mu se zahvalim uz jedan naš slogan: “Hvala ti što postojiš”. Izuzetno je važno što postoji ovakva organizacija. Na taj način se unapređuje struka, širi se svest o postojećim trendovima, uspostavlja saradnja na mnogim aspektima i povećava poštovanje prema poslu.

Da niste ekonomista, šta bi bilo Vaše zanimanje?

Kao dete, obožavao sam Lego kockice. I pored uputstava za recimo, dvorac od Lego kockica, svaki put sam uspevao da konstruišem dvorac na svoj način. Roditelji su mi tada predviđali karijeru arhitekte. Smatram da sam opravdao očekivanja jer sam postao arhitekta svog ličnog života, što je u današnje vreme veliki uspeh.

Kako uspevate da ostvarite balans između poslovnog i privatnog života?

Ako se balans meri srećom, onda sam uspeo da uspostavim balans između poslovnog i privatnog života. Da bi čovek postao jaka ličnost neophodna mu je pre svega podrška porodice, koju sam ja uvek imao, kako mojih roditelja i brata tako i moje nove familije, supruge Ane i mog VV brenda sinova – Vukašina i Vojina. Oni čine da pritisak na poslovnom tasu bude u balansu sa onim na privatnom tasu. Osim toga, rekao bih da je sport veoma važan za uspostavljanje tog balansa. On me je naučio da gubim, da ustajem ponovo, da budem samokritičan, da naučim da poštujem, da spoznam pravednost.

Da li možete da podelite sa nama omiljeni stih ili citat?

“Živimo na plavoj planeti koja kruži oko vatrene lopte odmah pored meseca koji pomera more i mi ne verujemo u čuda.”

Negde sam pročitao ovu misao i svidela mi se jer nam nagoveštava da treba da posmatramo stvari iz druge perspektive. Zaista verujem da ukoliko želimo da doživimo neko lepo iskustvo, onda treba da pokušamo da isto vizuelizujemo. Mozak doživljava ovo iskustvo i ako mu se svidi, on će učiniti sve da nas navede određenim potezima ka tom iskustvu. To je zapravo alat koji će nas voditi ka ostvarivanju naših želja. Dve najvažnije stvari u životu su dan rođenja i dan kada si shvatio zašto si rođen i koja je zapravo tvoja misija.