Objašnjenje: U kakvom je stanju ekonomija Srbije?

Objašnjenje: U kakvom je stanju ekonomija Srbije?

OBJAŠNJENJE: U KAKVOM JE STANJU EKONOMIJA SRBIJE?

 

Često me polaznici na treningu iz finansija pitaju o makroekonomskim terminima:

  • a šta je GDP…
  • koliki je GDP per capita…
  • kolika je nezaposlenost…
  • a koliki je to deficit
  • bla, bla, bla…

 

 

 

Džaba ja objašnjavam polaznicima da se ja ne bavim makroekonomijom već poslovnim finansijama (business finance) – polaznike jednostavno zanimaju i termini koji su vezani za makroekonomiju. Makroekonomija je, inače, vezana za vođenje države – a ja nikada nisam vodio državu. A i ne planiram – ko će da se bije sa Tomom & Tadićem :) No, sada sam rešio da konačno pomognem sebi i polaznicima i napišem tekst o ključnim makroekomskim terminima. Dakle, evo jednog kratkog i konciznog teksta o makroekonomiji Srbije.

  • Ja se unapred izvinjavam ako previše pojednostavljujem stvari. Ili, ako negde i pogrešim u definiciji ili podatku. Kao što rekoh, ja ne vodim državu i cilj ovog teksta nije da se donesu državne odluke. Cilj ovog teksta je da običnog posetioca MCB Bloga upozna sa ključnim makroekonomskim terminima na jednostavan način.

 Da bih vam bolje približio materiju, uporedio sam ekonomiju Srbije na tri nivoa:

  • bivša Juga (BiH, Hrvatska, Slovenija).
  • zemlje SEE. U ovom slučaju to je Poljska i tu sam stavio oznaku SEE (South East Europe)
  • zemlja iz EU. U ovom slučaju to je Austrija (EU).

Pa, hajde da krenemo. Ovo su glavni makroekonomski parametri (KPI) koje sam uzeo:

  1. Population (broj stanovnika)
  2. GDP (gross domestic product; bruto nacionalni dohodak, mld USD)
  3. GDP per capita (GDP podeljen sa brojem stanovnika; GDP po čoveku)
  4. GDP% (rast GDP u %)
  5. Unemployment (stopa nezaposlenosti)
  6. Budget (koliko vlada ima budžet, mld USD)
  7. Deficit % (kada podelimo deficit u budžetu sa GDP)
  8. Inflation (ovo valjda znate?)
  9. Debt % (visina duga u odnosu na GDP)
  10. Export (izvoz, mld USD)
  11. Export per capita (izvoz podeljen sa brojem stanovnika, USD)
  12. Neto plata (€)

Mogao sam da uzmem još 1598672 druga parametra, no… treba biti razuman. Mislim da je 12 KPI sasvim dovoljno.

Postoji veliki broj različitih izvora podataka:

  • World Bank
  • MMF
  • Banke
  • Reuters
  • Statistički zavodi
  • Ministarstvo Finansija, Ekonomije…
  • itd…

Svaka od ovih baza podataka ima svoju metodologiju. Neke su (verovatno) dobre, a neke ne. Ja sam se odlučio za CIA Factbook. Razlog je vrlo jednostavan: oni imaju veoma detaljnu bazu podataka i lako se pretražuje/upoređuje. Pa, hajde da vidimo kakva nam je situacija u Srbiji.

1. Population (broj stanovnika)

Ovo i nije baš ekonomski kriterijum, no zanimljivo je da vidite veličine pojedinih zemalja. A, i trebaće nam kasnije ovi podaci. Srbija, po CIA, ima 7,2 miliona a po zadnjem popisu iz 2011 ukupan broj stanovnika (bez Kosova) je 7,5 miliona.

 

 

 

2. GDP

(gross domestic product; bruto nacionalni dohodak, mld USD)

E, došli smo do prvog, pravog ekonomskog parametra. Ako ovo prevedemo na najprostiji jezik, to bi značilo:

  • Koliko je država proizvela?

 

 

 

Ako prevedemo GDP na jezik kompanije, to bi bila “prodaja, promet, prihod…”

Idemo dalje. Sada sam ubacio i 5 najvećih svetskih kompanija po prodaji (Wall Mart, Royal Dutch…izvor: Fortune 500) kao i 2 najveće kompanije u Srbiji (EPS, NIS). Evo i sledećeg kombinovanog grafikona.

 

 

 

 

3. GDP per capita
(GDP podeljen sa brojem stanovnika; GDP po čoveku)

GDP je dobar za poređenje, no zemlje se razlikuju po broju stanovnika. Npr, neko bi rekao da Poljska bolje stoji nego Austrija jer ima veći GDP (532 > 425). Zato se uzima poređenje GDP per capita (GDP podeljen sa brojem stanovnika). E, tu je situacija već dosta drugačija. Austrija ima 51.829 USD a Poljska 13.849 USD per capita. Inače, “per capita” znači “po glavi stanovnika” i uvek se računaju svi stanovnici (odrasli, deca, oni koji rade, oni koji ne rade…). Na primer, potrošnja piva u Srbiji je oko 80 L per capita, dok je u Češkoj oko 150 L per capita godišnje. Živeli :)

 

 

 

Postoji nekoliko načina prikazivanja GDP. Jedan od često prikazivanih je GDP PPP (purchasing power parity). Ukratko, on znači sledeće: nije isto imati 100€ u Austriji i Srbiji jer u Srbiji možeš kupiti više stvari (purchasing power). Ili, drugačije rečeno – Srbija je jeftinija zemlja. Iskreno rečeno, i ovaj način prikazivanja ima smisla i on se često koristi. Pa, hajde da vidimo kakvi smo ovde – dakle, GDP per capita PPP.

 

 

 

 

Šta je zanimljivo kod ovog pregleda? Sve zemlje, sem Austrije, imaju veći PPP nego “normalni” GDP. To znači da je Austrija skupa zemlja za život, a sa druge strane da je BIH jeftina zemlja (najveći raspon dve serije). Neko će reči – pa to sam i sam znao! Pa, naravno… ja ti samo pomažem sa malo cifara, grafikona  i poređenja :)

 

 

4. GDP%

(GDP growth, rast GDP u % na godišnjem nivou)

Koliko raste ekonomija na godišnjem nivou.

Obično se cifre kreću:

  • 0-3% normalno
  • 3-5% snažno
  • > 5% – jako snažno

 

 

 

Na sledećem primeru je GDP % za Srbiju. Za 9 godina (2000-2008) imali smo veoma snažan rast u proseku od 5,5% godišnje. E, onda je došla kriza… i pljus! No, valjda ćemo se opet vratiti na stare staze slave. Inače, ubedljivo najbolji u poslednjih 20 godina su Kinezi. Oni cepaju po 10-12% godišnje a tu su negde i Indijci (7-10% godišnje).

 

 

 

 

Idemo dalje…

5. Unemployment % (stopa nezaposlenosti)

Procenat stanovništva koji nema posao.  Računa se po formuli:

Nezaposleni

—————————————–

Ukupna radna snaga

 

6. Budget

(koliko vlada ima budžet, mld USD)

Sa koliko para raspolaže vlada.

To je ona čuvena rasprava u decembru kada ide usvajanje Budžeta. Ako Vlada ima više para u Budžetu, onda može više da podeli – zdravstvo, policija, vojska, obrazovanje…

 

 

 

 

7. Deficit %

(podelimo deficit u budžetu sa GDP)

Pošto svaka vlada obično više troši nego što zaradi (deficit), onda je zgodno videti koliki je deficit u % od GDP. Eh, koliko je tek Grčki deficit…

 

 

 

 

8. Inflation (ovo valjda znate?)

Za ovu cifru ne treba neko posebno objašnjenje. Mada, postoje različiti načini merenja inflacije- potrošačka cene, cene u maloprodaji, itd… Na engleskom se često koristi izraz CPI-Consumer Price Index.

 

 

 

 

9. Debt %

(visina duga u odnosu na GDP)

Ukupni dugovi države u odnosu na GDP. Pokazuje koliko smo dužni (a pomalo i ružni). Što je niža cifra, to je bolje za državu.

 

 

 

10. Export (izvoz), mld USD

Koliko smo izvezli robe, odnosno koliko su domaće kompanije “uvalile robe preko bare”.

 

 

 

11. Export (izvoz) per capita, USD

Koliko smo izvezli robe po glavi stanovnika (per capita).

 

 

12. Prosečna plata

Kod ovog podatka, koristio sam članak iz Večernih Novosti (28 maj 2012). Nije naveden izvor podataka, no pretpostavljam da je Statistički zavod određene zemlje. U tekstu su navedene zemlje bivše Juge + okolne zemlje + komšije.

 

 

E, konačno smo došli i do kraja. Uradio sam ono što sam obećao – napravio sam pregled osnovnih makroekonomskih pokazatelja za Srbiju. Nadam se da sam vam malo pomogao da razumete u kakvoj je situaciji Srbija kao država (makroekonomski pokazatelji).

I, na kraju odgovor na pitanje – “u kakvom je stanju ekonomija Srbije?”.

Pa, zaključite sami… :)

Autor

Bojan  Šćepanović

MCB Menadžment Centar Beograd

063 7004 518


19 Komentara

  1. Miloš :
    11.07.2012 u 13:26|Permalink

    Sažet i koristan makroekonomski pregled. Sve pohvale ovom sajtu, za pružanje korisnih stvari na zanimljiv način… :)

    Nego, vezano za gornju temu, imam jednu nedoumicu u vezi  akronima GDP… Koliko se sećam, iz makroekonomije smo učili, pre jedno par godina, da pomenuti pokazatelj predstavlja bruto domaći (društveni) proizvod, a Vi ste gore upotrebili reč “nacionalni”, sto je i najbitnija razlika. To “nacionalni” se odnosi, koliko se secam, na dohodak zaradjen od državljana jedne zemlje. Npr.: bruto nacionalni proizvod (gross national product – GNP) se razlikuje od od BDP-a (GDP) zato što uključuje dohodak koji su naši građani zaradili u inostranstvu i isključuje dohodak koji su stranci zaradili u našoj zemlji, dok se BDP odnosi na ostvarenja u jednoj zemlji.
    Naravno, postoje i druge mere koje se, takođe, razlikuju po tome sto isključuju neke kategorije dohotka (neto nacionalni proizvod – net national product GNP, nacionalni dohodak – national income, itd.)

    Pozdrav

     

  2. 11.07.2012 u 14:04|Permalink

    Miloše,

     

    pretpostavljam da si 100% u pravu :)

    Kao što rekoh (napisah), ja nisam makroekonomista tako da ja sebi dopuštam malo “slobodnije” prevode.

  3. 11.07.2012 u 16:58|Permalink

    Sve smo znali, ipak puno ti hvala na konkretizaciji budućnosti pod nazivom “krv, znoj i suze”…

  4. Valentina :
    12.07.2012 u 06:32|Permalink

    Sjajno i jasno. Mozda samo da dodam na veoma vazan Milosev komentar da je GDP pokazatelj koliko se pa i stranci u jednoj zemlji proizvedu. To ne mora da znači da se ta zemlja razvija tempom koji implicira rast GDPa, Stiglitz veoma lepo skrece paznju na genezu GDPa koji je 90 tih zamenio GNP kao bolji pokazatelj, cak i aludira da to nije bilo slucajno… i navodi primer zemalja gde od nacionalnih bogatstava tipa rudnika ostaje u zemlji svega 5% onoga sto zarade strane kompanije u cijem su vlasnistvu rudnici. Slicno je i u drugim sektorima, stoga sto bi Englezi rekli GDP uvek treba uzimati with a piece of salt, sa rezervom sto bismo rekli. Kao jos jednu ilustraciju relacije razvoja zemlje i GDPja Stiglitz navodi resursno intenzivne zemlje, koje velikom eksploatacijom istih ostvaruju visoke pokazatelje tj. GDP, koji ne doprinosi razvoju njihove zemlje niti standardu stanovnistva jer su kompanije u stranom vlasnistvu i iznose profit, vec postavlja pitanje sta ce biti kada iscrpu te resurse i smatra da ce donosenje odluka makroekonomista na bazi ovog pokazatelja dovesti do niza pogresnih odluka, koje ce u krajnjoj instanci, uzrokovati losije stanje u odnosu na pocetno.

    Pozdrav
     

  5. Valentina :
    12.07.2012 u 06:40|Permalink

    Za one koji su raspolozeni da dalje istrazuju GDP dostavljam link Stiglitzovog predavanja na ovu temu:

    http://www.youtube.com/watch?v=QUaJMNtW6GA
     

  6. 12.07.2012 u 06:48|Permalink

    Zdravo Bojane,

    Svaki put me oduševiš jednostavnošću i znanjem.
    Super si sve ovo definisao i objasnio nam. 
    Samo nastavi, uz veliki pozdrav i prijatno leto kao priprema za popravljanje ovih parametara od životnog nam značaja.   

  7. 12.07.2012 u 08:03|Permalink

    Smeo bih da se kladim u ‘ladno pivo da 51%  studenata ekonomije ovo ne zna.

    • 12.07.2012 u 08:44|Permalink

      Uh, ‘ladno pivo na 40C dobro dođe :)

       

      Mislim da nije problem u studentima – oni su sjajna deca. Veći je problem sa profesorima/asistentima, koji deci ne daju konkretne, praktične primere.

       

      Evo jednog primera iz života. Pre 8-9 godina bio sam na brokerskom kursu u organizaciji EKOF BG. Tamo sam slušao jednog jako, jako, jako poznatog profesora koji nam je pričao o kupovini/prodaja akcija na Wall Streetu, bla, bla… E, onda sam ja postavio jedno banalno pitanje – “profesore, a koliko ste VI LIČNO kupili akcija na Beogradskoj Berzi?”. On me je pogledao čudno (“ko se to usudio da pita?!?” a njegov odgovor je bio “Ja ne verujem u BB… pa zato nemam nijednu akciju !?!!!”.

       

      Ejjjj, zamisli da ti neko predaje na brokerskom kursu a da nije kupio nijednu akciju !?!?!! Brate, ja bih kupio jednu akciju čisto da vidim kako to izgleda…

       

      I, btw, ovo je bio odgovor jednog veoma poznatog profesora sa EKOF BG :)

       

      Btw, ja sam kupio akcije za 10.000€ i trenutno mi je portoflio oko 2.000€. Ukratko, “pukao” sam na Berzi 8.000€ :( No, nema veze…. dobio sam sjajno znanje.

      • Milena :
        16.04.2015 u 15:00|Permalink

        Ipak vam je dotični profesor dao odličan investicioni savet, koji niste poslušali. :)

  8. 14.07.2012 u 21:13|Permalink

    Korisno, i sjajno! Uz terminoloska pojasnjenja i jedna slikovitost iz tabele koja dodatno oslikava makroekonomsko stanje….
    http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/tabele/2012%20jul/Tabela%204%20Konsolidovani%20sektor%20drzave.pdf
     

  9. CIA :
    16.07.2012 u 08:59|Permalink

    I sve od CIA…………

  10. 09.09.2012 u 15:11|Permalink

    Vrlo lepo objasnjeno. Svi pokazatelji mogu se kvantifikovati(kao sto ste i pokazali), pa su mi neobjasnjivi  aktuelni izvestaji Vlade o ostvarenim ciljevima , uopsteno, bez ikakvog kvantifikovanja.

  11. Milica Milivojevic :
    25.09.2012 u 14:39|Permalink

    Bojane, tek sam vas danas “otkrila”. Odlicni ste.
    Inace, i sama uvek koristim CIA Factbook ;). Pozdrav 

  12. 26.09.2012 u 08:49|Permalink

    Hvala, hvala…

  13. 24.11.2012 u 22:33|Permalink

    Kako reče bivši Guverner Narodne banke Srbije, da se ne živi od banaka i od osiguranja, već dok se dimnjak nezadimi nema nam napretka.
    I ja bih voleo da uzmem neku veliku pozaimicu i da razrešim mnoge svoje finansiske probleme ali kad pomislim da istu treba da vratim odustanem. Da li tako razmišljaju mnogi naši ministri?

  14. Radmila Babic :
    06.02.2016 u 10:14|Permalink

    Procitala sam tekst. Nisam sigurna u podatak pod rednim brojem 9., ucesce duga u BDP, proizilazi da Je Srbija manje zaduzena od drugih zemalja.

Napiši komentar

Newsletter pretplata

Autori Tagovi
  • Aleksandar Duković (4)
  • Aleksandar Nedeljković (1)
  • Aleksandar Nešić (1)
  • Aleksandar Pejčić (1)
  • Aleksandar Predić (2)
  • Aleksandar Teofilović (3)
  • Aleksandra Dutina (2)
  • Aleksandra Janković (1)
  • Aleksandra Paunić (1)
  • Aleksandra Đorđević (2)
  • Almir A. Budalica (19)
  • Ana Petonjić (1)
  • Ana Petrović (1)
  • Andreas Graf (1)
  • Andrej Beslać (1)
  • Andrej Kuku (1)
  • Andrija Pavlović (2)
  • Anja Atanasijević (1)
  • Anja Dadasović (1)
  • Biljana Dimitrijević (1)
  • Biljana Dukovic (1)
  • Biljana Masić (6)
  • Bjarte Bogsnes (1)
  • Bogdan Kravić (1)
  • Bojan Grahovac (1)
  • Bojan Pavlović (1)
  • Bojan Radoš (2)
  • Bojan Radun (1)
  • Bojan Šćepanović (344)
  • Bojana Pejčić (26)
  • Bojana Radović (1)
  • Bojana Vesić Anić (1)
  • Bojana Vesić Antić (1)
  • Branislav Lončar (3)
  • Branislav Vujović (1)
  • Branislav Zobenica (1)
  • Cmilja Tucaković (1)
  • Dalibor Pajić (1)
  • Daniela Laketic (31)
  • Danijela Medić (1)
  • Danijela Popović (1)
  • Danijela Resimić (1)
  • Danijela Tuco (1)
  • Darko Bjelić (2)
  • Darko Samardžija (1)
  • Darko Vlajkovic (27)
  • David Momčilović (1)
  • Davor Sakač (1)
  • Dejan Marković (1)
  • Dejan Đorđević (1)
  • Dejana Manić Kavgić (2)
  • Denis Trbović (3)
  • Desa Ćuk (1)
  • Dimitrije Stojanović (1)
  • Vojislav Marjanović (3)
  • Dragan Radosavljević (2)
  • Dragan Ranisavljević (1)
  • Dragan Vještica (3)
  • Dragana Gondžo (1)
  • Dragana Guzina (1)
  • Dragana Lukić (1)
  • Dragana Nerandžić (1)
  • Dragana Ovčarov (1)
  • Dragana Stojanović (2)
  • Dragana Đorđević (1)
  • Draško Marković (1)
  • Dražan Planinić (1)
  • Dušan Krejaković (1)
  • Excel genije! (151)
  • Fabrizio Renzi (1)
  • Goran Petrović (1)
  • Goran Popović (4)
  • Goran Slijepčević (1)
  • Goran Vasić (1)
  • Goran Vujasinović (1)
  • Gorana Golubovic Vuksanovic (1)
  • Goranka Radojčić (2)
  • Gordana Jankov (1)
  • Gostujuci autor (514)
  • Ilija Vujović (1)
  • Irina Zdravković (2)
  • Istok Pavlović (1)
  • Ivan Anđelković (1)
  • Ivan Bešker (1)
  • Ivan Ćirković (1)
  • Ivan Dačković (1)
  • Ivan Kostadinović (1)
  • Ivan Veselinović (3)
  • Ivan Đurić (1)
  • Ivana Dagović (1)
  • Ivana Jevtić (1)
  • Ivana Milić (1)
  • Ivana Popović (1)
  • Ivana Savović (1)
  • Ivana Višnjić (3)
  • Ivana Vlahović (1)
  • Jasenka Stekić (1)
  • Jelena Jovanović (1)
  • Jelena Lečić Mirčetić (1)
  • Jelena Radovanac (1)
  • Jelena Ristić (1)
  • Jelena Stojmenović (1)
  • Jelena Vučković (1)
  • Jovan Gligorijević (1)
  • Jovan Krstić (1)
  • Jovana Kondić (2)
  • Jovana Stanojčić (1)
  • Jovo Stokić (2)
  • Katarina Ćevriz (2)
  • Kristina Bojović (1)
  • Ksenija Karić (1)
  • Lazar Džamić (1)
  • Leo Pandžić (2)
  • Lidija Latinović (1)
  • Ljubomir Skupek (1)
  • Lucija Vesić (1)
  • Maja Mrkalj (1)
  • Maja Nikčević Rmandić (1)
  • Maja Petrović (1)
  • Maja Šobot (1)
  • Maja Verlašević (1)
  • Maja Zikic (1)
  • Mari Glavonjić (2)
  • Marija Đurović (1)
  • Marija Kostić (1)
  • Marija Rokvić (1)
  • Marija Švigir (32)
  • Marija Tatarević (3)
  • Marijana Krička (1)
  • Marina Mitić Jekić (1)
  • Mariora Andraš Tomić (1)
  • Marko Agatonović (2)
  • Marko Bekić (1)
  • Marko Devrnja (1)
  • Matjaž Fajfar (2)
  • Milan Listeš (2)
  • Milan Maglov (1)
  • Milan Manić (1)
  • Milan Marković (1)
  • Milan Milenković (1)
  • Milan Radivojevic (1)
  • Milan Simić (1)
  • Milan Zaletel (1)
  • Milan Đorđević (1)
  • Mile Mitrović (47)
  • Milena Janjić (3)
  • Milena Nikolov (1)
  • Milena Radosavljević Đorić (1)
  • Milena Rajić (1)
  • Milenko Dželetović (1)
  • Milica Altgelt (1)
  • Milica Ivic (1)
  • Milica Đorđević (1)
  • Miloš Cvetković (7)
  • Miloš Jauković (1)
  • Miloš Jeličić (2)
  • Miloš Nedeljković (1)
  • Miloš Pucarević (1)
  • Miloš Puzić (1)
  • Miloš Simić (1)
  • Miloš Vasić (1)
  • Miloš Zeković (1)
  • Miona Živkov-Ivanišević (4)
  • Mirjana Pašalić (2)
  • Jelena Jovanović (5)
  • Mladen Ranković (1)
  • Natalija Jegdić (1)
  • Natalija Mihajlović (1)
  • Natalija Pešić (2)
  • Natalija Popovic (1)
  • Nataša Kuzmanovski (1)
  • Nataša Stamenković (2)
  • Nataša Žikić Buha (1)
  • Nebojša Vlatković (1)
  • Neda Čičarević Tepić (1)
  • Neda Jovanović (1)
  • Nemanja Knežević (1)
  • Nemanja Nikolić (3)
  • Nenad Dlačić (1)
  • Nenad Kovačević (1)
  • Nenad Radunović (1)
  • Nenad Trajkovski (1)
  • Nevena Radovanović (1)
  • Nevena Vračar (1)
  • Nikola Avram (1)
  • Nikola Cvijanović (1)
  • Nikola Petreski (1)
  • Nikola Stokić (2)
  • Nikola Turkan (1)
  • Nikša Vušurović (1)
  • Olga Mirković (1)
  • Olivera Dostanić (1)
  • Olivera Krneta (1)
  • Olivera Nikodijević (1)
  • Petar Ćurčić (1)
  • Petar Popović (1)
  • Petar Živković (3)
  • Predrag Krasojevic (7)
  • Predrag Kudra (1)
  • Predrag Micić (1)
  • Predrag Petrović (5)
  • Rade Hajder (1)
  • Rade Radanović (2)
  • Rade Stojisavljević (1)
  • Radomir Petronijević (1)
  • Rajko Vasojević (1)
  • Roland Seeliger (1)
  • Sandra Rapo (1)
  • Sanja Jevđenijević (1)
  • Sanja Mrđanov (2)
  • Saša Stamenković (1)
  • Silvia Tomić (1)
  • Slavica Vučetić (1)
  • Slavica Vujičić (1)
  • Slaviša Lečić (2)
  • Slavko Vujnovic (7)
  • Slobodan Anić (2)
  • Slobodan Radoičić (1)
  • Slobodan Roksandić (1)
  • Slobodan Žepinić (1)
  • Snežana Glavonjić (1)
  • Snežana Trajkovski (1)
  • Snježana Pivaš (1)
  • Sonja Nenić Andreev (1)
  • Srdjan Grbić (1)
  • Srđan Grubić (1)
  • Srđan Pavlović (1)
  • Stefanija Georgieva (8)
  • Stevan Ćomić (1)
  • Svetlana Mirković Borčić (1)
  • Svetlana Pajić (1)
  • Svetlana Žikić (2)
  • Tamara Dragašević (1)
  • Tamara Lazić (3)
  • Tamara Matović (2)
  • Tatjana Bolpačić (22)
  • Tatjana Jovanović (1)
  • Tatjana Lukić (2)
  • Tijana Anđelić (1)
  • Tijana Drljević (1)
  • Tijana Rauš (1)
  • Tomislav Mimica (1)
  • Tomo Djekovic (1)
  • Vedran Babik (1)
  • Vedrana Božić (2)
  • Vedrana Vukša (1)
  • Velibor Ilić (1)
  • Veljko Stanojković (1)
  • Veljko Žarić (1)
  • Veroljub Zmijanac (1)
  • Vesna Stojanvić (1)
  • Violeta Kovačević (1)
  • Vladan Buha (1)
  • Vladan Matović (1)
  • Vladimir Petković (2)
  • Vladimir Popović (1)
  • Vladimir Stojković (1)
  • Yeghishe Avagyan (1)
  • Žaklina Teofilović (2)
  • Žarko Milovanović (1)
  • Žarko Savić (1)
  • Željko Ćulibrk (1)
  • Željko Vidojević (1)
  • Živka Mutlak (1)
  • Živorad Radovanović (1)
  • Zoran Blagojević (1)
  • Zoran Daljević (1)
  • Zorica Dinić (1)
  • Zorica Popović (1)
  • Đorđe Koprivica (2)
  • Đorđe Milinković (1)
  • Đorđe Živanović (1)
  • Najnoviji Broj Controlling Magazina

    Controlling magazin #12

    Tema:
    "SUPPLY CHAIN"

    Autori:
    Preko 60 autora: Actavis, Elektromreža Srbije, BASF, Uniqa osiguranje...

    Preuzmi elektronsko izdanje