Novi fenomen- NORMCORE!

Obično, svakodnevno, nevezano uz trendove, aktualnosti i mentalne napore dobilo je naziv­ ‘normcore‘. U poslednje vreme zaokuplja pozornost marketinških stručnjaka koji nastoje pronaći načine kako iskoristiti taj fenomen.

Početkom novog leta zaposleni agencije Drummond Central u Newcastleu sa svojih kancelarijskih prozora su zapazili golemu lokvu kišnice koja je preprečila put na­rodu da dođe od tačke A do tačke B. Publiku iz Drummond Centrala toliko su zabavili načini na koje su še­taci pokušavali zaobići tu mokru pre­preku da ih je počela deliti u virtualnom svetu. Najpre je o njoj po­čela ‘tvitati’, a s obzirom na to da je to, očigledmo, nije dovoljno zabavilo, na aplikaciji Periscope (u Twitterovom vlasništvu) objavila je prenos uživo koji je samo koji sat nakon objave po­stao pravi hit.

j

j

Sadržaj koji su zaposleni Drummond Centrala postavili pod ‘hashtagom’ #Drum­mondPuddleWatch srušio je internet. Čak 547.828 duša je zavirilo u ‘live stream’, a u prvih 48 sati kori­snici su objavili čak stotinu hiljada ‘tvi­tova’ u kojima komentarišu lokvu. Lokva je postala ‘najtvitaniji’ sadržaj u Velikoj Britaniji i drugi na svetu. Kako je za magazin Campaign izjavio suosnivač i izvršni direktor Twittera Jack Dorsey (ujedno jedan od korisnika koji je pratio ‘live stream’), fe­nomen lokve toliko mu je kul jer po­kazuje kako se naizgled beznačajan, duhovit, ali posve običan događaj može pretvoriti u globalni viralni hit. Takođe, on govori o tome kako uprkos silnoj tehnologiji koja širi vi­dike i u domove donosi vanserijske sadržaje ono obično, banalno vrlo uspešno zaokuplja pozornost potrošača. To obično, svakodnevno, neve­zano uz trendove, aktualnosti i men­talne napore dobilo je i naziv – ‘nor­mcore’ – i u poslednje vreme u središtu je interesa marketinških stručnjaka koji nastoje pronaći načine kako taj fe­nomen iskoristiti za privlačenje po­zornosti potrošača.

d

Otpor trendovima

d

d

‘Normcore’ je u živote prosečnog potrošača ušao upravo zahvaljujući svoj silini posebnih, originalnih sadržaja ko­jima mediji i brendovi nastoje zao­kupiti njihovu pozornost. Ta poplava neobičnoga potakla je potrebu za običnim, poznatim, svakodnevnim koje opušta moždane vijuge. No to i dalje ne znači da se ljudi samo žele isključiti iz toliko intenzivnoga digi­talnog sveta, nego da traže virtualne adrese koje im nude svakodnevan i banalan sadržaj uz pomoć kojeg mogu mozak pustiti na pašu. Kako nastavlja Campaign, jednako kao što je trend ‘athleisurea‘, sportske odeće namenjene svakodnevnim aktivno­stima, dostupan online (dakle, para­doksalno, korisnici ne moraju ustati s kauča da bi živeli sportski), tako i svet tehnologije  prihvata  trend svakodnevnoga, opuštajućega  kako bi rešio problem koji je sam stvorio. Kao primer izdvajaju popularne re­petitivne  igre  poput  Candy  Crush Sage, banalnih videa s mačkama po­pularnih na YouTubeu ili pak apli­kacija poput Headspacea koje korisnicima pomažu u meditaciji i isključivanju čula. IIi, kako je slikovito objasnio jedan od sugovornika Campaigna, osnivač agencije Upping Your Elvis Chris Barez Brown: 

h

“Teh­nologija je napredovala toliko brzo i potrošaci više ne žele biti bombardovani  njenim  sadržajem,  nego  se njom omotati kao u toplo ćebence.”

j

Nadalje, deo publike prihvata ili, bolje rečeno, oseća potrebu za prihvatanjem dosadnoga, svakodnevnoga kako bi prkosio popularnim trendo­vima. Zato je, na primer, toliko korisnika spremno prihvatilo trend ružnih ‘selfieja’ (#uglyselfie) ili toliko zavolelo kampanju Sport Englanda ‘This Girl Can‘ koja prikazuje obične žene u nelaskavim sportskim pozama i s natpisima poput ‘Znojim se kao prase, ali izgledam kako seksi lisica’ ili ‘Rasturam. Pomiri se s tim’. Drugim rečima, sledbenici ‘normcorea’ od­lučili su biti obični kako bi bilo dru­gačiji i tako se odvojili od krda. Taj je trend posebno popularan među mladim narašitajima potrošaca koje Campaign naziva ‘Generation Rent’ iliti ‘generacija koja unajmljuje’. Njoj pripadaju mladi ljudi koji ne mogu živeti onako kako su živeli nji­hovi roditelji, odnosno kupiti nekret­ninu i štedeti za odlazak u penziju.

d

Lepota u običnom

g

g

Svesni neodrživosti toga životnog puta, na­stoje živeti autentično, u trenutku, jer shvataju da je ostvarenje nekih ozbiljnih planova ionako upitno. Ekonomska kriza je pro­menila vrednosti milenijaca, pa i redefinisala pojmove poput ambicije i uspeha. Za njih uspešan se život ne meri životnim stilom, prihodima i slobodom koju nose, nego autentičnošću, uzemljenošću i sposobnošću da se živi u trenutku.

Ta nova definicija takođe nosi pro­mene u načinu na koji kupuju , stva­rima koje ih motivišu i ispunja­vaju. Zapravo, milenijci žele in­stant zadovoljstvo i smislenu sva­kodnevicu, a za neke to isključuje pracenje trendova i konzumaciju goleme količine ‘in’ sadržaja.

Pre par godina umetnički ko­lektiv zapazio je taj trend i skovao izraz ‘normcore’ iza kojega se kriju milenijci koji prihvataju običan, nor­malan stil života koji postaje svoje­vrsni otpor prema društvenim me­dijima i potrebi za novim i uzbud­ljivim. U nekim segmentima kao što je, na primer moda, ‘normcore’ je vrlo verovatno prolazna stvar i ograničena na delić publike, ali njegova osnovna ideja prodire mnogo dublje i otkriva nove zahteve koje potro­šači stavljaju pred marketare i kreatore sadržaja. Kako navodi Campaign, neki oglašivači već su nanju­šili trend i počeli moment običnog i svakodnevnog  uključivati u  svoje kampanje.  Kao primer izdvajaju Ryanair, niskotarfinog avioprevo­znika koji se ne boji da će igranjem na kartu funkcionalnosti u očima pu­blike  biti   doživljen  kao  dosadan brend. Taj novi pristup povećao je njegove prihode za 25 posto. Takođe,  sve  se  više  ‘high-street’ kompanija trudi prikazati prizemnim, normalnim, običnim i tako se ra­zlikovati od konkurencije. Kao pri­mer Campaign ističe Argos, firmu koja svoje proizvode prodaje u vrlo jednostavnim pakovanjima na kojima samo stoji njihov naziv (npr. Pegla, Sat, Busilica).

Ipak, marketari napominju da treba imati na umu kako je tanka granica između bezsadržajnog i onog što se podrazumeva pod ‘normcoreom’. ‘Normcore’ kakav potrošači rado pri­hvataju, zaključuje Campaign, od­nosi se na pronalaženje lepote, smisla i zabave u običnome, svakod­nevnom. A to i jeste najveći izazov.

Izvor: Lider (maj, 2016.)