Nije važno kako vetar duva, nego kako postavite svoja jedra, Prof. dr Milenko Dželetović, Izvršni direktor za finansije, Telekom Srbija

U slobodno vreme voli da čita, a kada radi, Milenko Dželetović je trostruka ličnost – Izvršni direktor finansija u Telekomu Srbija, profesor univerziteta i predsednik Ekonomskog saveta SNS-a. Za Controlling magazin pričao je o svojim profesionalnim izazovima, sa posebnim osvrtom na controlling. Kaže da dobar controller, između ostalog, mora da bude otvorenog uma za sve promene.

Prof. dr Milenko Dželetović, Izvršni direktor za finansije, Telekom Srbija

Telekom Srbija jedna je od najvećih kompanija u Srbiji, sa gotovo osam i po hiljada zaposlenih. Koliko je izazovno biti Izvršni direktor za finansije u takvom sistemu?

Meni je data prava blagodet da teorijska znanja u vezi sa korporativnim finansijama i finansijskom politikom praktično primenim u najvećoj domaćoj i jednoj od najvećih kompanija na Balkanu. Kompanija Telekom Srbija je veliki poslovni sistem sa značajnim investicionim ulaganjima, koja samo u prethodne dve godine iznose preko 100 miliona evra godišnje. Istovremeno,  poslovni prihodi ostvareni su u visini od oko 90 milijardi dinara na godišnjem nivou. Neto dobit iz godine u godinu konstantno raste, omogućavajući kompaniji da na vreme izmiruje svoje obaveze i smanjuje koeficijent zaduženosti. Implementacija najsavremenijih tehnoloških rešenja je siguran put da se našim korisnicima na kvalitetan način ponude sve vrste telekomunikacionih servisa. Pravilnim izborom ulaganja, kompanija je u mogućnosti da na jednostavan i fleksibilan način prati očekivanja korisnika i skrati vreme potrebno da se novi proizvod ponudi na tržištu.

Kao izvršni direktor za finansije u tako velikom poslovnom sistemu, svakodnevno se susrećem sa različitim poslovnim izazovima. Naime, korisnici naših usluga konstantno slede, ali i iniciraju razvoj novih tehnologija, svakodnevno koriste različite servise, prelaze sa jednog na drugi uređaj i očekuju od nas da ih u tome pratimo. Nije jednostavno naći pravi balans između težnje kompanije da, sa jedne strane, očuva lidersku poziciju na tržištu i stalno se tehnološki razvija i, sa druge strane, naših finansijskih mogućnosti. Ispunjavanje svih zakonodavnih, regulatornih i upravljačkih zahteva u izveštavanju o poslovanju, za izuzetno kompleksan sektor kao što su telekomunikacije, predstavlja veliki izazov za inovativnog menadžera. Neophodno je da se uvedu napredne menadžerske upravljačke sisteme kako bi se svim korisnicima obezbedili detaljni i tačni podaci o poslovanju i profitabilnosti celokupnih poslovnih segmenata. Osim odgovornosti za uspešno poslovanje, finansijski menadžement u kompaniji vodi računa i o zadovoljstvu naših zaposlenih, kao nosiocima i izvršiocima najznačajnijeg dela aktivnosti kompanije.

Vi imate nekoliko odgovornih funkcija: izvršni direktor za finansije, profesor na fakultetima, predsednik Ekonomskog saveta SNS-a… Gde se najbolje osećate: kao menadžer, profesor ili političar?

Definitivno, u kombinaciji profesorskog poziva i menadžerskih obaveza sam pronašao sebe, iako to iziskuje gotovo svo raspoloživo vreme jednog čoveka. Tajna uspeha u životu nije u tome da radimo ono što volimo, već da volimo ono što radimo. Što se tiče treće obaveze, kao trenutno prvog čoveka Ekonomskog saveta SNS, ja i tu funkciju doživljavam kao priznanje ekonomisti a ne političaru.

Radna nedelja često je veoma kratka. Koji bi nam savet dali za bolje planiranje vremena, kao i za bolji balans između poslovnih obaveza i ostalih aktivnosti?

„Ako ne znate ili ne možete da upravljate svojim vremenom, čime onda uopšte možete da upravljate“, odavno je konstatovao Peter Drucker. Ako čovek zna koju luku traži, svaki vetar je dobar, a da bi mirno uplovio u luku, prioritetni zadatak jeste uspostavljanje ravnoteže između poslovnih i privatnih obaveza, u cilju stvaranja što kvalitetnijeg životnog balansa. Privatni i poslovni ciljevi se međusobno prožimaju i uzajamno su zavisni. Promena jednog dovodi do potrebe menjanja ili prilagođavanja drugog. Zato je za uspostavljanje balansa pre svega neophodno kvalitetno kratkoročno i dugoročno planiranje, koje treba da se prilagodi vrsti i zahtevima obaveza koje treba obaviti, kako na poslu, tako i na privatnom planu. Ko nema vremena za planiranje, imaće za popravljanje.

Uz to, treba biti i fleksibilan i po potrebi korigovati već napravljene planove u situaciji nametnutih neočekivanih zadataka. Skoro svakodnevno se poslovni planovi dopunjuju, otkazuju, menjaju, odlažu i mi tome moramo da se prilagodimo.  U životu nije kao u matematici i retko kada je dva i dva  jednako četiri. Uspostavljanje ravnoteže između poslovnih i privatnih obaveza je imperativ, jer u suprotnom mogu da nastanu problemi koji izazivaju stres i gubitak koncentracije. Ja svoj stres pokušavam da prebrodim provodeći svaki slobodan trenutak u društvu supruge Sanje, ćerke Jovane i sina Lazara, što bi rekao Dostojevski: „Duša se leči vremenom provedenim sa decom“.

Nezaobilazna tema jeste i prodaja Telekoma Srbije. Možete li da nam date tri kratka odgovora: kolike su šanse za prodaju Telekoma Srbija, koliko novca možemo da dobijemo i koje promene očekujete posle prodaje?

Prvo – sama činjenica da je pristiglo šest obavezujućih ponuda govori o velikoj šansi da Telekom Srbija bude prodat, ali konačnu reč o tome daće Vlada Republike Srbije. Drugo – osim novca, podjednako je važno kakav će biti socijalni program, investicioni paket i razvojna politika kompanije koja bude prezentovana u ponudi. Treće – prodat ili ne, Telekom Srbija očekuju promene ako želi da zadrži lidersku poziciju i bude spreman da odgovori svakom aktuelnom tržišnom trenutku i izazovima koje on nosi sa sobom.

Prof. dr Milenko Dželetović, Izvršni direktor za finansije, Telekom Srbija

CONTROLLING

Funkcija za budžet u Telekomu Srbija ima dvadesetak zaposlenih. Kakvo je Vaše viđenje controllinga, odnosno funkcije za budžet?

Direkcija za finansije rukovodi aktivnostima kompanije koje su sublimirane u tri oblasti, a to su računovodstvo, trezor i budžet i kontrola. Uz izražen timski rad, posvećenost i profesionalnu odgovornost uspešno se suočavamo sa svim izazovima poslovanja. Cilj nam je da se stalno unapređujemo i razvijamo, da pronalazimo najbolji način da pratimo poslovanje kompanije i budemo jasna podrška u radu i odlučivanju menadžmenta u kompaniji. U tom kontekstu, na controlling gledam kao na funkciju koja treba da odgovori na pitanja upućena od strane internih i eksternih stejkholdera, odnosno da pruži informacije rukovodstvu, spoljnim korisnicima i Vladinim organima. Svaki menadžer će da uloži značajan trud kako bi ostvario stabilan rast poslovanja kompanije u kojoj radi, a da bi to mogao, neophodno je da dobije odgovor na pitanja, kao što su: koliki je maksimalan profit koji kompanija može da ostvari, koja usluga je najprofitabilnija, da li su se troškovi pružanja usluga povećali ili smanjili u odnosu na prethodnu godinu i slično. Zato kao odgovor na pomenuta pitanja nije dovoljno samo da se obrade istorijski podaci koji prikazuju informacije o ukupnom poslovanju. Izveštaji ne smeju da budu statične i neprilagodljive prirode, već treba da uzmu u obzir uticaj svih eventualnih promena u smislu obrađivanja alternativnih poslovnih scenarija u poslovanju, s obzirom na to da je razvoj u oblasti telekomunikacija veoma brz i dinamičan.

Controlleri su biznis partneri menadžerima. Kakva je Vaša saradnja sa Sektorom controllinga? Šta je ono što najviše volite kod njih?

Telekom Srbija još uvek nema institucionalizovan sektor controllinga, ali smo u postupku njegovog uspostavljanja. Naime, u Telekomu Srbija jedna grupa mladih i vrednih zaposlenih bavi se poslovima implementacije ERP rešenja kao informacione osnove controllinga i razradom tih načela, a skladu sa potrebama kompanije i najboljom privrednom praksom. Posvećenost, odgovornost i profesionalni pristup radu je ono što najviše cenim kod svojih saradnika i što je i siguran put da se na uspešan način suočimo sa svim izazovima koji nas očekuju na tržištu.

Kako biste opisali najboljeg controllera? Koje sve osobine on mora da ima?

Dobar controller je siguran partner u radu svakog menadžera u kompaniji. Potrebno je pre svega da dobro poznaje poslovanje kompanije, da je analitičkog duha i otvorenog uma za sve promene, da je stalno okrenut ka budućnosti i ostvarenju postavljenih ciljeva, ukazujući na nove mogućnosti i rizike koji nas očekuju. Od controllera se očekuje da menadžmentu kompanije pravovremeno obezbedi kvalitetne i relevantne informacije potrebne za njihovo odlučivanje. Najbolji controller je neko ko poseduje prethodno radno iskustvo u kompaniji u oblasti finansija, prevashodno računovodstva i budžeta, ko poznaje poslovne procese, osnove funkcionisanja tehnoloških sistema i organizaciju kompanije. U svom radu controller koristi i obrađuje mnogo sirovih informacija, kojima dodaje vrednost i spretno ih prekomponuje u vrhunski izveštaj o uspešnosti profitnih centara kompanije. Izveštaji najboljeg contollera nisu samo kolone sa brojevima ili procentima, već sadrže važne signalizirajuće poruke za donosioce odluka.

Fakulteti u Srbiji nemaju predmet controlling. Smatrate li da controlling treba da bude uvršten u redovan obrazovni program na fakultetima?

Tačno je da se na fakultetima u Srbiji controlling ne izučava kao poseban predmet, ali se obično tretira u okviru predavanja na predmetima bliskim finansijama i računovodstvu. Međutim, s obzirom na značaj koji dobija, naročito sa pojavom svetske ekonomske krize kada je postalo najvažnije odgovoriti na pitanje kako smanjiti troškove u situaciji konstantnog pada prihoda, smatram da će se vrlo brzo controlling naći u nastavnim planovima i programima visokobrazovnih institucija kao zaseban predmet. I do sada se izučavao deo poslovnih aktivnosti koji smo zvali plan i analiza, ali to  je u suštini budžetiranje, kao osnovno polazište. Controlling je sveobuhvatniji proces koji zahteva razumevanje vizije kompanije iz koje proizilazi poslovna strategija, a u cilju produkcije dragocenih informacija koje pomažu menadžmentu da lakše donese značajne poslovne odluke strateške i operativne prirode.

PRIVATNO

Sprovodite li controlling u privatnom životu (ciljevi, planovi, kontrola)?

Apsolutno. Postavljanje jasno definisanih i ostvarivih ciljeva jeste temelj uspeha i tu se rukovodim geslom da primarni ciljevi razaraju sekundarne. Nije važno kako vetar duva, nego kako postavite jedra. I to samo po sebi ne znači ništa ako nije propraćeno adekvatnim planiranjem i permanentnom kontrolom ostvarenog.

Prof. dr Milenko Dželetović, Izvršni direktor za finansije, Telekom Srbija

Pored dosta odgovornog posla koji imate, da li Vam ostaje vremena za neki hobi? Šta volite da radite kada ne radite?

Nažalost, vrlo malo. Ako je istina da se danas bogatstvo meri količinom slobodnog vremena, onda ne bih sebe mogao da smatram bogatim čovekom. Ipak, i kad se pored svih profesionalnih i porodičnih obaveza pronađe koji slobodan trenutak, on se potroši na čitanje.

Tokom odrastanja svi smo čitali mnogo knjiga. Da li postoji neka draga knjiga ili pisac koji su obeležili taj period u Vašem životu?

Neprevaziđeni nobelovac Ivo Andrić i njegova Na Drini ćuprija.

Na razgovorima za posao često se postavlja pitanje: “Opišite nam sebe u tri reči”. Kako bi Milenko Dželetović opisao sebe u tri reči?

Istrajan, emotivan i pravdoljubiv.

Koji je Vaš životni moto?

Kakve su ti misli, takav ti je život.

Šta biste poželeli našim čitaocima za Novu godinu?

Zdravlje i sreću pre svega, i da u ovim vremenima opterećenim globalnim problemima budemo onakvi kakve je želeo da nas vidi patrijarh Pavle, kao i da u 2016. godini, ali i svim narednim godinama i decenijama budemo „mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi“. Mudrost bez bezazlenosti prerasta u zloću, a bezazlenost bez mudrosti prerasta u glupost. Ne budimo zlobni, ne budimo glupi, BUDIMO LJUDI.

Autor teksta je prof. dr Milenko Dželetović, Izvršni direktor za finansije, Telekom Srbija.

Tekst je preuzet iz Controlling magazina 06.