CONTROLLING MAGAZIN #4: “PLANIRANJE”, Željko Vidojević, Head of controlling, Banca Intesa

Sektor za plan i kontrolu u kompaniji Banca Intesa upravlja procesom planiranja, kako strateškog tako i godišnjeg, starajući se da korporativna strategija bude reflektovana na poslovni planu banke i njene organizacione delove, kako bi raspodela resursa i ključne odluke koje se donose dovele do željenih razvojnih rezultata.

Željko Vidojević, Head of Controlling, Banka Intesa

Procesu operativnog planiranja prethodi definisanje strategije kroz utvrđivanje jasnih prioriteta. Oni imaju za cilj da usmere aktivnosti i resurse banke ka unapređenju poslovanja, prilagođavajući ih promenljivom poslovnom okruženju. Sektor za plan i kontrolu koordiniše izradu strategije u skladu sa smernicama Izvršnog odbora banke i zahtevima akcionara. Takođe, obavlja objedinjavanje i usklađivanje planova pojedinačnih organizacionih delova sa strategijom, posvećujući posebnu pažnju definisanju ciljeva koji treba da budu ambiciozni ali i realno dostižni i podsticajni za zaposlene.

Izrada godišnjeg plana započinje u avgustu, kada su poznati rezultati poslovanja tokom prve polovine tekuće godine i koji predstavljaju osnovu za projektovanje budućeg učinka. Prvu fazu plana predstavlja analiza ekonomskog i poslovnog okruženja, koja obuhvata procenu postojećih trendova u bankarstvu, analizu konkurencije, kao i projekciju kretanja osnovnih makroekonomskih parametara i njihov očekivani uticaj na poslovanje Banke.

Sektor za Plan i kontrolu zatim usmerava i koordiniše definisanje planova pojedinačnih organizacionih delova, koji sprovode internu analizu u pogledu procene postojeće ponude proizvoda i usluga, njihovih cena, kao i kanala distribucije, ali i učinka zaposlenih koji direktno ili indirektno učestvuju u prodaji proizvoda i usluga. Poseban akcenat stavlja se na analizu mogućnost povećanja efikasnosti poslovanja, smanjenja troškova, kao i poboljšanje kvaliteta usluga. Osim finansijskih projekcija, pojedinačni organizacioni delovi predlažu i akcione planove kojima se za svaku stratešku smernicu detaljno utvrđuju aktivnosti čija uspešna realizacija treba da rezultira ostvarenjem definisane strategije. Akcioni plan sadrži planove komercijalnih aktivnosti, razvoja proizvoda i njihovog plasmana na tržištu, razvoja mreže ekspozitura, aktivnosti usmerenih na povećanje efikasnosti, kao i onih čiji je cilj unapređenje procesa upravljanja rizicima. Naravno, kako bi se izmerila uspešnost sprovođenja definisanih aktivnosti, akcioni plan sadrži i odgovarajuće finansijske i operativne pokazatelje.

Sektor za plan i kontrolu odgovoran je i za izradu finansijskog dela plana, koji obuhvata projekcije pozicija bilansa stanja i bilansa uspeha, kao i projekcije komercijalnih pokazatelja, uključujući i broj klijenata, obim platnog prometa, broj kartica i slično. Osim toga, velika pažnja posvećuje se planiranju i praćenju performansi i profitabilnosti poslovnih segmenata, kao i pojedinačnih proizvoda. Suštinski, budžet je zasnovan na mesečnoj projekciji dospeća kredita i depozita, kao i nove produkcije kredita koje Banka planira da plasira, odnosno nivoa depozita koje očekuje da prikupi, uz projektovanje pripadajućih kamatnih stopa i transfernih cena. Takođe, Banka detaljno budžetira naknade i ostale prihode/rashode, a u skladu sa prethodno uočenim internim i eksternim faktorima i planiranim poslovnim razvojem.

Osim toga, sastavni deo plana Banke jeste i plan projekata i kapitalnih ulaganja u okviru kojeg se detaljno sagledavaju svi razvojni i investicioni projekti, kao i obim potrebnih ulaganja, kako kapitalnih tako i investicija u delu operativnih troškova. Plan Banke istovremeno služi i kao osnov za kontrolu trošenja sredstava koja su dodeljena poslovnim sektorima.

Kroz aktivnu komunikaciju, sektor za Plan i kontrolu učestvuje u procesu izrade kvalitativnih i kvantitativnih inputa pojedinačnih organizacionih delova, preispitivajući ih kroz logičku kontrolu i trend analizu u odnosu na potencijal tržišta. Dodatno, sektor vodi računa o usaglašenosti plana sa regulatornim i internim okvirima, kao što su adekvatnost kapitala, maksimalna izloženost u odnosu na regulatorni kapital i slično.

Kontrola ostvarenja plana nije ništa manje važna od samog procesa planiranja. Ona se ne odnosi samo na prosto poređenje ostvarenih rezultata sa budžetom, već podrazumeva dinamičan proces praćenja ključnih pokazatelja uspešnosti i preduzimanje odgovarajućih korektivnih aktivnosti u skladu sa promenjenim uslovima, kako na tržištu tako i u internom okruženju, kao i očekivanjima daljih kretanja. S tim u vezi, banka na dvomesečnom nivou priprema projekcije rezultata (forecast) do kraja godine, koje za cilj imaju pravovremenu reakciju na potencijalna odstupanja od željenih rezultata.

Osim toga što koordinira proces planiranja i redovno prati usklađenost poslovanja sa ciljevima, sektor za Plan i kontrolu daje informacije rukovodstvu u cilju povećanja učinkovitosti sprovođenja planova, kao i pravovremenog i adekvatnog prilagođavanja eksternim i internim promenama. S obzirom na to da se sektor za Plan i kontrolu nalazi na izvoru informacija ključnih za dalji poslovni razvoj Banke, uspešna saradnja i dinamična komunikacija sa ostalim organizacionim delovima Banke je od ključnog značaja.

Autor teksta je Željko Vidojević, Head of Controlling, Banka Intesa.

Tekst je preuzet iz Controlling magazina 04.